Tužilaštvo nastavlja istragu smrti devojke na Filozofskom fakultetu, otkriveni zapisnici o planiranju simulacije

Više javno tužilaštvo u Beogradu saopštilo je da je tokom istrage o smrti devojke na petom spratu Filozofskog fakulteta pronađeno više dokumenata vezanih za tzv. plenum, među kojima se nalaze i zapisnici sa sastanka na kojem se planirala simulacija korišćenja ‘zvučnog topa’. Ove informacije predstavljaju deo šire istrage o navodima da je događaj bio unapred planiran sa ciljem izazivanja uzbune i destabilizacije.

Prema rečima Darka Glišića, predsednika izvršnog odbora SNS i ministra u Vladi Srbije, tužilaštvo svakodnevno dolazi do novih saznanja i dokaza. Glišić je naveo da postoje jasni planovi i dogovori koji su imali za cilj plasiranje, kako je rekao, lažnih informacija koje bi izazvale nemire u društvu. On je izjavio: “Pošten čovek nema čega da se plaši i od čega da beži. Ovde postoji nešto što nismo znali, a Tužilaštvo dolazi u posed nekih informacija. Postojalo je nešto što je bio jasan plan, dogovor, da se plasira jedna krvava laž.”

Govoreći o događajima u Valjevu, Glišić je objasnio da su u to vreme kružile informacije o navodno teško povređenom dečaku, ali da su, prema njegovim rečima, te vesti bile deo organizovanih pokušaja izazivanja panike. “Ja sam tada bio u bolnici, 10 dan mi je bio, bio sam svestan, komunikativan… te večeri, 14. sam čuo, po svedočenju dežurnih ljudi da non stop zvoni telefon, i zovu sa različitih brojeva… Da kažu da je dete na samrti, da će svakog trenutka doći… Ja sutradan saznajem, da je samo to bilo pozivanje, da se izazove uzbuna i panika kod dežurnih tada. Da se vest raširi, da bude ubedljivo plasirana”, izjavio je Glišić.

Tužilaštvo je potvrdilo da istražuje sve okolnosti i dokumentaciju vezanu za ovaj slučaj, uključujući navode o simulaciji korišćenja ‘zvučnog topa’, kao i druge aktivnosti koje bi mogle ukazivati na planiranje događaja u cilju izazivanja šire društvene reakcije. Glišić je takođe izneo svoja zapažanja o ulozi određenih političkih aktera i organizacija, navodeći da istraga treba da utvrdi sve činjenice i razjasni navode o navodnim lažnim informacijama.

“Jako je plasirana, da bi ljudi poverovali. Njihova politika je obojena krvlju. Ne postoji sreća u tome, da lešinarite, čekate da se nekom nešto desi. Da još jedan pogine, umre…”, rekao je Glišić, ističući da je važno da se sve informacije i dokazi temeljno provere.

Istraga Višeg javnog tužilaštva u Beogradu je u toku, a očekuje se da će dalji koraci biti preduzeti nakon analize novih dokaza koji su pronađeni u okviru istrage.

Više od tri miliona građana obuhvaćeno novim paketom pomoći, prioritet penzioneri i socijalno ugroženi

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić predstavio je u ponedeljak u Beogradu paket ekonomskih mera ukupne vrednosti oko 600 miliona evra, sa ciljem unapređenja životnog standarda građana. Prema zvaničnim informacijama, paket uključuje finansijsku podršku za više od tri miliona građana, a posebna pažnja posvećena je penzionerima i socijalno ugroženim licima.

Mere predviđaju jednokratnu novčanu pomoć penzionerima, kao i olakšice za nabavku lekova, vaučere za odmor u Srbiji i podršku energetski ugroženim kupcima. Vučić je izjavio da će, ukoliko ekonomski rast premaši tri odsto, do kraja godine biti razmotreno dodatno povećanje plata i penzija.

