U Srbiji registrovano 11 slučajeva neuroinvazivnog oblika, a najugroženiji su stariji i osobe sa slabijim imunitetom.

U sezoni povećane aktivnosti komaraca, prepoznavanje simptoma virusa Zapadnog Nila postaje ključno za pravovremeno reagovanje. Prema poslednjim podacima Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“, do sredine avgusta registrovano je 11 slučajeva neuroinvazivnog oblika ove bolesti u Srbiji. Slučajevi su zabeleženi na teritoriji šest okruga, uključujući Srednjobanatski, Grad Beograd, Južnobanatski, Južnobački, Šumadijski i Zapadnobački okrug. Među obolelima je sedam muškaraca i četiri žene, a prosečna starost iznosi 66,2 godine.

Simptomi virusa Zapadnog Nila koji zahtevaju hitnu reakciju

Iako većina ljudi nakon ujeda komarca ne razvije simptome, manji procenat može imati ozbiljne posledice. Kod oko jednog odsto zaraženih virus može preći barijeru centralnog nervnog sistema, izazivajući teške neurološke komplikacije. Ove komplikacije uključuju encefalitis, odnosno upalu mozga, što može dovesti do konfuzije, drhtavice, epileptičnih napada, pa čak i trajnog neurološkog invaliditeta. Za razliku od meningitisa, encefalitis utiče na moždano tkivo i može zahvatiti i kičmenu moždinu, što izaziva akutnu slabost i paralizu. U takvim slučajevima potrebno je odmah potražiti medicinsku pomoć.

Najvažniji simptomi na koje treba obratiti pažnju su:
– Visoka temperatura i jaka glavobolja
– Konfuzija ili izmenjeno stanje svesti
– Neobična pospanost
– Drhtavica i nevoljni pokreti
– Problemi sa ravnotežom i koordinacijom
– Izražena mišićna slabost
– Epileptični napadi
– U najtežim slučajevima, pojava kome ili paralize

Ko je u najvećem riziku od teških komplikacija?

Iako virus Zapadnog Nila može pogoditi svakoga, starije osobe i oni sa oslabljenim imunitetom su u posebnom riziku. Američki Centar za kontrolu i prevenciju bolesti procenjuje da oko dva odsto zaraženih starijih od 65 godina razvija neuroinvazivni oblik bolesti, dok je kod mlađih taj procenat manji od 0,5. Posebno su ugroženi onkološki pacijenti, dijabetičari, osobe sa hipertenzijom i bubrežni bolesnici. Smrtnost kod neuroinvazivnih komplikacija dostiže oko devet odsto, a 42 odsto pacijenata sa teškom slikom zahteva lečenje u jedinicama intenzivne nege. Oporavak može biti dugotrajan i često ostavlja posledice poput hroničnog umora, problema sa pamćenjem i padom koncentracije.

Lečenje, dijagnostika i prevencija virusa Zapadnog Nila

Trenutno ne postoji antivirusna terapija ni vakcina protiv virusa Zapadnog Nila. Lečenje se svodi na ublažavanje simptoma, intravensku hidrataciju i podršku osnovnim funkcijama organizma u najtežim slučajevima. Bolest se ne prenosi sa čoveka na čoveka u svakodnevnom kontaktu, osim u izuzetno retkim slučajevima transfuzije krvi, transplantacije organa ili tokom trudnoće sa majke na plod. Za dijagnozu su ključni analiza krvi ili cerebrospinalne tečnosti na prisustvo antitela, jer običan snimak magnetnom rezonancom nije dovoljan. S obzirom na to da leka nema, prevencija je najvažnija. Preporučuje se korišćenje repelenata, nošenje odeće dugih rukava i nogavica, izbegavanje boravka napolju tokom zore i sumraka, kao i postavljanje zaštitnih mreža na prozore. Sezona transmisije virusa najčešće traje od juna do novembra, a glavni prenosilac u Srbiji je komarac vrste Culex pipiens.

Situacija sa virusom Zapadnog Nila u regionu i Evropi

Zaraza virusom Zapadnog Nila nije ograničena samo na Srbiju. Do sredine avgusta identifikovano je 75 zahvaćenih područja u sedam evropskih zemalja sa ukupno 426 lokalno stečenih slučajeva. Najviše obolelih registrovano je u Italiji (224 slučaja) i Grčkoj (105 slučajeva), a virus je prisutan i u susednim državama, uključujući Severnu Makedoniju i Rumuniju. Ipak, redovno praćenje simptoma i primena preporučenih mera može značajno smanjiti rizik od težih komplikacija.

Aleksandra Sofronijević navodi da je u obradi još 93.708 zahteva, a oko 260.000 građana već je upisano u katastar

Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture izdalo je ukupno 334.992 potvrde u okviru zakona Svoj na svome, dok se još 93.708 zahteva nalazi u obradi. Ove podatke iznela je ministarka Aleksandra Sofronijević tokom sednice Skupštine Srbije, ističući značaj procesa i transparentnost sistema. Prema njenim rečima, softver ministarstva omogućava praćenje u realnom vremenu, tako da se broj izdatih potvrda stalno ažurira na osnovu prijava građana, pravnih lica, ustanova i organizacija. Sofronijević je naglasila da je do sada, prema poslednjim podacima, upisano oko 260.000 građana u katastrima nepokretnosti širom Republike Srbije.

