Visok pritisak, pušenje i ishrana su ključni rizici – saznajte kako pravovremena prevencija čuva zdravlje žena

Sve više žena širom sveta izloženo je zdravstvenim rizicima koji se mogu izbeći, a prema rečima dr Džeremija Londona, specijaliste interne medicine, tri faktora najviše doprinose preuranjenoj smrti žena: pušenje, nezdrava ishrana i visok krvni pritisak. Ovi problemi često ostaju neprimećeni, posebno povišen pritisak, koji je poznat kao ‘tihi ubica’.

Hipertenzija je podmukla jer često ne pokazuje simptome, ali može ozbiljno oštetiti srce, mozak i bubrege. Dr London napominje da gotovo polovina odraslih žena u razvijenim zemljama ima visok krvni pritisak, a mnoge toga nisu ni svesne. Žene često preskaču redovne provere, misleći da su zdrave dok se ne pojave problemi.

Osim povišenog pritiska, pušenje i nezdrava ishrana dodatno povećavaju rizik od bolesti srca i krvnih sudova. Nikotin i drugi sastojci iz cigareta štete krvnim sudovima, dok prekomerni unos soli, masti i prerađene hrane pogoršava stanje. Ove navike su i dalje česte među ženama, posebno onima sa užurbanim stilom života i ograničenim vremenom za pripremu zdravih obroka.

Dr Džeremi London savetuje: “Budite proaktivne, a ne reaktivne”, naglašavajući da su prevencija i redovne provere najbolja zaštita. Preporučuje sledeće korake:

– Redovno kontrolišite krvni pritisak, čak i bez simptoma
– Birajte ishranu bogatu voćem, povrćem i integralnim žitaricama
– Smanjite unos soli i zasićenih masti
– Potpuno izbegavajte pušenje
– Uvedite fizičku aktivnost svakodnevno
– Praktikujte tehnike za smanjenje stresa

U slučaju dijagnostikovanog povišenog pritiska, lekar može preporučiti odgovarajuću terapiju. Pravovremene mere smanjuju rizik od ozbiljnih posledica kao što su moždani udar, srčani udar i hronične bolesti bubrega.

Žene često stavljaju zdravlje porodice ispred svog, ali je važno da prepoznaju i sopstvene potrebe. Redovne preventivne kontrole, zdrave navike i iskren razgovor sa lekarom mogu biti presudni za dugoročnu dobrobit. Za tačne dijagnoze i preporuke, obavezno se obratite svom lekaru.

Diskretni znaci poput umora i promena raspoloženja mogu ukazivati na celijakiju, a rano otkrivanje sprečava komplikacije

Celijakija je autoimuna bolest pri kojoj organizam ne toleriše gluten – protein koji se nalazi u pšenici, ječmu i raži – što dovodi do oštećenja sluzokože tankog creva. Iako oba pola mogu oboleti, žene, naročito u reproduktivnom i srednjem dobu, češće se suočavaju sa ovom dijagnozom. Problem je što su simptomi često blagi i raznovrsni, pa bolest može ostati neotkrivena dugi niz godina, dok posledice utiču na opšte zdravlje.

Najtipičniji znaci celijakije uključuju nadutost, stomačne tegobe, proliv ili zatvor, ali i simptome koje mnoge žene ne povezuju sa ovom bolešću – hronični umor, nenamerni gubitak težine, anemiju ili promene raspoloženja. Često se ove tegobe pripisuju stresu, hormonskim promenama ili ubrzanom načinu života. Međutim, ukoliko se izloženost glutenu nastavi kod osoba sa celijakijom, mogu se javiti i kožne promene, smanjena gustina kostiju (osteoporoza) ili problemi sa zubima.

Pedijatar dr Marija Petrović ističe: “Celijakija može izazvati raznolike simptome, a kod žena se često manifestuje kao anemija, hronični umor ili neobjašnjivi gubitak težine. Zato je važno obratiti pažnju na signale koje nam telo šalje.”

