Komemoracija za više od 280 stradalih Srba i 15.000 proteranih iz Zapadne Slavonije održana je u Crkvi Svetog Marka u Beogradu i kod Mosta spasa u Bosanskoj Gradiški, uz prisustvo zvaničnika Srbije i Republike Srpske

Godišnjica hrvatske vojno-policijske operacije ‘Bljesak’, tokom koje je 1. i 2. maja 1995. godine poginulo više od 280 Srba, a iz Zapadne Slavonije proterano oko 15.000 ljudi, obeležena je danas u Beogradu i Bosanskoj Gradiški. Komemorativni skup u Crkvi Svetog Marka u Beogradu počeo je u 11 sati, dok je istovremeno pomen održan i u Bosanskoj Gradiški, gde se nalazi spomenik žrtvama u parku blizu Mosta spasa.

Predsednik Dokumentaciono-informativnog centra ‘Veritas’ Savo Štrbac izjavio je da se ove godine po prvi put očekuje zajedničko prisustvo predstavnika Srbije i Republike Srpske na komemoraciji u Bosanskoj Gradiški. “Ove godine prvi put će predstavnici iz Srbije zajedno sa našim narodom obeležiti ovaj strašni događaj za srpski narod”, naveo je Štrbac u izjavi medijima.

Prema podacima ‘Veritasa’, tokom operacije ‘Bljesak’ na području pod zaštitom Ujedinjenih nacija nalazilo se oko 15.000 Srba, što su potvrdili i međunarodni posmatrači, uključujući predstavnike UNPROFOR-a i Međunarodnog komiteta Crvenog krsta. U napadu je, prema istim izvorima, stradalo 283 Srba, od čega 57 žena i 12 dece do 14 godina, dok je 114 žrtava bilo civila. Još uvek se traga za 108 osoba koje se vode kao nestale, a 23 ekshumirana posmrtna ostatka nisu identifikovana.

Štrbac je istakao da su podaci o žrtvama i proteranima prikupljani kroz međunarodne i domaće izvore, te da su mnoge porodice i dalje u potrazi za nestalima. On je upozorio da su ljudske sudbine iz tog perioda i dalje nerešene: “Još tragamo za 108 ljudi, imamo nerešenih slučajeva i oni se i dalje vode kao nestali”, naveo je Štrbac.

Pored komemoracije povodom godišnjice ‘Bljeska’, Štrbac je komentarisao i održavanje izložbe o logoru Jasenovac u Evropskom parlamentu, ocenivši da je događaj bio značajan za širu evropsku javnost, ali i da je naišao na proteste hrvatskih predstavnika. “Naši i hrvatski narativi o Jasenovcu se dijametralno razlikuju – dok mi govorimo o genocidu nad Srbima, Hrvati to osporavaju i priznaju samo masovne zločine nad Jevrejima i Romima”, rekao je Štrbac.

Prema njegovim rečima, jedan od razloga za proteste bili su izneti podaci o broju stradalih Srba u Jasenovcu tokom Drugog svetskog rata. “Na izložbi su predstavljene brojke od 700.000 žrtava, što hrvatska strana osporava, dok su na nedavnoj konferenciji u njihovom parlamentu pojedini izlagači tvrdili da u Jasenovcu nije bilo srpskih žrtava”, dodao je Štrbac.

Obeležavanje ovakvih godišnjica, kažu organizatori, ima za cilj očuvanje sećanja na žrtve i podizanje svesti o posledicama ratnih akcija na civilno stanovništvo. Predstavnici udruženja iz Srbije i Republike Srpske najavili su nastavak aktivnosti na rasvetljavanju sudbine nestalih i traženju pravde za žrtve.

Komemoracije u Beogradu i Bosanskoj Gradiški deo su šireg obeležavanja stradanja Srba tokom ratova devedesetih godina, a organizatori pozivaju na međudržavnu saradnju u procesima identifikacije nestalih i podršci pogođenim porodicama. Očekuje se da će se aktivnosti na ovom planu nastaviti i u narednom periodu.

