Potpredsednica Srpske napredne stranke kritikovala bivšeg predsednika zbog reakcije tokom nasilja na Kosovu i Metohiji

Ana Brnabić, potpredsednica Srpske napredne stranke, oštro je odgovorila na objavu bivšeg predsednika Srbije Borisa Tadića. Povod za njenu izjavu bili su komentari vezani za događaje tokom pogroma na Kosovu i Metohiji i proglašenja nezavisnosti u Prištini. Prema njenim rečima, Tadić je tokom svog mandata, dok je bio ministar odbrane, bio pasivan dok su se dešavali napad na srpski narod, paljenje crkava i manastira na Kosovu i Metohiji.

Reakcija na napad na Kosovu i Metohiji

Brnabić je istakla da je Boris Tadić ćutao i posmatrao etničko čišćenje i napad na Kosovu i Metohiji iz svog kabineta u Beogradu. Takođe, navela je da je, nakon što je postao predsednik Srbije, međunarodna zajednica iskoristila tu situaciju da Priština proglasi nezavisnost. U tom trenutku, kako je navela, Tadić se nalazio u Bukureštu, što je dodatno naglasila kao problematično.

Izjava Ane Brnabić o političkoj odgovornosti

U svojoj izjavi, Brnabić je navela: “Ovo piše čovek u vreme čijeg mandata kao ministra odbrane je izvršen pogrom nad srpskim narodom na Kosovu i Metohiji. Ćutao je i gledao etničko čišćenje, paljenje crkava i manastira, iz topline svog kabineta u Beogradu. Čovek koji je, nakon toga, postao predsednik Srbije, a što su stranci iskoristili da Priština proglasi nezavisnost. U tom trenutku taj ‘predsednik’ se krio iza neke zavese u Bukureštu. Najveći uspeh mu je što je na HRT izjavio da i nije nešto ponosan što je predsednik Srbije. Ko takve hoće, neka glasa za ‘Studentsku listu’ — još jedan satelit DS-a! A Aleksandar Vučić će nastaviti da se bori za Srbiju”, izjavila je Brnabić.

Politički kontekst i reakcije

Ova izjava izazvala je reakcije u političkim krugovima. Brnabić je iskoristila priliku da izrazi svoje mišljenje o političkoj odgovornosti tokom napad na Kosovu i Metohiji, ističući ulogu tadašnjeg rukovodstva u tim događajima. Takođe, ukazala je na značaj političke doslednosti i podrške aktuelnom rukovodstvu Srbije.

Odjek u javnosti

Izjava Ane Brnabić povodom napad na Kosovu i Metohiji i reakcije tadašnjeg državnog vrha privukla je pažnju javnosti. Tema odgovornosti za dešavanja na Kosovu i Metohiji ostaje aktuelna u političkom diskursu Srbije. Očekuje se da će ova polemika nastaviti da bude predmet rasprava u narednom periodu, kako među političarima, tako i u javnosti.

Liturgija na Krstovdan u Hramu Svetog Save istakla značaj krsta kao simbola pobede dobra i zajedništva

Patrijarh Porfirije služio je liturgiju povodom Krstovdana u Hramu Svetog Save na Vračaru. Tokom bogosluženja, patrijarh je poručio vernicima da krst Hristov treba da bude sila i znamenje pobede, vrline, ljubavi i zajednice sa Bogom, kako je objavljeno u zvaničnom saopštenju Srpske pravoslavne crkve.

Poruke sa liturgije na Krstovdan

U službi su pored patrijarha učestvovali i episkopi novobrdski Ilarion i moravički Tihon, kao i više sveštenika i đakona. Nakon čitanja jevanđeljskog začala, prisutnima se obratio vladika Ilarion. On je istakao da je krst podignut na kupoli hrama vidljiv sa svih strana sveta i predstavlja putokaz vere. Vladika je naglasio da krst označava svetinju i podseća vernike da se uvek mogu vratiti u hram i zajednicu sa Hristom.

Simbolika krsta i značaj za vernike

Prema rečima vladike Ilariona, Gospod Hristos je svojom božanskom silom pretvorio krst, nekada simbol stradanja, u znamenje pobede i blagoslova. “Od nas zavisi da li ćemo svojim životnim izborom pred sobom da vidimo prokletstvo ili blagoslov, a to nam je Gospod Isus Hristos omogućio. On nam je omogućio da izoštrimo vid, da vidimo lepotu Božju i da vidim dolazeće Carstvo Njegovo, Carstvo Božje”, rekao je vladika Ilarion, prema saopštenju SPC. On je dodao da je cilj svakog vernika da, noseći Gospodnji krst, bude izmiritelj i mirotvorac u svom okruženju, sledeći primer Hrista.