Kod dece celijakija može usporiti rast i razvoj, dok kod odraslih može uzrokovati trajna oštećenja creva ako se ne leči na vreme. Jedini način lečenja je striktna dijeta bez glutena, koja mora biti doživotna. Promena ishrane često veoma brzo olakšava tegobe i sprečava dalje komplikacije.

Dijagnoza celijakije postavlja se kombinacijom laboratorijskih testova i biopsije tankog creva. Ukoliko primetite uporne digestivne smetnje, neobjašnjivu slabost ili druge navedene simptome, obavezno se obratite svom lekaru. Za tačnu dijagnozu i preporuke konsultujte se sa stručnjakom.

Ženama koje sumnjaju na ovu bolest preporučuje se da vode dnevnik ishrane i simptoma, kao i da se informišu o bezglutenskim alternativama. Podrška porodice i okoline, ali i edukacija o pravilnoj ishrani, od ključnog su značaja za kvalitetan život sa celijakijom.

Pravovremeno prepoznavanje simptoma omogućava bolju kontrolu bolesti i doprinosi boljem funkcionisanju u svakodnevici. Ne ignorišite signale svog tela – na vreme prepoznata celijakija sprečiće dugotrajne posledice.

Korišćenje i deljenje slušalica može dovesti do problema sa ušima, posebno kod fizički aktivnih žena

Slušalice su postale neizostavni deo svakodnevice mnogih žena – koriste se tokom šetnje, vežbanja, na poslu ili kod kuće. Prosečno, ljudi ih nose i do 88 sati mesečno. Iako se najviše govori o zaštiti sluha, manje pažnje obraća se na to da slušalice, naročito one koje se stavljaju direktno u ušni kanal (tzv. bubice), mogu biti idealno mesto za razmnožavanje bakterija i gljivica.

Ušni kanal je prirodno zaštićen ušnom masti i sitnim dlačicama koje sprečavaju prodor nečistoća i pomažu samočišćenju. Međutim, korišćenje slušalica koje potpuno zatvore ušni kanal može narušiti ovu prirodnu ravnotežu. Rizik je posebno izražen kod žena koje nose slušalice tokom fizičkih aktivnosti, jer znojenje dodatno povećava vlažnost uha. Kako objašnjava Rina Vong, naučna saradnica iz oblasti zdravstvenih nauka: “Slušalice koje sede direktno u uhu pojačavaju toplotu i vlažnost, što stvara idealne uslove za razvoj bakterija i gljivica.”

Studija iz 2025. godine otkriva da osobe koje koriste ‘bubice’ imaju povećan rizik od infekcija uha, naročito ako povremeno dele slušalice sa drugima. Deljenje slušalica prenosi mikroorganizme sa jedne osobe na drugu, što može izazvati svrab, crvenilo, upale ili bol u uhu. Zdrava mikroflora uha može biti narušena, otvarajući put štetnim bakterijama i gljivicama.

Žene bi trebalo da obrate pažnju na simptome poput svraba, crvenila, bola, pojačanog lučenja cerumena ili osećaja zapušenosti uha. Ako osetite bilo koji od ovih simptoma, preporučuje se poseta lekaru. Rina Vong naglašava: “Dugotrajno korišćenje slušalica može da utiče na prirodnu funkciju samočišćenja uha, pa je važno praviti pauze i omogućiti ušima da ‘prodišu’.”

Praktični saveti za očuvanje zdravlja ušiju su:
– Redovno čistite slušalice prema uputstvu proizvođača, koristeći blaga sredstva za dezinfekciju
– Izbegavajte deljenje slušalica sa drugima, bez obzira na bliskost
– Pravite pauze nakon svakih sat vremena korišćenja
– Ukoliko primetite višak ušne masti ili druge promene, ne čistite uši sami štapićima, već se obratite stručnjaku
– Razmislite o slušalicama koje ne zatvaraju ušni kanal potpuno, poput modela sa koštanom provodljivošću

Za svaku sumnju ili tegobu, obavezno se konsultujte sa lekarom.