Aleksandar Vučić istakao važnost predstojeće posete Kini i ulaganja u razvoj industrije i veštačke inteligencije

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je da ga u narednom periodu očekuje poseta Kini, koju je ocenio kao najznačajniju u svojoj dosadašnjoj profesionalnoj karijeri. Vučić je izjavio da će tokom te posete biti rešena brojna pitanja od interesa za građane Srbije, sa posebnim akcentom na razvoj građevinske i industrijske delatnosti.

Prema njegovim rečima, delegacije iz Srbije, uključujući ministarku privrede i druge članove Vlade, već su angažovane na pripremama za posetu. Vučić je istakao da će tokom boravka u Kini biti postignut konačan dogovor o izgradnji fabrike robota, navodeći da se prvi proizvedeni roboti mogu očekivati već u junu. On je pojasnio da će roboti imati široku primenu, od svakodnevnih poslova do potencijalne vojne upotrebe, što smatra izuzetno značajnim za zemlju.

Govoreći o tehnološkom razvoju, Vučić se osvrnuo na jučerašnju posetu Državnom data centru u Kragujevcu, gde su pušteni u rad novi moduli, superkompjuter i solarni paneli. Naglasio je da, osim Poljske, nijedna zemlja u istočnoj, centralnoj i jugoistočnoj Evropi ne raspolaže takvom infrastrukturom, navodeći da Srbija trenutno ima dva superkompjutera i uskoro dobija treći, najskuplji i najsnažniji do sada.

Predsednik je posebno istakao značaj ulaganja u obrazovanje, najavljujući mogućnost otvaranja fakulteta za robotiku i informacione tehnologije u Kragujevcu. On je podvukao potrebu za modernizacijom obrazovnog sistema i uvođenjem veštačke inteligencije u osnovne škole.

“Ovo mnogo košta, ali ovde smo mi ispred sve naše konkurencije i verujem da smo na vreme to uvideli i krenuli da radimo. Mi smo 2020. godine uzeli prvi superkompjuter i Data centar otvorili na vreme, krenuli smo i dobro razumeli stvari u svetu. Mi smo od ovih zemalja koje se nalaze u partnerstvu za veštačku inteligenciju 31. po redu, što je za nas, imajući u vidu veličinu i mogućnosti zemlje, izuzetan rezultat. Ali to ne treba da nas zadovoljava, moramo da radimo mnogo više”, izjavio je Vučić.

Predsednik Srbije tokom intervjua osvrnuo se i na druge aktuelne teme, dok je posebnu pažnju posvetio važnosti nastavka ulaganja u tehnološki razvoj i obrazovanje, kako bi zemlja išla u korak sa savremenim globalnim trendovima.

Vladimir Putin na sastanku sa predstavnicima autohtonih naroda istakao važnost zajedništva u razvoju zemlje

Predsednik Rusije Vladimir Putin izjavio je na sastanku sa predstavnicima autohtonih naroda Rusije da univerzalnost i snaga zemlje leže u njenoj raznolikosti i jedinstvu. Prema njegovim rečima, različite kulturne karakteristike naroda Ruske Federacije se međusobno dopunjuju, čime se stvara čvrsta osnova za razvoj države. Putin je naglasio da su i veliki i mali narodi deo jedne porodice i da svi, bez obzira na brojnost, treba da se osećaju kao deo zajedničkog doma. On je istakao da je briga za domovinu ono što ujedinjuje ljude različitih nacionalnosti, vera i načina života u Rusiji. Predsednik je dodao da u zemlji postoji 47 autohtonih naroda, od kojih svaki doprinosi jedinstvenoj raznolikosti i čuva posebne tradicije, kulturu i karakter. Na sastanku je rečeno da će se 30. aprila 2026. godine po prvi put proslaviti novi nacionalni praznik — Dan autohtonih naroda Ruske Federacije, ustanovljen predsedničkim ukazom.