Predsednik Srbije najavio mogućnost skorog postizanja sporazuma o slobodnoj trgovini sa Gruzijom i otvaranje ambasade

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić boravi danas, 21.6.2024. godine, u Tbilisiju gde se sastao sa predsednikom Gruzije Mihailom Kavelašvilijem. Vučić je saopštio da su na sastanku razgovarali o završetku usaglašavanja sporazuma o slobodnoj trgovini između Srbije i Gruzije, pri čemu je preostalo da se uskladi još 2 do 3 odsto stavki.

Kako je naveo, cilj sporazuma je olakšanje izvoza i uvoza, posebno voća iz Gruzije, što bi bio značajan korak za obe zemlje. Vučić je istakao i značaj avio-linije Tbilisi-Beograd, kao i da će uskoro biti otvorena ambasada Srbije u Gruziji. “Verujem da ću u narednom periodu pozvati zemlje kandidate da dođu u Beograd kako bismo razgovarali o našem evropskom putu i saradnji prema Briselu”, rekao je Vučić.

Predsednik je posebno istakao susret sa patrijarhom Šiom, navodeći da je u prostoriji dominirala ikona sa Hilandara i da je Gruzijska pravoslavna crkva oduvek bila prijateljska prema Srbiji. Vučić je dodao da je poklonio knjigu o srpskim svetinjama na Kosovu i Metohiji i da se razgovaralo i o položaju manastira na Kosovu i Metohiji.

Govoreći o ekonomskim temama, Vučić je pomenuo da je cena nafte trenutno pala na 83 dolara, što ima značaj za državne prihode. Takođe je naveo da Gruzija ima jednu od najviših stopa rasta u Evropi, ocenjujući da bi zadržavanje rasta od 3,5 odsto u Srbiji značilo dalji napredak, posebno ukoliko bi došlo do smirivanja globalnih sukoba.

Vučić je zaključio da se odnosi Srbije i Gruzije ubrzano razvijaju i da će otvaranje ambasade doprineti još jačoj saradnji dve zemlje.

Aleksandar Vučić je 15. juna u Tbilisiju odao počast gruzijskim herojima, čime je naglašena jača saradnja i prijateljstvo Srbije i Gruzije tokom trodnevne zvanične posete.

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić nastavio je zvaničnu posetu Gruziji polaganjem venca na Spomenik herojima u centru Tbilisija 15. juna 2026. godine. Ceremonija, održana uz najviše vojne počasti i prisustvo gruzijske garde i visokih zvaničnika, deo je protokola kojim se izražava duboko poštovanje prema žrtvama koje su dale živote za suverenitet i teritorijalni integritet Gruzije.

Nakon zvaničnih razgovora sa predsednikom Gruzije Mihailom Kavelašvilijem u Predsedničkoj palati, ovaj gest je označen kao ključan trenutak srpsko-gruzijske saradnje. Himne obe zemlje intonirane su tokom ceremonije, a predsednik Vučić je položio venac u bojama srpske zastave i poklonio se senima stradalih. Kako je saopšteno iz Kabineta predsednika, ovaj čin simbolizuje jačanje partnerskih odnosa i međusobnu podršku dve države.

Spomenik herojima u Tbilisiju podignut je u čast poginulih vojnika i civila u borbi za slobodu i nezavisnost Gruzije. Zvaničnici su istakli da Srbija i Gruzija dele slične vrednosti po pitanjima suvereniteta, teritorijalnog integriteta i međunarodne saradnje. “Srbija ostaje posvećena razvoju prijateljskih odnosa sa Gruzijom i podržava njen evropski put”, naveo je predsednik Vučić u pisanoj izjavi povodom svečanosti.

Prema izjavama medijima, predsednik Gruzije Mihail Kavelašvili ocenio je posetu kao znak kontinuiteta odličnih bilateralnih odnosa, podsećajući da je prošlogodišnja poseta srpskog predsednika rezultirala nizom sporazuma iz oblasti ekonomije, trgovine i obrazovanja. “Naša saradnja se produbljuje i na polju bezbednosti i kulture, a zajednički izazovi zahtevaju još bliži dijalog i podršku“, izjavio je Kavelašvili.

