Stručnjaci otkrivaju da raniji obroci mogu poboljšati nivo masnoća u krvi i očuvati zdravlje srca, posebno nakon 40. godine

Povišeni holesterol i trigliceridi sve češće predstavljaju izazov za žene, naročito posle 40. godine, kada hormonske promene utiču na metabolizam. Osim izbora namirnica, i vreme kada jedemo ima veliki značaj za zdravlje srca. Najnovija istraživanja pokazuju da pomeranje večere ranije tokom večeri može pozitivno uticati na nivo masnoća u krvi. Registrovana dijetetičarka Džeki Bridson preporučuje: „Preporučujem da sa večerom završite dva do tri sata pre spavanja. Na primer, ako idete na počinak u 22 sata, idealno je da večerate do 19 ili 20 časova.”

Tokom noći telo prirodno usporava obradu masnoća, a jetra, kao ključni organ za regulaciju holesterola, funkcioniše prema svom unutrašnjem satu. Ako jedemo kasno, metabolizam je manje efikasan u uklanjanju masnoća iz krvotoka, što može dovesti do povećanja triglicerida. Naučne studije potvrđuju da isti obrok unet kasno uveče izaziva veći porast masnoća nego kada ga pojedemo ranije. Takođe, doslednost u vremenu večere pomaže telu da lakše reguliše nivoe holesterola i triglicerida. Žene koje prestanu da jedu najmanje tri sata pre spavanja često primećuju bolje vrednosti krvnog pritiska i šećera tokom noći, što dugoročno štiti srce.

Pored vremena, važno je obratiti pažnju i na sadržaj večere. Stručnjaci savetuju da obrok bude bogat biljnim vlaknima i zdravim mastima – ovsene pahuljice, mahunarke, brokoli, prokelj i voće pomažu izbacivanju holesterola iz organizma. Omega-3 masne kiseline iz ribe poput lososa, pastrmke i tune doprinose snižavanju triglicerida i štite kardiovaskularno zdravlje. Umesto zasićenih masti iz crvenog mesa i prerađevina, prednost dajte maslinovom ulju, avokadu, orašastim plodovima i semenima, jer te masti smanjuju „loš“ LDL, a povećavaju „dobar“ HDL holesterol. Takođe, treba izbegavati skrivene šećere u gotovim jelima i napicima. Idealno je da 75% tanjira bude ispunjeno povrćem, mahunarkama i integralnim žitaricama, a četvrtinu proteinima iz ribe ili mahunarki.

Za žene koje žele bolji lipidni profil, ranija večera je jednostavna, ali efikasna promena. Uz to, redovna provera krvne slike i konsultacije sa lekarom su važne, posebno kod faktora rizika poput visokog pritiska, gojaznosti ili porodične istorije bolesti srca. Džeki Bridson naglašava: „Naš metabolizam noću radi sporije, pa kasni obroci povećavaju nivo triglicerida u krvi. Dosledan raspored obroka i zdrav izbor namirnica ključni su za kontrolu holesterola kod žena.”

Ukoliko primetite povišene vrednosti holesterola ili triglicerida, obavezno se posavetujte sa stručnjakom. Pravilna ishrana, fizička aktivnost i upravljanje stresom ostaju temelj prevencije srčanih bolesti.

Otkrijte koje simptome beta blokatori ublažavaju i zašto ih ne treba koristiti bez lekarskog saveta

Sve više žena širom Srbije i sveta interesuje se za upotrebu beta blokatora, posebno zbog želje da lakše kontrolišu anksioznost ili visok krvni pritisak. Popularnost ovih lekova raste i izvan medicinskih krugova, zahvaljujući pričama javnih ličnosti koje ih pominju u medijima. Ipak, važno je znati da su beta blokatori prvenstveno namenjeni regulaciji srčanih aritmija, snižavanju pritiska i smanjenju bola u grudima (angina). Njihovo delovanje se zasniva na blokiranju efekta adrenalina na beta receptore, što usporava srčani rad i snižava pritisak. U poslednje vreme, koriste se i za ublažavanje fizičkih simptoma jakog stresa ili treme, kao što su ubrzan puls i drhtavica, naročito pre javnih nastupa ili važnih ispita.

