Lider opozicije ‘Ujedinjena Srbija’ istakao da članovi njegove porodice nisu napuštali zemlju i da to neće učiniti

Aleksandar Vučić, lider opozicije “Ujedinjena Srbija”, izjavio je da su svi članovi porodice Vučić u Srbiji i da nikada neće napustiti zemlju. Prema njegovim rečima, porodica Vučić ostaje u Srbiji bez obzira na okolnosti. Ovu izjavu dao je tokom obeležavanja stranačke slave SNS. Vučić je naglasio da ga često pitaju zašto je nasmejan čak i u teškim situacijama. Kako je naveo, razlog je spremnost na žrtvu i svest o izazovima sa kojima se suočava.

Porodica Vučić ostaje u Srbiji bez obzira na pritiske

Prema rečima Aleksandra Vučića, porodica Vučić nema nameru da napusti Srbiju. On je istakao da je tokom političke kampanje govorio o spremnosti na žrtvu, ali da mu tada nisu verovali. Vučić je takođe naglasio da SNS nikada nije pretila nikome, niti je zatvarala medije. On je dodao da politički protivnici ne mogu da prihvate postojanje različitih mišljenja.

Osim toga, Vučić je naveo da članovi SNS nikada nisu uništavali prostorije drugih stranaka, niti su, kako je rekao, pljačkali i razarali Srbiju. On je podsetio na period od 2000. godine, rekavši da je tada video kako su politički protivnici bili moćni samo godinu dana, a kasnije su izgubili uticaj.

Reakcija na ponašanje političkih protivnika

Aleksandar Vučić je izjavio da politički protivnici SNS ne mogu da podnesu drugačije mišljenje. Prema njegovim rečima, oni smatraju da imaju pravo da tuku, progone i vrše nasilje nad političkim neistomišljenicima. Vučić je poručio: “Nemate, gospodo, to pravo. Ako nam država ne omogući da radimo u miru, moraćemo sami da branimo svoje živote. I branićemo ih.”

On je naglasio da SNS želi da Studentska lista što pre formira vladu kako bi, kako je rekao, pokazali svoje “ogromno znanje” i doveli savetnike iz Crne Gore. Vučić je dodao da je važno da svi politički akteri rade u skladu sa zakonom.

Poruka o političkom dijalogu i pomirenju

Aleksandar Vučić je izjavio da nije video da politički protivnici mogu da pošalju poruku pomirenja ili smirivanja. On je naveo da su pojedini pokušavali da ponize i maltretiraju one za koje je glasalo 1,7 miliona ljudi. Vučić je ponovio da porodica Vučić ostaje u Srbiji i da ne planira da napusti zemlju, ističući značaj političke stabilnosti i dijaloga.

Ova izjava dolazi u trenutku kada se u političkoj javnosti često postavljaju pitanja o položaju i bezbednosti političara i njihovih porodica. Vučić je ponovio važnost mira, poštovanja zakona i izbegavanja nasilja u političkom životu Srbije.

Ekipa za izvršenje smrtne kazne koristila je oko 10 igala, a osuđena je završila na respiratoru nakon komplikacija.

Neuspešna egzekucija Kriste Pajk privukla je veliku pažnju javnosti, jer su isplivali novi detalji koji ukazuju na ozbiljne propuste tokom postupka. Prema sudskom podnesku, tim zadužen za pogubljenje pokušao je da uspostavi intravenski pristup koristeći oko 10 igala, ali su se pojavile komplikacije koje su dovele do njenog hospitalizovanja.

Krista Pajk (50), osuđena na smrt zbog ubistva školske drugarice Kolin Slemer 1995. godine, bila je zabrinuta da će tokom egzekucije osoblje imati poteškoća sa pronalaskom vena. Tokom neuspešne egzekucije, Pajk je nastavila da diše i ispuštala je zvuke nalik gušenju nakon primene pentobarbitala, što je izazvalo zabrinutost nadležnih. Na kraju je prebačena u bolnicu u kritičnom stanju i priključena na respirator.

Kako je došlo do neuspešne egzekucije Kriste Pajk

Advokat Rendi Spajvi naveo je da je egzekucioni tim koristio približno 10 igala u pokušaju da uspostavi intravenski pristup. Tek nakon više pokušaja, primenjene su dve doze pentobarbitala. Međutim, stanje Kriste Pajk je ostalo ozbiljno, zbog čega je hitno hospitalizovana.

Prema navodima advokata, početkom oktobra Pajk je povratila svest. Nakon toga je počela da govori i hoda uz pomoć druge osobe. Kasnije je vraćena u zatvor, gde se sada kreće samostalnije i govori u potpunim rečenicama. Ipak, njeno dugoročno zdravstveno stanje i dalje je neizvesno.

Reakcije na neuspešnu egzekuciju i šta sledi dalje

“Ovo je najgori slučaj koji smo videli i ne može se uporediti ni sa jednim drugim neuspelim pogubljenjem u modernoj eri”, izjavio je Robin Meher, izvršni direktor Informativnog centra za smrtnu kaznu. “Ovo je bez presedana!”

