Potpredsednica Srpske napredne stranke kritikovala bivšeg predsednika zbog reakcije tokom nasilja na Kosovu i Metohiji

Ana Brnabić, potpredsednica Srpske napredne stranke, oštro je odgovorila na objavu bivšeg predsednika Srbije Borisa Tadića. Povod za njenu izjavu bili su komentari vezani za događaje tokom pogroma na Kosovu i Metohiji i proglašenja nezavisnosti u Prištini. Prema njenim rečima, Tadić je tokom svog mandata, dok je bio ministar odbrane, bio pasivan dok su se dešavali napad na srpski narod, paljenje crkava i manastira na Kosovu i Metohiji.

Reakcija na napad na Kosovu i Metohiji

Brnabić je istakla da je Boris Tadić ćutao i posmatrao etničko čišćenje i napad na Kosovu i Metohiji iz svog kabineta u Beogradu. Takođe, navela je da je, nakon što je postao predsednik Srbije, međunarodna zajednica iskoristila tu situaciju da Priština proglasi nezavisnost. U tom trenutku, kako je navela, Tadić se nalazio u Bukureštu, što je dodatno naglasila kao problematično.

Izjava Ane Brnabić o političkoj odgovornosti

U svojoj izjavi, Brnabić je navela: “Ovo piše čovek u vreme čijeg mandata kao ministra odbrane je izvršen pogrom nad srpskim narodom na Kosovu i Metohiji. Ćutao je i gledao etničko čišćenje, paljenje crkava i manastira, iz topline svog kabineta u Beogradu. Čovek koji je, nakon toga, postao predsednik Srbije, a što su stranci iskoristili da Priština proglasi nezavisnost. U tom trenutku taj ‘predsednik’ se krio iza neke zavese u Bukureštu. Najveći uspeh mu je što je na HRT izjavio da i nije nešto ponosan što je predsednik Srbije. Ko takve hoće, neka glasa za ‘Studentsku listu’ — još jedan satelit DS-a! A Aleksandar Vučić će nastaviti da se bori za Srbiju”, izjavila je Brnabić.

Politički kontekst i reakcije

Ova izjava izazvala je reakcije u političkim krugovima. Brnabić je iskoristila priliku da izrazi svoje mišljenje o političkoj odgovornosti tokom napad na Kosovu i Metohiji, ističući ulogu tadašnjeg rukovodstva u tim događajima. Takođe, ukazala je na značaj političke doslednosti i podrške aktuelnom rukovodstvu Srbije.

Odjek u javnosti

Izjava Ane Brnabić povodom napad na Kosovu i Metohiji i reakcije tadašnjeg državnog vrha privukla je pažnju javnosti. Tema odgovornosti za dešavanja na Kosovu i Metohiji ostaje aktuelna u političkom diskursu Srbije. Očekuje se da će ova polemika nastaviti da bude predmet rasprava u narednom periodu, kako među političarima, tako i u javnosti.

Novi izgled studija i raznovrstan sadržaj označavaju svež početak informativnog programa sa Gordanom Uzelac.

Gordana Uzelac otvorila je jutarnji program u potpuno novom okruženju, donoseći ponedeljak sa Gordanom Uzelac u modernom studiju. Već na prvi pogled, jasno je da gledaoce očekuje osveženje u formatu, kao i dinamičan pristup temama koje će obeležiti početak radne nedelje.

Novi studio donosi svetski izgled i energiju

Studio u kojem će se emitovati ponedeljak sa Gordanom Uzelac dizajniran je u savremenom stilu, sa naglašenim narandžastim tonovima koji prostoru daju toplinu i energiju. Ovakav izgled podseća na američki televizijski standard, što doprinosi novoj atmosferi i vizuelnom identitetu emisije. Svaki detalj scenografije pažljivo je biran, kako bi podržao dinamičan tok programa i učinio ga privlačnim za gledaoce.

Ponedeljak sa Gordanom Uzelac uvodi raznovrsne teme

Sadržaj emisije biće jednako raznolik kao i njen novi ambijent. U narednim izdanjima, gledaoci mogu da očekuju informativne i aktuelne priče, ali i zanimljive teme koje na drugačiji način obrađuju svakodnevne događaje. Program će obuhvatiti važne vesti, intervjue i razgovore sa gostima, kao i teme koje privlače pažnju šire publike.

