Nemanja Starović ističe da je povratak na status kvo iz 2022. i formiranje Zajednice srpskih opština od ključnog značaja
Nemanja Starović, ministar za evropske integracije, izjavio je da je potpuna i dosledna primena Briselskog sporazuma ključni uslov za stabilizaciju situacije na prostoru Kosova i Metohije. On je naglasio da je najpre neophodno formirati Zajednicu srpskih opština, kao i hitno vratiti stanje na „status kvo“ iz 2022. godine kada je reč o funkcionisanju direktorata kosovske policije na severu pokrajine.
„Tu mislim na formiranje Zajednice srpskih opština, ali i na hitan i urgentan povratak na status kvo iz 2022. godine kada je reč o funkcionisanju direktorata kosovske policijske službe na severu KiM sa strukturom koja odgovara etničkom preseku stanovništva“, izjavio je Starović.
Briselski sporazum kao uslov za stabilizaciju stanja na KiM
On je detaljno objasnio da bi povratak na prethodno stanje podrazumevao povratak više od 500 srpskih policajaca u direkciju, kao i imenovanje direktora direktorata iz reda srpske zajednice na predlog četiri gradonačelnika sa severa KiM. Po njegovim rečima, ovo ne bi trebalo da bude odluka koju donosi administracija Aljbina Kurtija.
Prema njegovoj oceni, to je jedini način da se ostvari stabilizacija i povrati normalnost za srpsko stanovništvo na severu Kosova i Metohije. Starović je istakao i da je za doslednu primenu Briselskog sporazuma presudno da Evropska unija, kao potpisnik, upotrebi mehanizme koji su joj na raspolaganju prema Prištini.
„Govorimo o eventualnoj suspenziji sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju koje Priština ima sa Evropskom komisijom ili o sistemu vizne liberalizacije, ali očigledno je da takve političke volje do sada nije bilo“, rekao je Starović.
Uloga Evropske unije i aktuelne mere prema Prištini
On je podsetio da je Evropska unija u junu 2023. godine izdala jasno saopštenje, koje su podržale sve članice, sa zahtevom za deeskalaciju od strane prištinske administracije. Kako je naveo, nakon što Priština nije ispunila ovaj zahtev, uvedene su restriktivne mere koje su bile na snazi dve i po godine.
Tokom tog perioda, kako je saopšteno, obustavljen je paket podrške Prištini u vrednosti od oko 600 miliona evra za privremene institucije samouprave. Prema rečima ministra, te mere nisu dale željene rezultate i ukinute su u decembru 2025. godine, dok je desetak dana pre pokrajinskih izbora odmrznuto 220 miliona evra finansijskih sredstava namenjenih Prištini.
„Time Kurti dobija vetar u jedra pred te vanredne izbore. To je bio nivo pritisaka koje je Evropska unija bila spremna da sprovede“, izjavio je Starović.
Politička pozicija Aljbina Kurtija i posledice mera
Starović je ocenio da restriktivne mere nisu imale efekat, jer je Aljbin Kurti više političkih poena dobijao kroz kampanju „vatre i besa“ prema Srbima u AP KiM, nego što je gubio podršku zbog nedostatka uspeha na međunarodnom planu ili zbog uskraćene finansijske pomoći EU.
Govoreći o trenutnoj političkoj situaciji na Kosovu i Metohiji, Starović je naveo da je Kurtijeva pozicija i dalje stabilna, iako još nije formirana stabilna skupštinska većina u privremenim institucijama. „On sve to vreme ostaje vršilac dužnosti, produžava svoj tehnički mandat i njegova vlast nije na ozbiljniji način ograničena. On svoju političku podršku i rejting crpi isključivo na pritiscima koje sprovodi prema srpskom stanovništvu, budući da nikakvih ozbiljnih političkih ni ekonomskih rezultata nema“, zaključio je Starović.
