Danijel Tajs postigao 16 poena, Eli Okobo dodao 14, a Majk Džejms 13 uz 10 asistencija za ključnu pobedu Monaka

Košarkaši Monaka izborili su plasman u plej-of Evrolige nakon što su u plej-inu pobedili Barselonu rezultatom 79:70. Utakmica je odigrana u Monaku, a trijumf domaćeg tima omogućio im je da se u narednoj fazi takmičenja sastanu sa Olimpijakosom, koji je najbolji tim ligaškog dela sezone.

Monako je tokom čitavog meča prikazao čvrstu odbranu i disciplinovanu igru, što je rezultiralo kontrolom rezultata u ključnim momentima susreta. Barselona je pokušavala da se vrati, ali domaći tim je sačuvao prednost, posebno zahvaljujući efikasnosti u napadu u poslednjoj četvrtini.

Najefikasniji u redovima Monaka bio je Danijel Tajs, koji je postigao 16 poena i time dao značajan doprinos pobedi. Eli Okobo je dodao 14 poena, dok je Majk Džejms ostvario zapažen učinak sa 13 poena i 10 asistencija, čime je potvrdio svoju važnu ulogu u timu.

Ovom pobedom Monako je obezbedio dvoboj sa Olimpijakosom u plej-ofu, a očekuje se da će taj duel privući veliku pažnju ljubitelja košarke širom Evrope. Barselona, sa druge strane, završava takmičenje u ovoj fazi i okreće se planiranju za narednu sezonu.

Prema zvaničnim podacima, Monako je ovom pobedom još jednom pokazao stabilnost i kvalitet kada je najvažnije, dok su pojedinci poput Tajsa, Okoba i Džejmsa potvrdili svoju klasu u odlučujućim momentima.

Evroliga objavila drugu najbolju petorku: igrači Fenerbahčea, Olimpijakosa, Panatinaikosa i Real Madrida među izabranima

Vejd Boldvin i Tejlen Horton-Taker, košarkaši Fenerbahčea, zajedno sa Tajlerom Dorsijem iz Olimpijakosa, Kendrikom Nanom iz Panatinaikosa i Edijem Tavaresom iz Real Madrida, izabrani su u drugu najbolju petorku Evrolige za sezonu 2025/26, kako je danas saopšteno na zvaničnom sajtu takmičenja.

Ovaj izbor predstavlja priznanje za izuzetne nastupe pomenutih igrača tokom aktuelne sezone, a potvrđuje i kvalitet klubova koji su ostvarili zapažene rezultate u najjačem evropskom klupskom takmičenju. Boldvin i Horton-Taker, kao dvojac Fenerbahčea, pokazali su konstantnost u igri, dok je Dorsi bio jedan od ključnih igrača Olimpijakosa. Kendrik Nan iz Panatinaikosa istakao se efikasnošću, a Edi Tavares iz Real Madrida nastavio je sa odličnim partijama na centarskoj poziciji.

Evroliga je istog dana objavila i idealnu petorku sezone, u kojoj su svoje mesto našli Nikola Milutinov i Saša Vezenkov iz Olimpijakosa, Silvan Fransisko iz Žalgirisa i Žan Montero iz Valensije, čime je potvrđen visok nivo individualnih i timskih dostignuća tokom tekuće takmičarske godine.

Izbor najbolje i druge najbolje petorke Evrolige tradicionalno je rezultat glasanja navijača, predstavnika medija i stručnog žirija, a predstavlja jedno od najprestižnijih priznanja za igrače u evropskoj košarci. Priznanja dolaze u trenutku kada se Evroliga približava završnici sezone, što dodatno naglašava značaj pojedinačnih učinaka tokom ligaškog dela takmičenja.

Objavljivanje ovih prestižnih izbora prati veliku pažnju ljubitelja košarke širom Evrope, a nagrađeni igrači nastaviće da igraju ključne uloge u svojim timovima kako bi ostvarili što bolje rezultate u završnici sezone.

Poraz od Barselone u plej-inu Evrolige osvetlio je stare boljke i otvorio ključno pitanje: koliko je Crvena zvezda blizu pravog iskoraka u eliti?

Sezona u kojoj su ambicije Crvene zvezde bile visoke završila se porazom u plej-inu Evrolige protiv Barselone, ali taj duel nije bio iznenadni preokret već logičan kraj serije oscilacija. Tokom cele godine, ekipa je pokazivala potencijal za veće domete, ali je nedostajala stabilnost potrebna za kontinuitet rezultata. Eliminacija od Barselone došla je kao posledica niza problema koji su pratili tim, a ne kao izolovan neuspeh jednog susreta.

Već na startu sezone, očekivanja su bila jasna – borba za plej-of i pokušaj da se napravi evropski iskorak. U nekim trenucima delovalo je da je taj cilj dostižan, ali su padovi forme i izgubljeni ključni mečevi udaljili Zvezdu od željenih pozicija. U takvom sistemu kao što je Evroliga, nema prostora za duže serije slabijih rezultata, a crveno-beli su ih imali više nego što je dozvoljeno za tim sa plej-of ambicijama.

Jedan od osnovnih problema bio je izostanak kontinuiteta igre. Zvezda je umela da napravi dobar rezultat protiv najjačih protivnika, ali nije uspevala da isti nivo zadrži protiv rivala od kojih se pobeda očekivala. Porazi od Makabija, Bajerna i oba meča sa Partizanom pokazali su da Zvezda nije uspela da kapitalizuje prilike koje bi joj omogućile sigurniji plasman u plej-of. Upravo ti mečevi su odredili sudbinu sezone i odvojili Zvezdu od samog vrha.

Kada se analizira učinak i ulaganja, jasno je da se očekivalo više. Klub je ove sezone imao budžet koji ga svrstava među deset finansijski najjačih ekipa Evrolige, što je dodatno pojačalo pritisak javnosti i navijača. Prošle sezone Zvezda je bila deseta sa manjim resursima, dok je ove godine uz jači roster očekivan iskorak, makar u direktan plasman u plej-of. Neuspeh da se to ostvari ostavio je utisak da je propuštena velika prilika.

Kvalitet rostera nije bio sporan, ali tokom sezone nisu pronađeni pravi balans i jasna hijerarhija u ekipi. U napadačkim situacijama nedostajala je sigurnost, dok je odbrana, nekada zaštitni znak Zvezde, ove godine bila promenljiva. Iako su postojali periodi dobre igre u defanzivi, nisu uspevali da naprave sistem koji bi donosio pobede iz nedelje u nedelju.

Glavno pitanje sada glasi: koliko je Zvezda zaista daleko od evropskog iskoraka? Individualni kvalitet nesumnjivo postoji, ali ono što nedostaje jeste stabilnost i doslednost u igri. U savremenoj Evroligi, razlika između dobrih i vrhunskih ekipa leži upravo u sposobnosti da se kvalitet ponavlja iz utakmice u utakmicu. Tu crveno-beli još uvek gube korak za elitom.

Ova sezona može se posmatrati kao propuštena šansa, pre svega zbog izgubljenih utakmica u kojima je Zvezda imala realnu priliku da obezbedi bolji plasman. Porazi od Makabija, Bajerna i Partizana više bole od eliminacije protiv Barselone, jer su oni zapravo odlučili sudbinu crveno-belih. Ipak, sezona nije pokazala da Zvezda nema potencijal za iskorak, već da je potrebno pronaći pravi recept za kontinuitet i stabilnost, kako bi iskustvo iz Evrolige konačno bilo pretočeno u ozbiljan rezultat.