Republički hidrometeorološki zavod upozorava na hladnu noć, očekuje se naoblačenje i povremena kiša

Posle dana sa temperaturama do 20 stepeni Celzijusa, stanovnike Srbije večeras očekuje značajna promena vremenskih prilika, saopštio je Republički hidrometeorološki zavod. Prema najavi, tokom večeri i noći na jugozapadu, jugu i severu zemlje predviđa se postepeno naoblačenje, dok se kratkotrajna slaba kiša očekuje na severozapadu Srbije.

Vetar će biti slab do umeren, uglavnom severnih pravaca. Prema najavama meteorologa, već od sutrašnjeg dana uslediće dodatno naoblačenje sa padavinama, a na planinskim predelima moguća je pojava snega. Iz Zavoda navode da će temperature tokom noći biti niže u odnosu na prethodne dane.

“Očekuje se postepeno zahlađenje, sa naoblačenjem i padavinama u pojedinim delovima zemlje”, navodi se u saopštenju Republičkog hidrometeorološkog zavoda.

Građanima se preporučuje da prate aktuelne prognoze i da se u skladu sa vremenskim uslovima pripreme za hladnije noći i moguće padavine.

Profesor emeritus Univerziteta u Beogradu vodeći je ortopedski hirurg iz Srbije, međunarodno priznat za rad na rekonstruktivnoj hirurgiji

Akademik prof. dr Marko Bumbaširević, redovni član Srpske akademije nauka i umetnosti i profesor emeritus ortopedske hirurgije i traumatologije Univerziteta u Beogradu, međunarodno je priznat po pionirskim dostignućima u rekonstruktivnoj mikrohirurgiji i izvođenju najsloženijih hirurških rekonstrukcija, saopšteno je iz stručnih izvora. Kao istraživač, učestvovao je u razvoju i prvoj kliničkoj primeni bioničke proteze noge koja omogućava osećaj dodira, a rezultati ovog rada objavljeni su u prestižnim naučnim časopisima.

Prema stručnim podacima, Bumbaširević je najcitiraniji ortopedski hirurg iz Srbije i bio je uvršten na Stanfordovu listu najuticajnijih naučnika sveta. Njegov ugled potvrđuje i članstvo u brojnim evropskim i svetskim stručnim udruženjima. Pored toga, poznat je i po doprinosima u oblasti hirurgije šake i traumatologije.

Zvanične izjave ukazuju da je Bumbaširevićev rad dao značajan doprinos razvoju rekonstruktivne mikrohirurgije u Srbiji i inostranstvu. “Njegova dostignuća u oblasti bioničke proteze predstavljaju iskorak u savremenoj medicini”, navodi se u stručnim saopštenjima.

Bumbaširević nastavlja da doprinosi naučnoj zajednici kroz rad i edukaciju novih generacija stručnjaka, a njegov doprinos medicinskoj nauci potvrđuju brojna priznanja i objavljeni naučni radovi.

Udruženje OIE Srbija saopštilo da je zabeležen rast od 24 odsto u energetskim kapacitetima tokom prethodne godine

Srbija je tokom prethodne godine ostvarila značajan napredak u razvoju vetroelektrana, čime je postala druga zemlja u regionu po snazi ovog tipa obnovljivih izvora energije, saopštilo je Udruženje OIE Srbija. Na teritoriji Srbije trenutno funkcioniše 13 vetroparkova, a ulaganja u ovaj sektor mere se stotinama miliona evra.

Među najvećim projektima ističe se vetropark Čibuk 1, snage 158 megavata, za koji je izdvojeno 270 miliona evra, a odmah iza njega su Čibuk 2 sa investicijom od 212 miliona evra i vetropark Kovačica vredan 189 miliona evra. Dodatno, projekti poput Krivače (103,3 megavata) i Pupin doprinose ukupnom kapacitetu, dok je vetropark Kostolac, snage 66 megavata, prvi ovakav objekat u vlasništvu Elektroprivrede Srbije, izgrađen na nekadašnjim kopovima uglja.

Tokom 2023. godine, prema podacima Udruženja OIE Srbija, zabeležen je rast kapaciteta od 24 odsto u odnosu na prethodnu godinu. „Srbija beleži ubrzan razvoj vetroenergetskog sektora, a očekuje se nastavak trenda i u narednim godinama“, navodi se u saopštenju Udruženja.

Prema najnovijim analizama, Srbija će do 2030. godine imati potencijal da preuzme vodeću poziciju u regionu po snazi vetroelektrana, dok Hrvatska trenutno prednjači sa ukupno 1.264 megavata instaliranih kapaciteta. Zvaničnici ističu da je cilj potpuna energetska nezavisnost i unapređenje stabilnosti snabdevanja električnom energijom.

Nadležne institucije najavljuju nastavak ulaganja u obnovljive izvore energije, uz isticanje značaja ovakvih projekata za ukupnu energetsku bezbednost zemlje. „Očekujemo da će dalji razvoj vetroparkova doprineti ekonomskom rastu i otvaranju novih radnih mesta“, navodi se u zvaničnoj izjavi.