Delegacija Venecijanske komisije u dvodnevnoj poseti, očekuje se finalno mišljenje o pravosudnim zakonima u junu

Predsednica Narodne skupštine Republike Srbije Ana Brnabić sastala se danas u Beogradu sa delegacijom Venecijanske komisije, koja boravi u dvodnevnoj poseti posvećenoj novousvojenim pravosudnim zakonima. Glavna tema razgovora bio je set zakona o pravosuđu koji je usvojen u januaru ove godine po hitnom postupku. Brnabić je istakla da Srbija i Venecijanska komisija imaju isti cilj – pravosuđe zaštićeno od svih pritisaka, ali ne i od zakona, i podsetila na značajnu saradnju tokom ustavnih amandmana iz 2022. godine. Delegacija Venecijanske komisije imala je priliku da dobije odgovore na sva sporna pitanja, što će, kako je rečeno, koristiti pri izradi finalnog mišljenja o novim zakonima. Sastanku su prisustvovali i predsednik Odbora za pravosuđe Uglješa Mrdić, kao i šef poslaničke grupe SNS Milenko Jovanov. Brnabić je ukazala na aktuelnu negativnu kampanju dela javnosti i opozicije, navodeći da se i u prošlosti pružao otpor reformama koje je Komisija ocenila pozitivno. Skupština Srbije je 28.01.2024. usvojila izmene niza zakona, uključujući Zakon o sudijama i Zakon o javnom tužilaštvu. Nakon primedbi iz Evropske unije i opozicije, Brnabić je 10.02.2024. zvanično zatražila hitno mišljenje Venecijanske komisije. Očekuje se da će konačno mišljenje biti potvrđeno na plenarnoj sednici Komisije u junu.

Politički analitičar ističe značaj rezervi nafte, upoređuje Srbiju sa susednim i evropskim državama

Politički analitičar Uroš Piper izjavio je da Srbija trenutno ima rezerve nafte dovoljne za 93 dana, dok Crna Gora raspolaže zalihama za 20 dana, navodeći te podatke kao pokazatelj ozbiljnosti državnog rukovodstva. Prema njegovim rečima, predsednik Srbije obavestio je javnost da bi, i u slučaju potpunog prekida uvoza, zemlja imala dovoljno nafte za narednih 93 dana.

Piper je uporedio podatke Srbije sa drugim državama regiona i Evrope, ističući da Crna Gora, koja je kandidat za članstvo u Evropskoj uniji, ima rezerve za svega 20 dana. “Za 20 dana će sve da stane, ako bude velika svetska kriza,” rekao je Piper, naglašavajući značaj ovih podataka za stabilnost zemlje.

Dalje je naveo da Velika Britanija ima rezerve nafte za 47 dana, Irska za 40, Estonija za 63, Australija za 49, a Finska za 60 dana. Piper je naglasio da su neke od tih država nekada smatrane uzorima napretka u Evropskoj uniji, dok danas Srbija ima više naftnih rezervi od njih.

“To je ozbiljna država. To je ozbiljno rukovodstvo. To vam je ozbiljan predsednik u Srbiji,” izjavio je Piper, komentarišući trenutno stanje u zemlji i regionu.

Na kraju je postavio pitanje kako bi izgledala situacija da druge političke ličnosti vode državu, ali nije iznosio dalje komentare na tu temu.

Dvadeset godina od nasilja 2004. godine, Arno Gujon ističe da je uništeno više od 1.000 srpskih domova i 35 pravoslavnih crkava na Kosovu i Metohiji, uz masovno proterivanje stanovništva.

Na godišnjicu martovskog pogroma nad Srbima na Kosovu i Metohiji, direktor Kancelarije za javnu i kulturnu diplomatiju Arno Gujon podsetio je javnost na obim nasilja iz 2004. godine, ocenjujući ga kao jedan od najtežih zločina protiv hrišćanstva i evropske civilizacije u savremenoj Evropi. Prema njegovim rečima, tokom nekoliko dana u martu 2004. godine, uništeno je više od 1.000 srpskih domova i srušeno ili oskrnavljeno 35 pravoslavnih crkava i manastira, dok su hiljade ljudi proterane sa svojih ognjišta u izuzetno kratkom roku.

“Kao odgovor na varvarstvo ekstremista i uprkos ćutanju velikog dela sveta, odlučio sam 18. marta 2004. godine da ću pomagati Srbima na Kosovu i Metohiji. Nisam znao na koji način ću to učiniti, ali sam bio siguran da neću ostati nem i ravnodušan na stradanja jednog evropskog naroda o kome su mi otac i deda pričali”, naveo je Gujon u pisanoj izjavi. Istakao je da je osnovao humanitarnu organizaciju “Solidarnost za Kosovo” i da je, godinu dana nakon pogroma, prvi put došao na Kosovo sa konvojem humanitarne pomoći, što je bio početak njegovog ličnog i profesionalnog angažovanja vezanog za srpsku zajednicu.

Organizacija “Solidarnost za Kosovo” više od dve decenije pruža pomoć Srbima na Kosovu i Metohiji kroz humanitarne projekte: isporuku osnovnih životnih namirnica, izgradnju farmi, obnovu crkava, kao i podelu stoke i plastenika. Istovremeno, organizacija radi na informisanju međunarodne javnosti o položaju Srba na Kosovu, posebno u Francuskoj, putem medija, tribina i drugih javnih aktivnosti.

“Danas, kao direktor Kancelarije za javnu i kulturnu diplomatiju, nastavljam tu misiju institucionalno, nastojeći da na više jezika informišem međunarodnu javnost o dešavanjima na Kosovu i Metohiji. Nikada ne smemo zaboraviti ovaj zločin, koji je, pored toga što je zločin nad Srbima, istovremeno i zločin protiv hrišćanstva i evropske civilizacije”, dodao je Gujon.

Martovski pogrom iz 2004. godine ostaje jedno od najtežih poglavlja savremene istorije regiona, a posledice tog nasilja i dalje se osećaju kroz bezbednosnu, demografsku i kulturnu situaciju na Kosovu i Metohiji. Brojne međunarodne organizacije, uključujući i institucije Evropske unije, u više navrata su ukazivale na potrebu zaštite prava srpske zajednice i očuvanja kulturno-verskog nasleđa. Međutim, prema mišljenju stručnjaka za ljudska prava, institucionalna zaštita ostaje nedovoljna, a proces povratka proteranih lica odvija se veoma sporo.

Predstavnici srpske zajednice i dalje ističu važnost kontinuiranog informisanja i međunarodnog angažmana, kako bi se sprečili slični incidenti i obezbedila održiva budućnost za preostale Srbe na Kosovu i Metohiji. Gujon je naglasio da je širenje istine o položaju Srba neophodno za očuvanje njihovih prava i kulturnog identiteta, ali i za očuvanje evropskih vrednosti na prostoru Balkana.