Javna rasprava traje do 7. maja, a predlog zakona predviđa mesečnu naknadu i socijalno osiguranje za nezaposlene roditelje koji brinu o deci sa invaliditetom.

Javna rasprava o Nacrtu zakona o roditeljima negovateljima počela je danas na teritoriji Republike Srbije i trajaće do 7. maja, saopštilo je Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja. Ova inicijativa sledi nakon zaključka Vlade Srbije, a za cilj ima unapređenje položaja porodica koje neposredno brinu o deci sa najtežim oblikom invaliditeta.

Nacrt zakona predviđa uvođenje mesečne novčane naknade za nezaposlene roditelje koji svakodnevno neguju svoju decu, korisnike uvećanog dodatka za tuđu negu i pomoć. Takođe, predviđena je i uplata doprinosa za penzijsko i zdravstveno osiguranje, čime bi ovim porodicama bio obezbeđen bolji socijalni i ekonomski status. Ministarstvo je pozvalo sve građane, stručnu i širu javnost, kao i udruženja, da učestvuju u raspravi dostavljanjem predloga i komentara.

Svoje primedbe, predloge i sugestije svi zainteresovani mogu dostaviti do 7. maja putem elektronskog obrasca dostupnog na zvaničnoj internet stranici Ministarstva, preko Portala “e-Konsultacije”, elektronskom poštom na adresu javnarasprava@minrzs.gov.rs, ili pisanim putem na adresu Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja u Beogradu, uz obavezno navođenje teme rasprave.

Kako bi se obezbedio širi dijalog i razmena mišljenja, Ministarstvo je najavilo održavanje dva okrugla stola u okviru javne rasprave: prvi će biti organizovan 21. aprila u Beogradu, u zgradi Kancelarije za e-upravu, dok će drugi biti održan 28. aprila u Gradskoj kući u Subotici. Ovi skupovi biće prilika da se iznesu iskustva, predlozi i konkretne potrebe roditelja negovatelja, ali i stručne javnosti.

Prema ranijim izjavama predstavnika Ministarstva, donošenje ovog zakona deo je šire strategije poboljšanja položaja osoba sa invaliditetom i njihovih porodica u Srbiji. Stručnjaci iz oblasti socijalne zaštite ističu značaj institucionalnog prepoznavanja roditelja negovatelja, dok udruženja korisnika i roditelja ukazuju na dugogodišnju potrebu za sistemskim rešenjem i finansijskom podrškom.

Nakon završetka javne rasprave, Ministarstvo će analizirati sve pristigle predloge i komentare, nakon čega će konačna verzija Nacrta zakona biti upućena Vladi Srbije na razmatranje i eventualno usvajanje. Očekuje se da će novi zakon doneti konkretna poboljšanja za stotine porodica širom Srbije, obezbeđujući im stabilniju egzistenciju i ravnopravnije uslove za život i rad.

Sednica zakazana za 10 časova obuhvata razmatranje ključnih zakonskih predloga iz oblasti trgovine, saobraćaja, kohezije i međunarodnih sporazuma, uz učešće više ministara.

Poslanici Narodne skupštine Srbije nastavljaju danas u Beogradu drugu redovnu sednicu prolećnog zasedanja objedinjenu raspravom o ukupno 40 tačaka dnevnog reda. Sednica je zakazana za 10 časova, a pred poslanicima se nalazi značajan broj zakonskih predloga iz različitih oblasti, uključujući trgovinu, saobraćaj, kohezionu politiku, kulturu, bezbednost i međunarodnu saradnju.

Na početku rasprave, predloge zakona iz svojih resora predstavili su ministri Jagoda Lazarević, Ivica Dačić, Sara Pavkov i Aleksandra Sofronijević. Među najvažnijim tačkama dnevnog reda nalaze se Predlog zakona o zaštiti potrošača, izmene i dopune Zakona o trgovini, kao i predlozi koji se odnose na trgovinske prakse za određene vrste proizvoda.

Takođe, poslanici će razmatrati Predlog zakona o uspostavljanju i funkcionisanju sistema za upravljanje kohezionom politikom, zatim Predlog zakona o sprečavanju i suzbijanju trgovine ljudima i zaštiti žrtava, kao i Predlog zakona o izmeni i dopuni Zakona o naknadama za korišćenje javnih dobara.

Na dnevnom redu nalaze se i izmene i dopune Zakona o transportu opasne robe, Zakona o carinskoj službi, kao i Zakona o istraživanju nesreća u vazdušnom, železničkom i vodnom saobraćaju. U fokusu će biti i odluke iz oblasti kulture, poput predloga o izmenama Odluke o upotrebi Vojske Srbije i drugih snaga odbrane u multinacionalnim operacijama van granica zemlje, te strategije upravljanja mineralnim i geološkim resursima do 2040. godine sa projekcijama do 2050. godine.

Pored toga, Skupština će raspravljati o više predloga zakona o potvrđivanju međudržavnih sporazuma i ugovora, kao i predlozima odluka koji se tiču sastava radnih tela ovog zakonodavnog tela. Očekuje se da će tokom rasprave poslanici iz različitih političkih stranaka izneti svoje stavove o predloženim zakonima i strateškim dokumentima.

Prema izjavama iz kabineta predsednika Skupštine, cilj je da se tokom ovog zasedanja obezbedi efikasno razmatranje svih tačaka, uz poštovanje parlamentarne procedure i otvorenost za amandmane i sugestije iz poslaničkih redova. Očekuje se da će deo predloženih zakona imati direktan uticaj na privredu, bezbednost i usklađivanje sa evropskim standardima, posebno u domenu trgovine, zaštite potrošača i upravljanja javnim resursima.

Stručnjaci navode da je obim dnevnog reda pokazatelj intenziteta zakonodavnog rada u ovom prolećnom ciklusu, dok pojedini analitičari ukazuju na značaj transparentne rasprave o zakonima koji oblikuju ekonomske i društvene tokove Srbije. Očekuje se da će rasprava trajati više dana, u zavisnosti od broja prijavljenih govornika i predloženih amandmana, a javnost će biti obaveštavana o ključnim usvojenim odlukama i planiranim izmenama.

Picula u izjavi za hrvatski list izneo stavove o srpskim pitanjima, bez zvaničnih reakcija iz Srbije

Evropski poslanik Tonino Picula nastavio je sa javnim kritikama na račun Srbije i srpskog identiteta, pozivajući se na navodni koncept ‘srpskog svijeta’. U svojoj izjavi za hrvatski list, Picula je pomenuo ovaj izraz, iako, prema dostupnim informacijama, takav koncept nije zvanično uspostavljen niti prepoznat.

U originalnoj izjavi, Picula je izložio svoje viđenje regionalnih odnosa i prisustva srpskog identiteta u političkoj retorici, ali nije naveo konkretne primere ili dokaze o postojanju institucionalnog okvira pod nazivom ‘srpski svijet’. Zvanične reakcije srpskih institucija na ove navode do sada nije bilo.

Prema dostupnim informacijama, Picula je ranije više puta javno iznosio kritike na račun srpske politike u regionu, a njegovi komentari izazvali su različite reakcije među političkim akterima na Balkanu.

Iako je izraz ‘srpski svijet’ više puta korišćen u medijima i političkim analizama, relevantni izvori naglašavaju da ne postoji zvanična politika ili dokument koji bi definisao ovaj koncept kao deo institucionalnog ili državnog programa.

“Nastavićemo da pratimo razvoj situacije i eventualne zvanične reakcije iz Srbije”, navodi se u izveštajima.