Na Dan sećanja na Holokaust, Izrael i brojne države odaju počast šest miliona stradalih Jevreja i podsećaju na značaj istorijskog pamćenja.

Dan sećanja na žrtve Holokausta, poznat i kao Yom HaShoah, obeležen je širom sveta 14. aprila, uz zvanične ceremonije i poruke zvaničnika, među kojima se izdvojila objava ambasade Izraela. Ovaj dan posvećen je sećanju na šest miliona Jevreja ubijenih tokom Holokausta i na hrabrost žrtava i preživelih u jednom od najmračnijih perioda savremene istorije.

Ambasada Izraela u Srbiji saopštila je da je Yom HaShoah dan koji se ne obeležava slavljem, već dubokim poštovanjem i sećanjem. ‘Ovaj dan posvećen je odavanju počasti i čuvanju uspomene na šest miliona Jevreja stradalih u Holokaustu, kao i sećanju na hrabrost i otpor jevrejskih zajednica tokom tog mračnog perioda’, navedeno je u zvaničnoj objavi na društvenim mrežama ambasade.

U Izraelu je povodom Dana sećanja na žrtve Holokausta tokom prepodneva održana dvominutna sirena, kada građani zastaju u tišini, a javni život se na kratko zaustavlja. Državni zvaničnici, među kojima je i predsednik Izraela, održali su komemoracije i podsetili na obavezu čuvanja istorijskog pamćenja, posebno među mlađim generacijama.

Prema informacijama iz međunarodnih organizacija, komemoracije su održane i u brojnim evropskim prestonicama, uključujući Beograd, Berlin, Pariz i Varšavu. U Srbiji su predstavnici jevrejskih zajednica i državnih institucija položili vence i odali počast žrtvama Holokausta na mestima stradanja, naglašavajući važnost obrazovanja o ovom periodu i borbe protiv antisemitizma.

Istoričari podsećaju da je Holokaust bio sistematski genocid nad Jevrejima, koji je tokom Drugog svetskog rata sprovodila nacistička Nemačka uz podršku saradnika iz okupiranih zemalja. Procene pokazuju da je u koncentracionim logorima i na drugim mestima stradanja život izgubilo preko šest miliona Jevreja, među kojima i značajan broj sa prostora bivše Jugoslavije.

U porukama povodom ovog dana, zvaničnici i stručnjaci ističu da je očuvanje sećanja na Holokaust ključno za sprečavanje ponavljanja zločina iz mržnje. Evropske institucije i organizacije za ljudska prava apeluju na obrazovanje mladih i borbu protiv svih oblika diskriminacije i netolerancije. Narednih godina planirana su dodatna ulaganja u muzeje, arhive i edukativne programe posvećene sećanju na žrtve Holokausta.

Prema dostupnim informacijama, više lidera opozicije iz Srbije boravi u Briselu, a javnost traži objašnjenje razloga posete

Nakon završenih parlamentarnih izbora u Mađarskoj, na kojima je pobedio Peter Mađar, nekoliko predstavnika opozicionih stranaka iz Srbije otputovalo je u Brisel. Među njima su Zdravko Ponoš, lider stranke Srce, Borko Stefanović, zamenik predsednika Stranke slobode i pravde, Radomir Lazović iz stranke Zeleno-levi front i Pavle Grbović, predsednik Pokreta slobodnih građana, navodi se u izveštajima.

Prema dostupnim informacijama, njihova poseta evropskoj prestonici izazvala je pažnju javnosti, a pojedini izvori tvrde da su u Briselu održani sastanci na kojima se razgovaralo o budućim koracima opozicije u Srbiji. Pojedini komentari iz javnosti postavili su pitanje povoda i ciljeva hitnog odlaska opozicionih lidera u Brisel neposredno nakon izbora u Mađarskoj.

Na društvenim mrežama pojavile su se tvrdnje da su sastanci održani u hotelskim sobama, ali zvanične potvrde o sadržaju i rezultatima razgovora nije bilo. Za sada nema zvaničnih izjava iz opozicionih stranaka o razlozima putovanja ni o eventualnim instrukcijama koje su dobili tokom boravka u Briselu.