Da je egzekucija bila uspešna, Krista Pajk bi bila tek devetnaesta žena u Sjedinjenim Američkim Državama nad kojom je izvršena smrtna kazna od 1976. godine. Međutim, guverner Tenesija Bil Li odlučio je da obustavi izvršenje smrtnih kazni do kraja 2026. godine. On je naložio sveobuhvatnu i nezavisnu proveru koju će sprovesti spoljni stručnjaci, kako bi se utvrdilo šta se tačno dogodilo tokom neuspešne egzekucije Kriste Pajk.

Ovaj slučaj pokrenuo je brojna pitanja o pouzdanosti i humanosti metoda izvršenja smrtne kazne u SAD. Takođe, izazvao je raspravu o potrebi za reformama i dodatnim proverama protokola koji prate ovakve postupke.

Na Kalemegdanu se danas okuplja veliki broj vernika, koji strpljivo čekaju da se pomole ispred kapele posvećene Svetoj Petki.

Danas se na Kalemegdanu održava proslava posvećena Svetoj Petki, a veliki broj vernika dolazi kod kapele kako bi se, prema tradiciji, pomolili jednoj od najpoštovanijih svetiteljki u srpskom pravoslavlju. Vernici strpljivo stoje u redovima ispred kapele na Kalemegdanu i čekaju priliku da se pomole za zdravlje i zaštitu porodice. Sveta Petka posebno se poštuje kao zaštitnica žena, bolesnih i siromašnih, dok se vernici obraćaju njenom zagovoru za zdravlje, naročito očiju, ali i za porodičnu sreću.

Ko je Sveta Petka i zašto je njen praznik poseban

Prema predanju, Sveta Petka je bila vizantijska podvižnica iz 11. veka. Rođena je u Epivatu kod Kalitrakije u Maloj Aziji. Prema zapisima vladike Nikolaja Velimirovića, bila je srpskog porekla. Njeni roditelji bili su imućni i duboko pobožni hrišćani, a njen stariji brat Jevtimije postao je episkop Maditski. Od detinjstva, Petka je bila poznata po pobožnosti. Nakon smrti roditelja, Petka je svoj život posvetila veri i hodočašću. Prvo je otišla u Carigrad, gde je pet godina živela u crkvi Pokrova Bogorodice, a potom se uputila u Palestinu i podvizavala u Jordanskoj pustinji.

Dve godine pred smrt, prema predanju, anđeo joj je javio da se vrati u svoj rodni grad, gde će završiti ovozemaljski život. Kada se vratila u Epivat, sugrađani je nisu prepoznali, a posle smrti sahranjena je izvan groblja. Na ikonama je prikazana u ženskoj monaškoj odeždi, sa krstom i rukama u molitvi.

Proslava na Kalemegdanu i značaj za vernike

Sveta Petka je, kako navode crkveni izvori, šesta po broju svečara u Srbiji, a njen praznik, Petkovdan, obeležava se svakog 27. oktobra. Kult Svete Petke je izuzetno razvijen ne samo u Srbiji, već i u Grčkoj i drugim pravoslavnim balkanskim zemljama. Naziv “Petka” potiče od grčke reči “paraskeva” što znači petak, a uz njeno ime vezuju se razni epiteti poput Petka Balkanska, Srpska, Grčka, Bugarska, Rumunska, Makedonska, Epivatska, Beogradska i Trnovska.

U Srpskoj pravoslavnoj crkvi postoji oko 250 crkava posvećenih Svetoj Petki, ali kapela na Kalemegdanu je najposećenija. Svake godine, na dan praznika, desetine hiljada vernika okuplja se upravo na ovom mestu. Osim u Srbiji, njene mošti se danas nalaze u Jašiju u Rumuniji, a vernici iz celog pravoslavnog sveta, pa čak i pripadnici drugih religija, dolaze na poklonjenje verujući u njenu isceliteljsku moć.

Poreklo i put moštiju Svete Petke

Dve stotine godina nakon njene smrti, mošti Svete Petke su premeštane kroz istoriju. Bugarski car Jovan Asen 1238. godine izmolio je od krstaša mošti i preneo ih u Trnovo. Kasnije, tokom istorijskih previranja, mošti su menjale mesta boravka, što je dodatno učvrstilo njen kult u raznim pravoslavnim zemljama. Na Kalemegdanu, kapela posvećena Svetoj Petki danas je centralno mesto okupljanja vernika, posebno na njen dan.

Kroz vekove, Sveta Petka je ostala simbol pomoći i utehe za žene, bolesne i siromašne. Zbog toga, proslava na Kalemegdanu i danas okuplja veliki broj ljudi, potvrđujući koliko je njeno poštovanje duboko ukorenjeno u tradiciji i veri srpskog naroda.