Aviokompanije potvrdile obustavu više desetina letova, letelice ostaju prizemljene od 18. aprila

Holandska avio-kompanija KLM saopštila je da će tokom sledećeg meseca otkazati 160 letova u Evropi zbog značajnog povećanja cena kerozina. Otkazivanja predstavljaju manje od 1% ukupnog broja evropskih letova ovog prevoznika, a u zvaničnom saopštenju je naglašeno da kompanija ne beleži probleme sa nestašicom mlaznog goriva.

Osim KLM-a, i nemačka avio-kompanija Lufthanza najavila je obustavu međugradskih linija, a svih 27 aviona ove kompanije biće prizemljeno počev od 18. aprila. U saopštenju je navedeno da je odluka doneta zbog rasta cena kerozina, ali i zbog serije štrajkova pilota koji traju od 8. aprila, tokom kojih su brojni letovi već bili otkazani.

Prema zvaničnim izjavama, uprave ovih kompanija prate stanje na tržištu i nastoje da obustave ograniče na najmanji mogući broj linija, kako bi se uticaj na putnike sveo na minimum.

Dalje informacije o mogućim nastavcima obustava ili promenama u redu letenja biće pravovremeno saopštene, dok se situacija sa cenama goriva i štrajkovima prati na dnevnom nivou.

Prosvetna inspekcija sprovodi vanredni nadzor na fakultetu u Beogradu nakon sukoba tokom studentskih izbora

Ministarstvo prosvete pokrenulo je hitan inspekcijski nadzor na Medicinskom fakultetu u Beogradu zbog incidenata i sukoba tokom izbora za Studentski parlament, saopšteno je danas. Inspekcija trenutno proverava zakonitost rada ustanove, sa posebnim fokusom na postupak raspisivanja i sprovođenja studentskih izbora.

U saopštenju Ministarstva naglašeno je da će prosvetna inspekcija, u skladu sa ovlašćenjima, utvrditi sve činjenice i sastaviti zapisnik koji će biti dostupan javnosti i zainteresovanim stranama u narednim danima. Ministarstvo prosvete osudilo je svaki vid nasilja i sukoba, navodeći da takvo ponašanje nije deo demokratskih procesa.

“Upućujemo hitan apel svim učesnicima dešavanja na Medicinskom fakultetu da smire tenzije i omoguće inspekciji da nesmetano sprovede postupke u skladu sa zakonom”, navedeno je u saopštenju Ministarstva prosvete.

Ovakva odluka Ministarstva usledila je nakon što su na fakultetu zabeleženi sukobi tokom studentskih izbora, a zaključci inspekcijskog nadzora biće ključni za dalju odluku o validnosti sprovedenih izbora.

Na sednici održanoj 17. aprila u Beogradu, predstavnici vlasti i opozicije polemišu o evropskim fondovima, izborima u Mađarskoj i poverenju u vladu, iznoseći suprotstavljene stavove o uticaju EU i političkim prioritetima.

U Narodnoj skupštini Republike Srbije juče je održana objedinjena rasprava o 40 tačaka dnevnog reda, tokom koje su poslanici vladajuće koalicije i opozicije otvorili debatu o temama koje prevazilaze formalni dnevni red, uključujući odnos Srbije prema fondovima Evropske unije, izborima u Mađarskoj i pitanju glasanja o poverenju vladi.

Milenko Jovanov, šef poslaničke grupe Srpske napredne stranke, osvrnuo se na navode opozicije o mogućem zamrzavanju evropskih fondova za Srbiju, ističući da sredstva EU služe za finansiranje škola, bolnica i poljoprivrede. “Oni sami kažu da je taj novac namenjen za obrazovanje, zdravstvo i poljoprivredu, a istovremeno pozivaju EU da sredstva ne usmerava državi već nevladinim organizacijama i pojedinim medijima. Svesno traže da novac ne dođe do građana Srbije,” izjavio je Jovanov tokom skupštinske rasprave.

U okviru diskusije, poslanik Pokreta slobodnih građana Pavle Grbović naglasio je značaj fer i slobodnih izbora, ističući primer nedavnih parlamentarnih izbora u Mađarskoj, i izrazio očekivanje da bi i vlast u Srbiji trebalo da obezbedi slične uslove. “Evropska agenda podrazumeva poštovanje demokratskih standarda. Očekujem da vlast omogući izbore uporedive sa onima koje je imao njihov politički saveznik u Mađarskoj,” poručio je Grbović.

Jovanov je odgovorio da poređenja sa mađarskim političkim liderima nisu opravdana i da, prema njegovim rečima, opozicija nema jasnu politiku ni organizacionu snagu. On je takođe pozvao opozicione poslanike da jasno predstave svoj stav prema zahtevima Evropske unije, uključujući pitanja sankcija Rusiji, statusa Kosova i Republike Srpske.

Na temu neobezbeđivanja kvoruma za glasanje o nepoverenju vladi, Jovanov je naglasio da čak i u slučaju izglasavanja nepoverenja, predsednik Republike ima mogućnost da poveri mandat za sastav nove vlade drugoj osobi koja dokaže parlamentarnu većinu.

Ministarka zaštite životne sredine, Sara Pavkov, reagovala je na tvrdnje opozicije o dominantnoj ulozi SNS-a, naglašavajući da je izvesno da će ta stranka ostati na vlasti i u narednom periodu. Pavkov je, odgovarajući na optužbe o ad hoc zakonodavnom procesu, podsetila da je Evropska komisija još u julu 2023. predstavila prvi nacrt pravnih akata za finansijsku perspektivu EU 2028–2034, što je, kako je navela, omogućilo Srbiji da aktivno prati i primenjuje predložena rešenja u okviru zakonodavstva o kohezionoj politici.

U završnici rasprave, Grbović je ocenio da je Srbija “najusamljenija zemlja u Evropi”, tvrdeći da nakon poslednjih izbora u Mađarskoj više nema saveznika na međunarodnoj sceni. Vladajuća koalicija odbacila je ovu ocenu, ističući da Srbija nastavlja saradnju sa partnerima iz EU i regiona, i da je politička stabilnost prioritet u narednom periodu.