Predsednik Srbije istakao da srpski jezik u Crnoj Gori nije službeni, uprkos tome što ga koristi polovina stanovništva.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je uoči obeležavanja Dana sećanja na sve stradale i prognane u akciji „Oluja“ da u Crnoj Gori 50 odsto građana govori srpski jezik, ali da srpski jezik u Crnoj Gori i dalje nije službeni, jer to, kako je naveo, „ne dopuštaju klasteri“. Vučić je istakao da je više puta apelovao na crnogorske zvaničnike da ne šalju predstavnike Vlade na proslave u Kninu, koje su vezane za stradanje Srba, ali do sada nije bilo rezultata.

„Možete li da verujete, ne daju klasteri, ne možete da budete to što jeste. Molili smo te ljude, velike nacionaliste, koji su nam držali pridike o Kosovu. Hoće li da otpriznaju Kosovo? Pa neće. Je li Srbija priznala Kosovo? Pa nije. A držaće nam patriotske pridike“, izjavio je Vučić u zvaničnoj izjavi.

Status srpskog jezika u Crnoj Gori

Prema rečima predsednika, iako značajan deo stanovništva koristi srpski jezik u Crnoj Gori, on nije dobio status službenog jezika. Vučić je naglasio da su motivi za takvu odluku institucionalni i povezani sa evropskim integracijama i takozvanim „klasterima“. Takođe, podsetio je na višegodišnje napore iz Srbije da se na ovu temu vodi dijalog sa crnogorskim zvaničnicima, ali, kako navodi, bez konkretnih rezultata.

Predsednik je takođe ukazao na to da je ranijih godina molio crnogorske vlasti da ne šalju svoje predstavnike na proslave u Kninu. On je naglasio da je i pored tih apela Vlada Crne Gore nastavila sa tom praksom. Vučić je istakao da predstavnik koji dolazi u Knin, Milan, nije zvanični predstavnik Vlade Crne Gore, iako je, prema njegovim rečima, reč o dobrom čoveku.

Odnosi Srbije i Crne Gore povodom proslava u Kninu

Vučić je u svojoj izjavi naglasio da je postojala nada da će Crna Gora promeniti svoj pristup i pokazati više razumevanja za osetljivost teme proslava u Kninu, koje su povezane sa stradanjem Srba tokom akcije „Oluja“. Međutim, prema njegovim rečima, to se nije dogodilo. On je istakao da su crnogorski zvaničnici više puta obećavali da će voditi računa o ovim pitanjima, ali da to nije sprovedeno u praksi.

Osim toga, predsednik je izneo stav da su izostanak zvaničnih predstavnika Crne Gore na obeležavanju Dana sećanja i istovremeno prisustvo njihovih predstavnika na proslavama u Kninu kontradiktorni. On je dodao da ovakav odnos ostavlja utisak nedoslednosti i licemerja u pristupu prema pitanjima od značaja za srpski narod.

Perspektiva daljih odnosa i značaj jezika

Pitanje statusa srpskog jezika u Crnoj Gori i dalje ostaje tema u političkim odnosima dve zemlje. Prema izjavama predsednika Srbije, očekuje se da će ova tema ostati aktuelna, posebno u kontekstu evropskih integracija Crne Gore i odnosa prema srpskoj zajednici. Vučić je naglasio da će Srbija nastaviti da prati situaciju i da se zalaže za poštovanje prava Srba u regionu.

Na kraju, predsednik je podsetio na značaj negovanja jezika i kulture, kao i na potrebu da se pitanja identiteta rešavaju kroz dijalog i poštovanje svih građana.

Državna revizorska institucija potvrdila da su finansijski izveštaji Fonda PIO za 2025. godinu napravljeni u skladu sa važećim pravilima.

Republički fond PIO dobio je pozitivnu ocenu Državne revizorske institucije nakon što je izvršena revizija svih finansijskih izveštaja koji čine završni račun Fonda za 2025. godinu. Revizija je potvrdila da su izveštaji Fonda pripremljeni po svim materijalno značajnim pitanjima u skladu sa Zakonom o budžetskom sistemu i drugim relevantnim propisima.

Revizija finansijskih izveštaja Fonda PIO

Prema saopštenju, Državna revizorska institucija je, pored usklađenosti sa Zakonom o budžetskom sistemu, ispitala i poštovanje Uredbe o budžetskom računovodstvu. Takođe su provereni Pravilnik o načinu pripreme, sastavljanja i podnošenja finansijskih izveštaja korisnika budžetskih sredstava, Pravilnik o standardnom klasifikacionom okviru i Kontnom planu za budžetski sistem, kao i Pravilnik o računovodstvenim politikama korisnika budžetskih sredstava. Revizori su naveli da je pribavljeno dovoljno i adekvatnih revizijskih dokaza na osnovu kojih je izneto pozitivno mišljenje o radu Republičkog fonda PIO.

