Avio-kompanija potvrdila povećanje naknada, situacija povezana sa rastućim cenama goriva usled sukoba u Iranu

United Airlines je najavila povećanje naknada za prvi i drugi registrovani prtljag na letovima u Sjedinjenim Američkim Državama, Meksiku, Kanadi i Latinskoj Americi. Kompanija je saopštila da će nova cena za prvi registrovani prtljag iznositi 45 dolara za putnike koji unapred plate i 50 dolara za one koji prtljag predaju u roku od 24 sata pre leta. Drugi registrovani prtljag će koštati 55 dolara unapred, odnosno 60 dolara ako se uplata izvrši kasnije.

Ove izmene, prema navodima kompanije, ne odnose se na putnike koji su kupili karte pre 3. aprila. United je istakao da korisnici United Chase kreditnih kartica, članovi MileagePlus Premier programa, aktivni pripadnici vojske i putnici u premijum kabinama i dalje mogu da predaju jedan prtljag bez dodatne naknade. Kompanija je navela da je ovo prvo povećanje cena prtljaga u poslednje dve godine.

Iako iz United Airlines-a nisu naveli konkretan razlog za povećanje naknada, ova odluka dolazi nakon što je još jedna američka avio-kompanija ranije tokom nedelje najavila sličan potez, ukazujući na rast operativnih troškova.

U pozadini ovih dešavanja nalazi se rast cena goriva, što se dovodi u vezu sa aktuelnim sukobom u Iranu. Prema izveštajima, zatvaranje Ormuskog moreuza uticalo je na globalnu ponudu nafte, što je dovelo do porasta cena. U četvrtak, međunarodni standard Brent crude zabeležio je rast cene od 7,7 odsto, dostižući 109 dolara po barelu, dok je američka referentna vrednost porasla za 11,9 odsto na 111,81 dolar po barelu.

Izvršni direktor United Airlines-a, Skot Kirbi, nedavno je izjavio da povišene cene goriva predstavljaju značajan izazov za avio-industriju. On je naveo da su cene aviokarata u poslednjih mesec dana povećane između 15 i 20 odsto.

Povećanje naknada za prtljag deo je šireg trenda prilagođavanja cena u avio-industriji, dok kompanije nastoje da odgovore na promene u poslovnom okruženju i rastuće troškove izazvane globalnim događajima.

Sudija odbacio tvrdnje o seksualnom uznemiravanju, slučaj nastavlja sa preostalim optužbama, potvrđeno na ročištu

Savezni sudija u Njujorku odbacio je optužbe za seksualno uznemiravanje koje je glumica Blejk Lajvli podnela protiv glumca i reditelja Džastina Baldonija u vezi sa radom na filmu “It Ends With Us”. Odluka je doneta 2. aprila 2026. godine nakon što je Lajvli u decembru 2024. podnela tužbu protiv Baldonija i drugih aktera u produkciji navodeći više od desetak različitih zahteva, uključujući i seksualno uznemiravanje.

Sudija Luis Dž. Liman doneo je odluku na 152 strane, navodeći da je Lajvli bila angažovana kao nezavisni saradnik, a ne kao zaposleni, te stoga nije mogla zahtevati zaštitu po osnovu Titule VII Zakona o građanskim pravima iz 1964. godine, koji se odnosi na diskriminaciju na radnom mestu. Sud je ostavio mogućnost da se proces nastavi po osnovu dve preostale optužbe za odmazdu.

U obrazloženju odluke, sudija Liman se osvrnuo na navode Lajvli da je tokom snimanja Baldoni “prilazio, gestikulirao kao da želi da je poljubi, poljubio joj čelo, trljao lice i usta o njen vrat, stavio palac na njena usta i pomerio joj donju usnu, milovao je i približio se njenom vratu izjavljujući da ‘miriše lepo'”. Sudija je naveo da bi takvo ponašanje, ukoliko se dogodilo u drugačijem radnom okruženju, moglo predstavljati osnov za tužbu zbog neprijateljskog radnog ambijenta.

Međutim, sud je utvrdio da se radilo o glumačkoj sceni, te dodao: “Pod pretpostavkom da je reč o improvizaciji, ponašanje nije toliko izvan onoga što bi se moglo očekivati tokom snimanja filma tog žanra.” Baldoni je negirao navode o seksualnom uznemiravanju.

Nakon donošenja sudske odluke, održana je kraća telefonska konferencija na kojoj su advokati raspravljali o procesu izbora porote za nastavak suđenja, čiji početak je zakazan za 18. maj.

Baldoni i produkcijska kompanija Wayfarer Studios prethodno su podneli protivtužbu protiv Lajvli i njenog supruga, glumca Rajana Rejnoldsa, tražeći 400 miliona dolara na osnovu navoda o kleveti i iznudi, ali je sudija Liman te zahteve odbacio prošlog juna.

Suđenje će se, prema odluci suda, nastaviti u vezi sa preostalim optužbama, dok je deo tužbi vezan za seksualno uznemiravanje pravosnažno odbačen.

Američka svemirska agencija potvrdila nastavak misije, posada Orion kapsule završila testove sistema

Misija Artemis II dobila je zvaničnu dozvolu NASA-inog tima za upravljanje letom da nastavi sa ključnom fazom, nakon što su astronauti proveli prvi dan u svemiru testirajući sisteme kapsule Orion. Odluka je doneta nakon sastanka tima u četvrtak, gde su zvaničnici detaljno razmatrali performanse letelice i procenili njenu spremnost za nastavak misije.

Posada, koju čine komandir Rid Vajzman, Viktor Glaver, Kristina Kok i kanadski astronaut Džeremi Hansen, lansirana je sa Svemirskog centra Kenedi u sredu. Tokom prvog dana leta, astronauti su izvršili niz provera i podešavanja sistema Oriona, uključujući testiranje upravljivosti kapsule i prilagođavanje putanje na visoko eliptičnu orbitu. Ova putanja omogućava precizno usmeravanje letelice ka Mesecu, sa planiranim prelaskom oko njegove udaljene strane u ponedeljak i povratkom na Zemlju kasnije tokom sledeće nedelje.

Kamere sa Oriona zabeležile su snimke Zemlje u obliku polumeseca, dok se kapsula kretala na visinama i do 64.000 kilometara iznad Zemljine površine. Ova orbita je izabrana kako bi se omogućilo optimalno postavljanje za tzv. trans-lunarni ubrzavajući manevar, poznat kao TLI (trans-lunar injection). Ovaj manevar, prema navodima NASA, predstavlja ključnu tačku misije, jer omogućava napuštanje Zemljine orbite i početak putovanja ka Mesecu.

Nakon što je tim za upravljanje misijom potvrdio da su svi sistemi Oriona radili bez značajnih problema, doneta je odluka da se nastavi sa planiranim ubrzavanjem. U saopštenju iz NASA-e navodi se da je tim zadovoljan rezultatima testiranja i spremnošću posade za nastavak misije.

Misija Artemis II deo je šireg plana američke svemirske agencije za povratak ljudi na površinu Meseca u narednim godinama. Ova misija predviđa let sa ljudskom posadom oko Meseca, ali bez sletanja na njegovu površinu. Glavni ciljevi uključuju testiranje performansi kapsule Orion sa posadom i proveru svih bezbednosnih procedura pred buduće misije sletanja na Mesec.

Posada će tokom narednih dana nastaviti sa praćenjem sistema letelice i pripremama za ulazak u lunarnu orbitu, dok je povratak na Zemlju planiran za kasni deo sledeće nedelje. NASA je saopštila da će redovno obaveštavati javnost o toku misije i svim važnim prekretnicama.