Analitičari ističu da je polaganje venca na Spomenik herojima važan diplomatski signal i potvrda političkog partnerstva, posebno u trenutku kada se obe zemlje suočavaju sa regionalnim i globalnim izazovima. “Ovakvi simbolični akti doprinose ne samo bilateralnim odnosima, već i regionalnoj stabilnosti na Kavkazu i Balkanu“, ocenjuje profesor međunarodnih odnosa Dragan Pavlović.

Tokom ostatka trodnevne posete, Vučić će učestvovati u daljim razgovorima sa predstavnicima gruzijske vlade o unapređenju ekonomske saradnje, povećanju trgovinske razmene i zajedničkim projektima u oblasti infrastrukture i energetike. Takođe su najavljene diskusije o razmeni iskustava u oblasti evropskih integracija i zajedničkog odgovora na geopolitičke izazove.

Očekuje se da će poseta doprineti daljem jačanju političkih i ekonomskih veza između Srbije i Gruzije i postaviti temelje za nove zajedničke inicijative tokom narednih godina.

Marta Kos istakla je značaj otvaranja prvih klastera sa Ukrajinom i Moldavijom i zatvaranja novih poglavlja sa Crnom Gorom tokom „mega ponedeljka za proširenje EU“ 17. juna 2026.

Evropska komesarka za proširenje Marta Kos izjavila je u ponedeljak, 17. juna 2026. godine, da je današnji dan ključan za proces proširenja Evropske unije, naglašavajući važnost nastavka sprovođenja reformi u državama kandidatima. U poruci objavljenoj na društvenoj mreži Iks, Kos je navela da su otvaranje prvih klastera sa Ukrajinom i Moldavijom, kao i zatvaranje još dva poglavlja sa Crnom Gorom, značajni koraci ka daljem približavanju ovih zemalja Evropskoj uniji.

“Danas je mega ponedeljak za proširenje EU. Ukrajina i Moldavija prave svoj najveći korak od odluke o početku pregovora o pristupanju EU iz 2023. godine. Takođe, zatvaramo još dva poglavlja sa Crnom Gorom, što ovu zemlju približava polovini ukupno zatvorenih poglavlja. To je dan koji koristimo da pozovemo kandidate da nastave tempo reformi”, poručila je Kos.

Otvaranje klastera sa Ukrajinom i Moldavijom predstavlja simboličan i politički važan momenat za obe zemlje, koje su tokom prethodnih godina sprovele niz reformi kako bi se uskladile sa evropskim standardima. Evropska komisija je u više navrata isticala da je napredak u poglavljima i klasterima uslovljen konkretnim rezultatima u oblastima vladavine prava, ekonomskog upravljanja i ljudskih prava.

Crna Gora, koja je najdalje odmakla u pregovorima od svih zemalja Zapadnog Balkana, današnjim zatvaranjem još dva poglavlja dolazi do broja od 16 zatvorenih poglavlja od ukupno 33. Prema rečima Kos, ovaj rezultat je posledica kontinuiranih napora vlasti u Podgorici da unaprede institucionalni okvir i sprovedu neophodne reforme u skladu sa evropskim zahtevima.

Zvaničnici u Briselu podsećaju da je tempo pregovora i dalje u velikoj meri zavisan od političke volje i sposobnosti vlada država kandidata da primene preporuke iz izveštaja Evropske komisije. “Napredak je moguć samo ako vlade ostanu posvećene reformama i evropskim vrednostima”, navode izvori iz evropskih institucija.

Povodom današnjih odluka, predstavnici civilnog sektora iz regiona upozoravaju da je neophodno obezbediti kontinuitet u sprovođenju reformi, posebno u oblasti borbe protiv korupcije, jačanja nezavisnosti pravosuđa i zaštite ljudskih prava. Prema ocenama analitičara, napredak Ukrajine, Moldavije i Crne Gore šalje važan signal i ostalim zemljama kandidatima, uključujući Srbiju, da su konkretni rezultati i dalje najvažniji kriterijum u procesu pristupanja.

Sledeći koraci u pregovorima zavisiće od daljeg usklađivanja zakonodavstva i ispunjavanja preostalih preporuka. Evropska komisija najavljuje da će nastaviti da prati sprovođenje reformi i podsticati zemlje kandidate da ubrzaju procese tamo gde je potrebno, uz poruku da su vrata Evropske unije otvorena za sve koji ispune uslove članstva.