Građani Banjaluke su zabrinuti nakon što je tokom noći aktivirana eksplozivna naprava na gradilištu, a policija je pokrenula istragu zbog izazivanja opšte opasnosti.

Stanovnici Banjaluke su uznemireni nakon što se tokom noći dogodila snažna eksplozija na objektu u izgradnji, potvrđeno je iz Policijske uprave Banjaluka. Policija je započela istragu i navela da je slučaj okarakterisan kao izazivanje opšte opasnosti. U saopštenju ističu da su “policijski službenici Policijske uprave Banjaluka preduzeli mere i radnje na rasvetljavanju krivičnog dela izazivanje opšte opasnosti i identifikovanju izvršioca”. Prema informacijama, eksplozivnu napravu za sada nepoznate vrste aktiviralo je nepoznato lice ili više njih tokom noći, a zbog detonacije na objektu su nastala oštećenja. O svemu je obavešten i dežurni tužilac iz Okružnog javnog tužilaštva Banjaluka. Istraga o ovom incidentu je u toku.

Potres se osetio i u Budvi i Hrvatskoj, bez prijavljenih šteta ili povređenih, nadležne službe prate razvoj situacije

Zemljotres magnitude 3.2 po Rihterovoj skali registrovan je u ponedeljak, 11. maja 2026. godine, u 11:59 časova na teritoriji Crne Gore. Prema dostupnim informacijama, epicentar je bio 17 kilometara severoistočno od Herceg Novog. Evropsko-mediteranski seizmološki centar objavio je da se hipocentar nalazio na dubini od oko 6 kilometara ispod zemlje.

Stanovnici Herceg Novog su izjavili da su potres jasno osetili. “Dobro je zaljuljalo”, “Dobro je zatreslo, nekoliko sekundi je trajalo”, kao i “Treslo se staklo na prozorima”, neki su od komentara građana.

Zemljotres se, prema svedočenjima, osetio i u Budvi, ali i u delovima Hrvatske, uključujući Dubrovnik i Petraču. Građani su naveli: “Zatreslo je”, “Kratko je bilo, ali se osetilo”.

Za sada nema prijava o materijalnoj šteti niti povređenima, a nadležne službe nastavljaju da prate stanje na terenu.

Odlazak visokog predstavnika Kristijana Šmita izazvao je brojne reakcije i otvorio debatu o budućnosti međunarodnog prisustva u Bosni i Hercegovini.

Najava ostavke Kristijana Šmita sa mesta visokog predstavnika u Bosni i Hercegovini izazvala je intenzivne reakcije javnosti i političkih aktera. Sve češće se čuju ocene da međunarodni protektoratski model u BiH više ne može da odgovori na aktuelne političke izazove. Politički savetnik AfD-a Filip Gašpar izjavio je za Pink da Šmitov odlazak odražava ozbiljnu političku krizu u zemlji. On je naveo da najava Šmitove ostavke pokazuje da je koncept međunarodnog protektorata u BiH doživeo ozbiljan udarac, te podsetio da Šmit nije dobio potvrdu od Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, zbog čega je njegova pozicija od početka bila diskutabilna. Gašpar je istakao da su dugi niz godina upotrebljavana takozvana bonska ovlašćenja kako bi se političke odluke nametale bez demokratske legitimnosti. Dodao je da se stabilnost u Bosni i Hercegovini ne može nametnuti spolja, već se mora graditi kroz dogovor domaćih naroda i poštovanjem Dejtonskog sporazuma. “Ko želi mir i stabilnost na Balkanu mora poštovati prava svih konstitutivnih naroda. Dalja centralizacija BiH protiv volje pojedinih naroda vodi samo novim tenzijama. Vreme je da se završi sa neuspešnim protektoratom i vrati politici dijaloga i suvereniteta”, zaključio je Gašpar.