Patrijarh Porfirije o sili i značaju krsta

Na kraju liturgije, Patrijarh Porfirije je vernicima čestitao svetu tajnu pričešća. U svom obraćanju je istakao: “Neka da Bog da Krst Hristov, koji je znamenje i sila Gospodnja, bude znamenje i sila ljubavi u našim životima, nikada sila osvete, nego sila ljubavi Božje, ali i našeg uzdarja na ljubav Božju, jer je Krst i znamenje žrtve i darivanja. Neka Krst Gospodnji bude sila i znamenje pobede, pobede dobra, pobede vrline, pobede ljubavi, pobede zajednice sa Bogom i pobede jedinstva i zajednice među nama,” poručio je patrijarh.

Krst Hristov kao nadahnuće zajedništva i mira

Krstovdan se u pravoslavnoj tradiciji obeležava kao dan sećanja na Hristovu žrtvu i pobedu dobra nad zlom. Zbog toga je patrijarh Porfirije naglasio da je krst Hristov ne samo simbol pobede, već i podsticaj na zajedništvo i mir među ljudima, kao i na ljubav prema Bogu i bližnjima.

Ana Brnabić preuzima dužnost, dok se izbori za novog predsednika zakazuju u skladu sa zakonskim rokovima

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić podneo je ostavku, čime je pokrenut proces koji predviđa da Narodna skupština raspisuje predsedničke izbore. Po Ustavu i zakonu, mandat predsednika Republike prestaje kada pismena ostavka stigne u Skupštinu, nakon čega predsednica Narodne skupštine Ana Brnabić preuzima ulogu vršioca dužnosti sa ograničenjem od 90 dana.

Ko raspisuje izbore i koja su ovlašćenja

Prema Zakonu o predsedniku, dok zamenjuje predsednika, predsednik Narodne skupštine ovlašćen je da predstavlja Republiku Srbiju u zemlji i inostranstvu, prima diplomatske predstavnike i raspisuje izbore za Narodnu skupštinu. Takođe, ima ovlašćenja u oblasti odbrane i komandovanja Vojskom Srbije. Osim toga, dužan je da raspusti Narodnu skupštinu u slučajevima kada je to ustavna obaveza i da svaki izglasani zakon proglasi ukazom. Ključna obaveza je i da raspisuje predsedničke izbore.

Rokovi i procedura za raspisivanje predsedničkih izbora

Kada Narodna skupština raspisuje predsedničke izbore, izbori se moraju zakazati tako da se glasanje održi najkasnije tri meseca od dana prestanka mandata prethodnog predsednika. Od dana raspisivanja izbora do dana glasanja mora proteći najmanje 30, a najviše 60 dana. Dan glasanja određuje se tako da bude neradni dan. Redovni predsednički izbori održavaju se svakih pet godina, ali se vanredni sprovode kada mandat prestane pre isteka zbog ostavke ili razrešenja.

Kandidatura i organizacija izbora

Organi koji sprovode izbore za predsednika Republike su isti kao za narodne poslanike: Republička izborna komisija, lokalne izborne komisije i birački odbori. Političke stranke, koalicije i grupe građana mogu predlagati kandidate, ali uz predlog moraju podneti najmanje 10.000 pismenih izjava birača koji podržavaju kandidata. Predlog se podnosi Republičkoj izbornoj komisiji najkasnije 20 dana pre dana glasanja. Redosled kandidata na listi utvrđuje se žrebom na sednici komisije.

Na dan glasanja, birači dobijaju poziv najkasnije pet dana ranije, sa informacijama o vremenu, adresi i broju biračkog mesta. Biračka mesta otvaraju se u 7.00, a zatvaraju u 20.00 časova. Glasanje se obavlja u Srbiji i u inostranstvu, najčešće u diplomatsko-konzularnim predstavništvima. Birač može glasati na mestu prebivališta ili, uz obaveštavanje opštine, na mestu privremenog boravišta.

Glasanje i proglašenje rezultata

Glasanje se sprovodi zaokruživanjem rednog broja ispred imena kandidata, a birač može glasati samo za jednog kandidata. Za predsednika Republike izabran je onaj kandidat koji dobije većinu glasova birača koji su glasali. Ako nijedan kandidat ne osvoji većinu, Republička izborna komisija odlučuje o ponavljanju glasanja (drugi krug), koji se održava najkasnije 15 dana nakon odluke komisije i uvek pada na neradni dan. U drugom krugu učestvuju dva kandidata sa najviše glasova iz prvog kruga, a redosled na listi određuje se po broju osvojenih glasova. Na taj način, proces izbora predsednika Republike Srbije sprovodi se u skladu sa jasno propisanim zakonskim procedurama koje garantuju transparentnost i regularnost svakog koraka.