Stručnjaci i javnost podeljeni oko tumačenja ustavne odredbe, dok su aktuelne političke inicijative u fokusu

Pravo na državljanstvo po rođenju u Sjedinjenim Američkim Državama regulisano je prvim stavom 14. amandmana američkog Ustava, koji navodi da su svi rođeni ili naturalizovani na teritoriji SAD, a koji podležu njenoj jurisdikciji, državljani SAD i države u kojoj žive. Prema rečima profesorke prava sa Univerziteta Virdžinija, Amande Frost, ovo pravo se primenjuje na sve rođene na teritoriji SAD, sa izuzetkom dece stranih diplomata i pripadnika okupacionih vojski.

Iako pravni stručnjaci ističu da je ustavna odredba jasna, istraživanje javnog mnjenja pokazuje podeljenost. Prema podacima koje prenose međunarodni mediji, anketa istraživačkog centra Pew iz 2025. godine ukazuje da je američko društvo gotovo ravnomerno podeljeno po pitanju da li deci rođenoj u SAD, čiji su roditelji u zemlji bez dokumentacije, treba automatski dodeljivati državljanstvo. Rezultati pokazuju da 50% ispitanika podržava takvo pravo, dok 49% smatra da ga ne treba dodeljivati.

U januaru 2025. godine tadašnji predsednik SAD izdao je izvršnu uredbu kojom navodi da 14. amandman nikada nije tumačen tako da automatski omogućava državljanstvo svima koji su rođeni na teritoriji SAD. Prema tekstu uredbe, predviđeno je da se državljanstvo više ne dodeljuje većini dece rođene roditeljima koji su u zemlji bez važeće dozvole ili privremeno borave u SAD. Procene međunarodnih izvora ukazuju da se svake godine u SAD rodi oko četvrt miliona dece u ovakvim okolnostima.

Izvršna uredba izazvala je različite reakcije u političkim i pravnim krugovima. Dok neki zvaničnici navode da je cilj uredbe da redefiniše tumačenje ustava u skladu sa savremenim izazovima, drugi ističu da bi takva promena mogla imati široke posledice za hiljade porodica širom zemlje. Pravna tumačenja i dalje se razlikuju, a rasprava je u toku među političarima, pravnicima i predstavnicima civilnog društva.

U ovom trenutku, pitanje prava na državljanstvo po rođenju ostaje jedno od centralnih u američkoj debati o imigraciji i ustavnom pravu. Dalji razvoj situacije zavisiće od eventualnih sudskih odluka i političkih inicijativa.

Više od 41 milion birača odlučuje između dva izraženo suprotstavljena kandidata, potvrđeno od strane izborne komisije

Građani Kolumbije izlaze na birališta u nedelju, gde će u drugom krugu predsedničkih izbora odlučiti između dva kandidata čije političke pozicije, prema izjavama građana i analitičara, predstavljaju suprotstavljene krajnosti na političkom spektru. Više od 41 milion ljudi ima pravo glasa, a izbori se održavaju u trenutku pojačane zabrinutosti zbog mogućnosti obnove unutrašnjih sukoba u zemlji.

U predsedničkoj trci učestvuju Iván Cepeda, senator sa leve orijentacije i kandidat vladajuće koalicije Pacto Histórico, koji nastavlja politiku aktuelnog predsednika Gustava Petra, i Abelardo de la Espriella, advokat sa desnog političkog opredeljenja, poznat po retorici koju su analitičari uporedili sa stilom bivšeg predsednika SAD Donalda Trampa i predsednika El Salvadora Nayiba Bukelea. Drugi krug izbora usledio je nakon što su oba kandidata osvojila najviše glasova u prvom krugu održanom 31. maja, nadmašivši devet drugih kandidata.