“Predstavili smo paket mera kojim želimo da dodatno unapredimo životni standard građana i pružimo dodatnu sigurnost onima kojima je pomoć najpotrebnija”, rekao je Vučić, naglašavajući značaj ovih mera za građane slabijeg imovnog stanja i penzionere.

Paket pomoći penzionerima vredan je 377,2 miliona evra i obuhvata 1.663.438 korisnika. Penzioneri sa primanjima do minimalne penzije od 31.092 dinara dobiće 35.000 dinara, dok će ostali penzioneri iznad tog iznosa dobiti pomoć u skladu sa visinom svojih primanja.

Nadležni su najavili da će sve mere biti sprovedene u najkraćem mogućem roku, a detaljan plan isplate i realizacije biće objavljen putem zvaničnih kanala. “Naš cilj je da novim merama obezbedimo dodatnu sigurnost i olakšamo svakodnevni život najugroženijim kategorijama stanovništva”, navodi se u zvaničnoj izjavi.

Dalje se navodi da će mere pozitivno uticati na ekonomski položaj građana i doprineti stabilnosti domaćinstava širom Srbije.

Predsednik Srbije i predsednica Severne Makedonije održali su telefonski razgovor, fokusirajući se na regionalnu stabilnost i unapređenje bilateralnih odnosa.

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić razgovarao je telefonom sa predsednicom Republike Severne Makedonije Gordanom Siljanovskom Davkovom, potvrdili su iz kabineta predsednika. Razgovor je održan s ciljem produbljivanja međusobne saradnje i razmene mišljenja o regionalnim pitanjima od zajedničkog interesa.

U saopštenju je navedeno da su Vučić i Siljanovska Davkova razmatrali mogućnosti za dalje jačanje političkih i ekonomskih veza između dve zemlje, kao i važnost nastavka dijaloga i saradnje u pitanjima koja su od značaja za ceo region Zapadnog Balkana. Predsednik Srbije istakao je da je očuvanje mira i stabilnosti prioritet za obe države, naglašavajući da su otvoreni i konstruktivni razgovori ključni za postizanje tog cilja.

„Sadržajan razgovor sa predsednicom Siljanovskom Davkovom potvrdio je spremnost naših zemalja da nastave izgradnju bliskih i prijateljskih odnosa. Razmenili smo mišljenja o važnim regionalnim pitanjima, daljem unapređenju saradnje i mogućnostima za još snažnije povezivanje u oblastima od zajedničkog interesa. Srbija ostaje posvećena očuvanju mira i stabilnosti i jačanju saradnje sa Severnom Makedonijom, uveren da je upravo to u najboljem interesu građana obe zemlje i čitavog regiona“, naveo je Vučić u pisanoj izjavi.

Zvaničnici su se saglasili da postoji značajan potencijal za unapređenje ekonomske, infrastrukturne i kulturne kooperacije, posebno u okviru postojećih regionalnih inicijativa. Takođe je istaknuta potreba za zajedničkim nastupom u rešavanju aktuelnih izazova, uključujući migracije, energetsku sigurnost i evropske integracije.

Iz kabineta predsednice Severne Makedonije poručeno je da je saradnja sa Srbijom od strateškog značaja, te da će Skoplje i Beograd nastaviti da rade na unapređenju međusobnih odnosa u duhu dobrosusedstva i zajedničkih evropskih vrednosti.

Politički analitičari ocenjuju da ovakvi kontakti doprinose stabilnosti regiona i ohrabruju nastavak dijaloga među državama Zapadnog Balkana. U narednom periodu očekuju se i bilateralni susreti na najvišem nivou, koji bi trebalo da dodatno konkretizuju dogovorene pravce saradnje.

Ovaj razgovor dolazi u trenutku kada region Zapadnog Balkana prolazi kroz važne procese evropskih integracija i suočava se sa izazovima koji zahtevaju zajednički pristup i koordinaciju. Obe strane izrazile su spremnost da nastave intenzivnu komunikaciju i rade na konkretnim projektima koji su u interesu građana Srbije i Severne Makedonije.