Broj novorođenih u Srbiji porastao za 887 u prvih šest meseci, što ukazuje na pozitivan trend
U okviru obilaska porodilišta u Višegradskoj i nadzora radova na obnovi ove ustanove, predsednik Aleksandar Vučić saopštio je da je u prvih šest meseci zabeležen blagi, ali značajan rast nataliteta u Srbiji. Prema njegovim rečima, broj novorođenih beba veći je za 887 u odnosu na isti period prethodne godine. Ovo je prvi put posle dužeg vremena da se beleži trend rasta, a ne pada broja rođenih.
Vučić je istakao da je ova vest ohrabrujuća, iako još uvek nije dovoljna da bi zadovoljila demografske potrebe Srbije. „To je tridesetak razreda, malo nedovoljno za Srbiju, nama treba 1.000 a ne trideset razreda više, ali i ovo je ipak nekakva lepa i radosna vest“, naglasio je predsednik. On je naveo da je razlog za povećanje nataliteta delimično i povratak ljudi iz inostranstva, što pokazuje da mere države u ovom segmentu daju rezultate.
Rast nataliteta u Srbiji i njegovi uzroci
Prema podacima koje je izneo Vučić, blagi rast nataliteta u Srbiji može se povezati sa vraćanjem određenog broja građana iz inostranstva. Na taj način, fertilna baza stanovništva se širi, što predstavlja pozitivan pomak za demografsku sliku zemlje. Osim toga, predsednik je istakao i smanjenje odliva medicinskog kadra, što takođe ima značaj za ukupno stanje u društvu.
Zbog toga, dosadašnje mere koje sprovodi država, uključujući podršku porodicama i ulaganja u zdravstvo, pokazuju prve pozitivne efekte. Vučić je izrazio nadu da će se ovakav trend nastaviti u narednom periodu, iako je istakao da je potrebno mnogo veće povećanje broja novorođenih kako bi se zadovoljile potrebe Srbije.
Demografski izazovi i dugoročne projekcije
Međutim, i pored trenutnih pozitivnih pomaka, Srbija se i dalje suočava sa ozbiljnim demografskim izazovima. Prema stručnim analizama, Srbija je deveta u svetu po brzini gubitka stanovništva. Zbog negativnog prirodnog priraštaja i odlaska građana u inostranstvo, svake godine zemlja ostane bez jednog grada srednje veličine. Dugoročne projekcije pokazuju da bi do 2052. godine Srbija mogla da izgubi i do 1,5 miliona stanovnika.
Depopulacija ne pogađa sve krajeve zemlje jednako, zbog čega dolazi do disbalansa između pojedinih regiona. U nekim delovima Srbije posledice se osećaju intenzivnije, što dodatno komplikuje demografsku situaciju. Ipak, rast nataliteta u Srbiji, iako još uvek skroman, predstavlja signal da je moguće preokrenuti negativne trendove uz odgovarajuće mere i podršku.
Na kraju, predsednik Vučić je naglasio važnost daljeg ulaganja u populacionu politiku i najavio nastavak podrške porodicama i zdravstvenom sistemu. Takođe, istakao je da je potrebno nastaviti sa merama koje doprinose ostanku i povratku građana, posebno mladih, kako bi rast nataliteta u Srbiji postao dugoročan i održiv.