Gordana Uzelac spremna za novi početak

Nasmejana i puna energije, Gordana Uzelac je u prvom izdanju iz novog studija istakla spremnost da sa gledaocima deli aktuelnosti i novitete. Njeno prisustvo doprinosi toploj atmosferi, a gledaoce poziva da ostanu uz program i sami procene kako izgleda novo televizijsko izdanje ponedeljka.

Drugačiji ponedeljak na televizijskim ekranima

Novi studio, osvežen koncept i voditeljka koja je spremna za izazove čine ponedeljak sa Gordanom Uzelac drugačijim od onoga što su gledaoci do sada imali priliku da vide. Emisija će kombinovati informativni i zabavni sadržaj, sa akcentom na teme koje su relevantne za početak nove radne nedelje. Pored toga, vizuelni identitet studija i raznovrsnost tema osiguravaju da će svako izdanje doneti nešto novo. Program je otvoren za važne događaje, zanimljivosti i razgovore koji su u fokusu javnosti, a sve u cilju da ponedeljak na televiziji postane zanimljiviji i sadržajniji.

Ana Brnabić preuzima dužnost, dok se izbori za novog predsednika zakazuju u skladu sa zakonskim rokovima

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić podneo je ostavku, čime je pokrenut proces koji predviđa da Narodna skupština raspisuje predsedničke izbore. Po Ustavu i zakonu, mandat predsednika Republike prestaje kada pismena ostavka stigne u Skupštinu, nakon čega predsednica Narodne skupštine Ana Brnabić preuzima ulogu vršioca dužnosti sa ograničenjem od 90 dana.

Ko raspisuje izbore i koja su ovlašćenja

Prema Zakonu o predsedniku, dok zamenjuje predsednika, predsednik Narodne skupštine ovlašćen je da predstavlja Republiku Srbiju u zemlji i inostranstvu, prima diplomatske predstavnike i raspisuje izbore za Narodnu skupštinu. Takođe, ima ovlašćenja u oblasti odbrane i komandovanja Vojskom Srbije. Osim toga, dužan je da raspusti Narodnu skupštinu u slučajevima kada je to ustavna obaveza i da svaki izglasani zakon proglasi ukazom. Ključna obaveza je i da raspisuje predsedničke izbore.

Rokovi i procedura za raspisivanje predsedničkih izbora

Kada Narodna skupština raspisuje predsedničke izbore, izbori se moraju zakazati tako da se glasanje održi najkasnije tri meseca od dana prestanka mandata prethodnog predsednika. Od dana raspisivanja izbora do dana glasanja mora proteći najmanje 30, a najviše 60 dana. Dan glasanja određuje se tako da bude neradni dan. Redovni predsednički izbori održavaju se svakih pet godina, ali se vanredni sprovode kada mandat prestane pre isteka zbog ostavke ili razrešenja.

Kandidatura i organizacija izbora

Organi koji sprovode izbore za predsednika Republike su isti kao za narodne poslanike: Republička izborna komisija, lokalne izborne komisije i birački odbori. Političke stranke, koalicije i grupe građana mogu predlagati kandidate, ali uz predlog moraju podneti najmanje 10.000 pismenih izjava birača koji podržavaju kandidata. Predlog se podnosi Republičkoj izbornoj komisiji najkasnije 20 dana pre dana glasanja. Redosled kandidata na listi utvrđuje se žrebom na sednici komisije.

Na dan glasanja, birači dobijaju poziv najkasnije pet dana ranije, sa informacijama o vremenu, adresi i broju biračkog mesta. Biračka mesta otvaraju se u 7.00, a zatvaraju u 20.00 časova. Glasanje se obavlja u Srbiji i u inostranstvu, najčešće u diplomatsko-konzularnim predstavništvima. Birač može glasati na mestu prebivališta ili, uz obaveštavanje opštine, na mestu privremenog boravišta.

Glasanje i proglašenje rezultata

Glasanje se sprovodi zaokruživanjem rednog broja ispred imena kandidata, a birač može glasati samo za jednog kandidata. Za predsednika Republike izabran je onaj kandidat koji dobije većinu glasova birača koji su glasali. Ako nijedan kandidat ne osvoji većinu, Republička izborna komisija odlučuje o ponavljanju glasanja (drugi krug), koji se održava najkasnije 15 dana nakon odluke komisije i uvek pada na neradni dan. U drugom krugu učestvuju dva kandidata sa najviše glasova iz prvog kruga, a redosled na listi određuje se po broju osvojenih glasova. Na taj način, proces izbora predsednika Republike Srbije sprovodi se u skladu sa jasno propisanim zakonskim procedurama koje garantuju transparentnost i regularnost svakog koraka.