Beogradska publika imaće priliku da 26. maja prisustvuje koncertima Blejna Rajningera i Stivena Brauna, nekadašnjih članova Taksidomun, kao i specijalnom jam session-u u Domu omladine.

Dom omladine Beograda najavio je da će 26. maja biti održan muzički događaj posvećen nekadašnjem američkom alternativnom bendu Taksidomun, na kojem će nastupiti bivši članovi Blejn Rajninger i Stiven Braun. Osim njihovih solo koncerata, biće organizovan i poseban “Tuxedomoon jam session”, što predstavlja retku priliku za ljubitelje ovog žanra da uživo dožive muziku koja je obeležila jednu epohu. Iako bend Taksidomun više ne postoji, organizatori ističu da će ovim tročasovnim programom biti odata poslednja počast značajnom umetničkom projektu, koji je ostavio dubok trag u pop muzici. “Taksidomun zvanično više ne postoje. Ipak, u Beogradu ćemo imati priliku da vidimo nešto najbliže Taksidomun koncertu u punom sjaju. Tročasovni program koji predstavlja poslednje odavanje počasti jednom velikom umetničkom projektu, koji je otvorio novo poglavlje u pop muzici”, navodi se u saopštenju Doma omladine. Ovaj sastav iz San Franciska proslavio se albumom “Half Mute” iz 1980. godine i nastavio je da stvara prepoznatljiv umetnički post-pank kabare zvuk, uz bogatu elektroniku i iznenadne uplive klasične i džez muzike.

U JDP-u je premijerno izveden Harvudov komad u režiji Paola Mađelija, uz tim poznatih umetnika i atmosferu rata u pozadini.

U Jugoslovenskom dramskom pozorištu u Beogradu večeras je premijerno prikazana predstava „Garderober“, delo Ronalda Harvuda pod rediteljskom palicom Paola Mađelija. Radnja komada dešava se tokom ratnog perioda, dok je Šekspirov duh stalno prisutan kroz pozorišnu priču, naglašavajući ne samo ljubav prema teatru već i univerzalne teme prolaznosti i ljudske krhkosti. Dramaturg ovog scenskog ostvarenja je Željka Udovičić Pleština, scenografiju potpisuje Darko Nedeljković, za kostime je bila zadužena Lana Cvijanović, dok je video-rad realizovao Ivan Marušić Klif. Muziku za predstavu izveo je bend KOIKOI, a scenski govor pripremila je Ljiljana Mrkić Popović.

Srpska pravoslavna crkva i vernici 9. maja obeležavaju praznik posvećen Sveti Vasilije Amasijski, episkopu Amasije i jednom od ranohrišćanskih svetitelja koji je ostao upamćen po stradanju i nepokolebljivoj veri u Hrista.

Živeo je u 4. veku, u vreme kada su hrišćani bili izloženi progonima pod vlašću Licinija, vladara Istočnog rimskog carstva i zeta cara Konstantina. Iako su pritisci na hrišćane postajali sve jači, Vasilije nije odstupio od svoje vere i episkopske službe.

Prema crkvenom predanju, u grad Amasiju tada je stigla devica Glafira, koja je služila na carskom dvoru. Nakon neprijatnosti koje je doživela, utočište je pronašla među hrišćanima i episkopom Vasilijem. Carica joj je slala pomoć za hram u Amasiji, ali je jedno od pisama dospelo do cara, nakon čega je pokrenut progon.

Kada su vojnici stigli u Amasiju, Glafira je već bila preminula, dok je episkop Vasilije uhapšen i odveden u Nikomidija. Tamo je bio izložen mučenju i tamnici, a potom osuđen na smrt 322. godine.

Prema predanju, njegovo telo je bačeno u more, ali su ga kasnije pronašli njegovi učenici i preneli u Amasiju, gde je sahranjen u hramu koji je sam podigao.

U narodnom verovanju Sveti Vasilije Amasijski smatra se zaštitnikom rabadžija, pa je njegov praznik nekada posebno poštovan među starim beogradskim Palilulcima.

Na ovaj dan vernici se mole za zdravlje, snagu i duhovnu postojanost.