Pozitivno mišljenje bez preporuka

U završnom izveštaju Državne revizorske institucije istaknuto je da nije bilo nepravilnosti u radu Fonda, niti su date preporuke za dalja poboljšanja. Ovo znači da su svi finansijski izveštaji Fonda PIO usklađeni sa zakonom i važećim propisima, što je još jedna potvrda odgovornog i transparentnog poslovanja.

Značaj transparentnog poslovanja za penzionere

Prema istom saopštenju, ovakva ocena Državne revizorske institucije pokazuje da se sredstvima penzionera upravlja odgovorno i u skladu sa najvišim standardima finansijskog poslovanja. Fond PIO, kao organizacija koja upravlja sredstvima za obavezno socijalno osiguranje, time potvrđuje svoju posvećenost zakonitom i domaćinskom postupanju.

Stalna kontrola i nadzor

Kontrola usklađenosti sa propisima važan je deo procesa rada Republičkog fonda PIO. S obzirom na značaj koji Fond PIO ima za penzionere širom Srbije, ovakve pozitivne ocene revizije dodatno ulivaju poverenje korisnicima i javnosti. Na taj način, transparentno poslovanje Fonda, koje se redovno proverava i potvrđuje od strane nadležnih institucija, ostaje prioritet u radu ove organizacije.

Vučić navodi da BiH ostaje vojno neutralna i nije priznala Kosovo zahvaljujući Republici Srpskoj

Predsednik Aleksandar Vučić izjavio je da su interesi velikih sila kroz istoriju često uticali na Balkan, ističući da je samostalna Srbija uvek predstavljala izazov za te sile. U izjavi datoj iz Mrkonjić Grada , Vučić je naglasio da su politička i nacionalna pitanja regiona i dalje od suštinskog značaja, posebno kada je reč o odnosima Srbije, Bosne i Hercegovine i Republike Srpske.

„Nadam se da su ljudi videli našu posvećenost u želji da pomognemo. Posećivao sam mesta koja do sada niko nije posećivao, mislim na one koji su na vlasti, i nastaviću to da radim. Živimo u ne lakim vremenima, jer su se interesi velikih sila uvek lomili na Balkanu. I onaj koji je uvek predstavljao problem je samostalna i nezavisna Srbija. Danas nije drugačije, suština je ostala ista“, rekao je Vučić.

Vojna neutralnost BiH i status Kosova

U nastavku obraćanja, predsednik je posebno istakao ulogu Republike Srpske u očuvanju vojne neutralnosti Bosne i Hercegovine. Naveo je da Bosna i Hercegovina nije priznala nezavisnost Kosova, i da bi to, kako kaže, učinila odmah da nije uticaja Republike Srpske. Prema njegovim rečima, zahvaljujući Republici Srpskoj, BiH ostaje vojno neutralna, što ima poseban značaj za regionalnu stabilnost.

Vučić je izrazio zahvalnost Republici Srpskoj na bliskosti sa Srbijom i dodao: „To cenimo i to je naš narod koji volimo. Naša je obaveza da vodimo računa o našim ljudima.“ Na taj način, prema njegovim rečima, odnosi između Srba u Srbiji i srpskog naroda u Republici Srpskoj ostaju prioritet političkog delovanja.

Odnosi Srbije i Republike Srpske

Predsednik se osvrnuo i na napade na Republiku Srpsku, ističući da su u poslednjim danima pojedini iz regiona kritikovali uticaj Republike Srpske na političke odluke Srbije. On navodi da je povezivanje dva naroda kroz zajedničke interese važno za očuvanje identiteta i stabilnosti. Pored toga, Vučić je ponovio da će nastaviti da obilazi mesta koja su često bila zapostavljena od strane zvaničnika, kako bi dodatno pokazao posvećenost građanima.

Pitanje vojne neutralnosti Bosne i Hercegovine ostaje u središtu političkih dešavanja na Balkanu. Prema zvaničnoj izjavi predsednika, odnosi između Srbije i Republike Srpske imaju dugoročan značaj za regionalnu ravnotežu.

Perspektive i izazovi u regionu

Kroz izjave predsednika Vučića, jasno je da napetosti među velikim silama i dalje utiču na političke procese na Balkanu. Samostalna Srbija ostaje faktor koji privlači pažnju međunarodne zajednice, dok je uloga Republike Srpske u Bosni i Hercegovini važna za održavanje postojećeg političkog i bezbednosnog balansa. Ova pitanja nastaviće da budu u fokusu, s obzirom na istorijski i aktuelni značaj za građane regiona.