Struktura izdatih potvrda i cilj zakona Svoj na svome

Ministarka je odbacila tvrdnje iz dela javnosti da su upis prava najpre ostvarili „tajkuni i ljudi bliski SNS-u“. Prema zvaničnim podacima, 50,35 odsto izdatih potvrda odnosi se na porodične stambene objekte, dok pomoćni objekti zauzimaju 49,36 odsto. Na taj način, kako je istakla, osnovni cilj zakona Svoj na svome — trajno rešavanje stambenih pitanja građana koji su gradili za sopstvene potrebe — dolazi do izražaja.

Izmene zakona i proširenje ovlašćenja

Sofronijević je tokom izlaganja pojasnila i predložene izmene zakona Svoj na svome. Posebno je naglasila da tvrdnja kako se elaborat geodetskih radova prvi put pojavljuje izmenama nije tačna, već da se to jasno vidi čitanjem važećeg zakona. Novina je, prema njenim rečima, proširenje kruga lica koja mogu izrađivati skice neevidentiranih posebnih delova za stambene i stambeno-poslovne zgrade, kao i specifikacije posebnih delova. Elaborat geodetskih radova, kao i do sada, mogu raditi isključivo inženjeri geodetske struke. Međutim, kada su u pitanju skice i specifikacije posebnih delova, ovlašćenje se proširuje i na inženjere građevinske i arhitektonske struke.

Dalji koraci i značaj efikasnosti

Prema rečima ministarke, odgovorna država mora reagovati kada se pojave efikasnija rešenja ili uska grla u proceduri. Zbog toga se predložene izmene zakona Svoj na svome odnose na unapređenje postupka i veću dostupnost uslova za evidentiranje i upis prava na nepokretnostima. Tokom sednice Skupštine, Sofronijević je istakla da je cilj ministarstva da proces ostane transparentan i dostupan svim građanima Srbije. Na taj način, kako je navela, zakon Svoj na svome nastavlja da doprinosi rešavanju stambenih pitanja i legalizaciji objekata širom zemlje.

Aleksandar Vučić započinje obilazak Rasinskog okruga posetom Brusu, a program uključuje i Kruševac, Trstenik, Varvarin i Ćićevac.

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić sutra će posetiti Rasinski okrug, gde je planiran obilazak sedam lokacija, prema najavljenom programu. Obilazak počinje u 10 časova, a u fokusu su privredni, infrastrukturni i socijalni objekti širom okruga.

Prva stanica tokom dana biće preduzeće za organsku proizvodnju voća „Čolići plus d.o.o.” u Brusu, čime predsednik započinje svoju radnu posetu regionu. Nakon toga, u 10.45 časova, Vučić će obići vinariju „Cvetković” u Stanjevu, u opštini Aleksandrovac. Ove dve lokacije ističu značaj poljoprivrede i vinogradarstva za Rasinski okrug.

Poseta ključnim infrastrukturnim projektima

U nastavku obilaska, predsednik Vučić će u 11.45 časova posetiti radove na izgradnji novog vrtića „Biseri” u Trsteniku. Ovaj projekat predstavlja ulaganje u predškolsko obrazovanje i razvoj lokalne zajednice. Potom, u 12.35 časova, predviđen je obilazak Regionalnog industrijsko-tehnološkog parka u Kruševcu, što dodatno naglašava značaj tehnološkog razvoja za ceo okrug.

Nakon toga, predsednik će u 13.15 obići radove na izgradnji Doma boraca u gradu Kruševcu. Ovim obilaskom ukazuje se na važnost podrške boračkoj populaciji, kao i na napore da se unaprede uslovi za rad i život u lokalnim zajednicama.

Obilazak domaćinstava i završetak posete

U drugom delu dana, predsednik Vučić će posetiti domaćinstvo porodice Vučetić u Parcanu, opština Varvarin, u 14.05 časova. Poseta domaćinstvima ima za cilj da se direktno sagleda svakodnevni život i izazovi građana u ruralnim područjima. Kao poslednja tačka na ruti, obilazak će biti završen u 15.10 časova posetom domaćinstvu porodice Gagić u Pločniku, opština Ćićevac.

Tokom obilaska Rasinskog okruga, predsednik Vučić će se upoznati sa aktuelnim projektima i razgovarati sa građanima, predstavnicima lokalnih samouprava i privrednicima. Ovakve posete doprinose sagledavanju potreba regiona i definisanju budućih razvojnih prioriteta.

Značaj obilaska Rasinskog okruga

Ova poseta Rasinskom okrugu deo je šireg programa obilazaka različitih regiona Srbije, sa ciljem praćenja realizacije infrastrukturnih i privrednih projekata. Fokus na sedam lokacija omogućava detaljan uvid u stanje i razvojne potencijale. Pored toga, obilazak domaćinstava i infrastrukturnih objekata pokazuje opredeljenost za ravnomerni razvoj svih delova zemlje.

Prema najavljenom planu, raspored poseta i izbor lokacija ukazuju na raznovrsnost izazova i prilika u Rasinskom okrugu. U međuvremenu, slične posete drugih okruga potvrđuju kontinuitet u praćenju realizacije javnih investicija i podršci lokalnim zajednicama.