Oba kandidata nude različite strategije za sprečavanje povratka nasilja iz prošlih decenija, kada su u Kolumbiji bili česti automobilski napadi, otmice, nestanci i prinudna raseljavanja. De la Espriella zagovara čvršći pristup bezbednosti, što mu je donelo podršku bivšeg predsednika Trampa. S druge strane, Cepeda se zalaže za nastavak politika trenutnog predsednika Petra i naglašava potrebu za socijalnom stabilnošću.

Stanovnici glavnog grada Bogote, među kojima i advokat John Manrique, ističu zabrinutost zbog izražene polarizacije u društvu. “Ono što me trenutno brine jeste podela koja postoji među nama: postoje dve vrlo izražene strane, a nasilje izaziva zabrinutost. Nadam se da će građani prihvatiti rezultate izbora i da neće doći do sukoba”, naveo je Manrique u izjavi za lokalne medije.

Predsednik Petro je u nedavnom intervjuu izneo stav da je podrška Trampa njegovom protivkandidatu oblik mešanja u unutrašnja pitanja Kolumbije, navodeći i da je zvanični Vašington smanjio saradnju na polju borbe protiv narkotika iz ideoloških razloga. Istovremeno, oba kandidata obećavaju da će se zalagati za sprečavanje ponavljanja nasilja iz prošlosti.

Izbori se održavaju u atmosferi visokih tenzija i očekivanja, dok međunarodni posmatrači prate regularnost procesa. Konačni rezultati drugog kruga odlučiće u kojem smeru će Kolumbija nastaviti u narednom periodu.

Vlasti u Francuskoj i drugim evropskim državama uvode mere zbog ekstremnih vrućina, potvrđuju nacionalne i lokalne službe

Francuske vlasti uvele su zabranu konzumacije alkohola na otvorenom u pojedinim zonama, dok su službe za vanredne situacije i vojska stavljene u stanje pripravnosti zbog toplotnog talasa koji pogađa veći deo Evrope. Ove mere donete su nakon što je oko trećina Francuske stavljena pod crveni alarm zbog visokih temperatura, a za nedelju i ponedeljak najavljena su dodatna povećanja temperature, prema zvaničnim prognozama.

Francuska je, osim zabrane javnog konzumiranja alkohola u zonama pod crvenim alarmom, otkazala i određene sportske događaje na otvorenom, dok su organizatori tradicionalnog Dana muzike upućeni da ograniče upotrebu alkohola tokom proslava. Zvaničnici navode da su ove mere preduzete kako bi se rasteretile hitne službe i omogućila brža reakcija na eventualne zdravstvene incidente povezane sa toplotom.

Na više lokacija u Parizu, uključujući Ajfelov toranj, postavljene su stanice za raspršivanje magle radi hlađenja posetilaca, dok su turisti u Rimu tražili osveženje u fontanama. Vlasti u Baskiji na severu Španije takođe su otkazale sportske i kulturne manifestacije zbog visokih temperatura.

Prema navodima kancelarije Svetske zdravstvene organizacije za Evropu, tokom poslednje četiri godine više od 200.000 ljudi na kontinentu preminulo je od posledica toplote, a većina smrtnih slučajeva mogla je biti sprečena. Očekuje se da će se trend iznadprosečnih temperatura nastaviti tokom ovog leta, što može dovesti do sunčanice i po život opasnih toplotnih udara.

Nadležni ističu da je ovakva vrsta ekstrema posebno opasna u regionima gde klima uređaji nisu u širokoj upotrebi. Ujedinjene nacije i međunarodne organizacije navode da sve češći toplotni talasi i ostali ekstremni vremenski događaji imaju veze sa ljudskim uticajem na klimatske promene, dok aktuelne projekcije pokazuju da bi narednih pet godina mogle doneti nova temperaturna rekordna dostignuća.

Lokalne vlasti apelovale su na stanovništvo da se pridržava preporuka, izbegava izlaganje suncu tokom najtoplijih sati i redovno unosi tečnost. Pored toga, hitne službe su pozvale građane da prate zvanična obaveštenja i budu oprezni tokom trajanja crvenog alarma.