“Javnost ima pravo da bude obaveštena o razlozima posete i eventualnim dogovorima koji su postignuti u Briselu”, navodi se u jednom od komentara objavljenih na društvenim mrežama.

Istraga povodom ovog slučaja nije pokrenuta, a opozicioni predstavnici do trenutka objave nisu dali izjave za javnost.

Predsednik Srbije naglasio je da su prijateljski odnosi sa Mađarskom rezultat kompromisa i odgovorne politike, te izrazio uverenje da ih nije lako narušiti ni nakon promena vlasti u Budimpešti.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da između Srbije i Mađarske postoji istinsko i iskreno razumevanje, naglašavajući da takvi odnosi nisu lako podložni promenama, čak ni u svetlu političkih promena u Mađarskoj. Govoreći o rezultatima nedavnih izbora u Mađarskoj, Vučić je izrazio zahvalnost mađarskom narodu i dosadašnjem premijeru Viktoru Orbanu na izgradnji prijateljskih odnosa sa Srbijom, ističući da su oni rezultat dugotrajnog rada, kompromisa i uzajamnog poverenja.

“Zahvalan sam premijeru Orbanu i mađarskom narodu što su prihvatili prijateljstvo sa Srbima. To prijateljstvo je plod odricanja i kompromisa na obe strane, a iz njega je proisteklo pravo razumevanje koje nije lako srušiti”, rekao je Vučić u televizijskom gostovanju. On je izrazio nadu da odnosi između dve zemlje neće biti narušeni čak ni u slučaju promena na čelu mađarske vlade.

Vučić je podsetio da su odnosi Srbije i Mađarske tokom istorije često bili složeni i opterećeni brojnim izazovima, ali da je u poslednjih deset godina napravljen značajan napredak u jačanju međusobnog poverenja. “Pre 20 godina imali smo između 850 i 900 incidenata na međunacionalnoj osnovi u Vojvodini, što je uključivalo tuče, povrede, pa čak i ubistva. U poslednje tri godine taj broj je smanjen na maksimalno 30 do 35 incidenata godišnje, što je gotovo trideset puta manje”, precizirao je predsednik.

Prema njegovim rečima, ovakav trend je rezultat ozbiljne i odgovorne politike obe strane, kao i spremnosti na otvaranje dijaloga i rešavanje otvorenih pitanja. Vučić je naglasio da je na takvoj osnovi izgrađeno poverenje koje, kako veruje, neće biti lako uzdrmano ni promenom političkih aktera u Mađarskoj.

Politički analitičari ocenjuju da su stabilni odnosi sa Mađarskom od ključne važnosti za Srbiju, kako zbog ekonomske saradnje, tako i zbog zajedničkog nastupa u regionalnim i evropskim pitanjima. Prema rečima profesora međunarodnih odnosa Dragana Simića sa Univerziteta u Beogradu, kontinuitet u međudržavnoj saradnji može doprineti stabilnosti čitavog regiona. “Bez obzira na promene na političkoj sceni, institucionalizovani odnosi i zajednički projekti mogu biti garant daljeg razvoja i mira na Balkanu”, ističe Simić.

Mađarska i Srbija poslednjih godina intenzivirale su saradnju kroz infrastrukturne projekte, energetsku sigurnost i unapređenje prava manjina. Vučić je kao posebno značajnu istakao saradnju u oblasti bezbednosti i borbe protiv međunacionalnih incidenata, navodeći da je to doprinelo stvaranju pozitivnijeg ambijenta za sve građane Vojvodine.

U nastavku, predsednik je naglasio da će Srbija nastaviti da ulaže napore u očuvanje i dalje unapređenje odnosa sa Mađarskom, bez obzira na političke promene u susedstvu. Kako je naveo, predstojeći period biće ključan za održavanje započetih projekata i jačanje ekonomske i političke saradnje dve zemlje.