Kada je reč o anksioznosti, mnoge žene prijavljuju napade panike ili pojačanu nervozu, pa žele da znaju kako beta blokatori deluju. Ovi lekovi ne uklanjaju uzrok anksioznosti, već pomažu samo u suzbijanju simptoma na telu, poput znojenja, drhtanja i ubrzanog rada srca. Kako ističe dr Gail Saltz, psihijatar iz Njujorka: „Više ljudi govori o upotrebi ovih lekova jer je anksioznost sve češća i društvo je otvorenije za ovu temu“. Ona dodaje da su poznate ličnosti doprinele rušenju stigme i otvorenoj komunikaciji o mentalnom zdravlju. S druge strane, kardiolog dr Sanjiv Patel naglašava: „Beta blokatori su prvenstveno namenjeni srčanim problemima. Njihova upotreba kod anksioznosti treba biti ograničena na povremene situacije, a ne kao svakodnevna terapija.“

Važno je znati da beta blokatori nisu rešenje za depresiju, dugotrajnu anksioznost ili stres, jer ne utiču na emocije niti rešavaju psihološke uzroke. Mogu izazvati nuspojave – umor, hladne ruke i noge, kao i pad pritiska. Zbog toga je nužno da se uzimaju samo uz lekarsku preporuku. Dr Wilnise Jasmin, specijalista preventivne medicine, naglašava: „Nije preporučljivo uzimati lekove prijatelja ili članova porodice. Svaka terapija mora biti individualno prilagođena.“

Ukoliko primetite izražene fizičke simptome anksioznosti, obavezno se obratite svom lekaru ili psihijatru. Samoinicijativno uzimanje beta blokatora može biti opasno, naročito ako imate nizak pritisak ili astmu. Umesto toga, isprobajte tehnike relaksacije, fizičku aktivnost ili razgovor sa stručnjakom. Zapamtite, briga o srcu i mentalnom zdravlju zahteva celovit pristup. Za tačnu dijagnozu i preporuku, uvek se konsultujte sa lekarom.

Pad nivoa Q10 nakon tridesete utiče na umor i zdravlje, a suplementacija može biti rešenje za više energije

Mnoge žene primećuju da sa godinama dolazi do gubitka energije i smanjenja vitalnosti. To je često povezano sa opadanjem nivoa koenzima Q10, prirodne supstance u telu koja je ključna za proizvodnju energije u ćelijama. Najviši nivo Q10 imamo u mladosti, ali od tridesete godine njegova količina počinje da opada, što može dovesti do osećaja umora i manjka snage, a posledično utiče i na celokupni kvalitet života.

Zbog toga se suplementacija koenzimom Q10 često preporučuje ženama posle tridesete godine, a naročito nakon četrdesete i pedesete, kada je pad ovog molekula još izraženiji. Q10 može biti odlična podrška ženama koje osećaju zamor ili nemaju dovoljno energije, ali i onima koje su izložene većem fizičkom ili psihičkom stresu. Takođe, suplementacija se savetuje ženama koje uzimaju lekove za snižavanje holesterola (statine), jer ovi lekovi mogu dodatno smanjiti prirodni nivo Q10.

Važno je napomenuti da koenzim Q10 ima važnu ulogu i za zdravlje srca i krvotoka, ali i snažan antioksidativni efekat. Deluje tako što smanjuje oksidativni stres, koji utiče na starenje ćelija, pa ga žene često biraju i zbog želje da očuvaju mladalački izgled kože i opšte zdravlje. Osim toga, Q10 doprinosi jačanju imuniteta, što ga čini popularnim među ženama koje žele preventivno da brinu o svom zdravlju. Istraživanja potvrđuju i da je koristan kod osoba koje koriste statine, jer ti lekovi dodatno umanjuju količinu Q10 u organizmu.

Prilikom razmišljanja o suplementaciji, preporučuje se individualni pristup i obavezna konsultacija sa lekarom. Nutricionista dr Marija Petrović ističe: „Q10 je generalno bezbedan, ali svaka žena treba da se posavetuje sa stručnjakom, posebno ako ima hronične bolesti, koristi lekove ili je u trudnoći ili periodu dojenja.”

Važno je imati na umu da Q10 nije zamena za zdrav način života. Najbolje efekte daje kada se koristi zajedno sa izbalansiranom ishranom, redovnom fizičkom aktivnošću i kvalitetnim snom. Ženama se savetuje da obrate pažnju na signale svog tela – ako primetite konstantan umor, slabiju otpornost na stres ili promene na koži, korisno je proveriti nivo Q10. Za sve odluke vezane za suplementaciju i dijagnozu, uvek se konsultujte sa lekarom, jer samostalno uzimanje suplemenata može imati neželjene posledice, posebno kod trudnica, dojilja i osoba sa specifičnom terapijom.