Digitalna platforma omogućava brže i jednostavnije upravljanje dokumentima za mala, srednja i velika preduzeća u Srbiji

UniCredit Banka za privredu Srbije predstavila je digitalnu platformu Trade Finance Gate na događaju održanom 8. jula 2026. godine, okupivši domaće i međunarodne kompanije radi promocije inovativnog rešenja za upravljanje finansiranjem trgovine. Trade Finance Gate omogućava klijentima brže i jednostavnije izdavanje garancija, akreditiva i dokumentarnog inkasa, bez tradicionalne papirologije i dugotrajnih procedura, uz direktnu komunikaciju sa bankom.

Ova platforma namenjena je malim, srednjim i velikim preduzećima, posebno onima koja se bave spoljnom trgovinom ili imaju čestu potrebu za izdavanjem garancija. Prvi korisnici iz kompanija N Sport i Comtrade podelili su svoja iskustva sa implementacijom, ističući unapređenu transparentnost procesa, jednostavnije upravljanje dokumentacijom i agilniju saradnju sa bankom kao ključne prednosti.

Milan Sekulić, direktor Finansiranja trgovine i obrtnog kapitala UniCredit Banke, izjavio je: „Digitalizacija nije cilj sama po sebi, već način da klijentima omogućimo jednostavnije, brže i preglednije upravljanje finansijskim instrumentima. Trade Finance Gate razvijamo u skladu sa potrebama kompanija, zbog čega nam je direktan dijalog sa klijentima jednako važan kao i dalji razvoj same platforme. Verujemo da najbolje rezultate ostvarujemo kada rešenja oblikujemo zajedno sa onima koji ih svakodnevno koriste.“

Na događaju su Vesna Štrbac, direktorka za poslovanje sa velikim, srednjim korporacijama i FIG, Stefan Golubović, direktor za poslovanje sa međunarodnim kompanijama i Zoran Ristić, direktor za poslovanje sa malim i srednjim preduzećima, odgovarali na pitanja učesnika, predstavljajući i ostala rešenja banke iz oblasti korporativnog bankarstva. Diskusija je obuhvatila izazove međunarodnog poslovanja i upravljanja rizicima u savremenom geopolitičkom okruženju.

Događaj je potvrdio važnost partnerstva sa klijentima u razvoju efikasnih digitalnih rešenja, a Trade Finance Gate je primer kako inovacije mogu unaprediti svakodnevne procese i poslovanje kompanija.

Neto prihod od naknada porastao na 100,3 milijarde dinara, osam banaka drži 87% tržišta

Bankarski sektor Srbije zabeležio je zbirni profit od 166,5 milijardi dinara (oko 1,4 milijarde evra) u 2025. godini, uz rast od 6 odsto u odnosu na prethodnu godinu, pokazuju najnoviji ekonomski podaci. Prinos na kapital iznosio je 17,3 odsto, što je povećanje od 40 baznih poena, dok je u odnosu na 2021. godinu ovaj pokazatelj profitabilnosti porastao za više od 10 procentnih poena.

Prema analizi rezultata, 16 banaka ostvarilo je pojedinačni profit veći od milijardu dinara, čime bi se svaka od njih svrstala među 100 najvećih domaćih kompanija prema ostvarenoj dobiti. Najveći profit u apsolutnom iznosu imala je Intesa sa 31 milijardom dinara, a slede Raiffeisen sa 29,1 milijardom i Unicredit sa 23,2 milijarde dinara. Ove tri banke su zabeležile prinos na kapital iznad 20 odsto.

U 2025. godini neto prihod od kamata bio je blizu 250 milijardi dinara, što je oko tri odsto manje nego 2024. godine, dok je neto kamatna marža pala sa oko 4 odsto na 3,6 odsto. Uprkos ovom padu, banke su više nego duplirale neto prihod od kamata u odnosu na 2021. godinu, a marža je uvećana za više od jednog procentnog poena. Neto prihod od naknada i provizija porastao je 8 odsto, dostigavši 100,3 milijarde dinara, što je dvostruko više nego pre četiri godine.

Kreditna aktivnost nastavila je rast i tokom 2025. godine. Stopa rasta kreditiranja u decembru iznosila je 15,4 odsto, pri čemu su gotovinski i stambeni krediti građanima porasli za skoro 20 odsto, dok su krediti privredi povećani za 11,3 odsto. U strukturi pozajmica i dalje dominiraju krediti za likvidnost i obrtna sredstva. Na kraju decembra, udeo loših kredita bio je 2,1 odsto.

Na tržištu dominaciju drži osam najvećih banaka, koje zajedno kontrolišu 87 odsto ukupnog tržišta, dok sve ostale banke imaju udeo manji od 3 odsto. Intesa je vodeća sa tržišnim udelom od 15,3 odsto, sledi OTP banka sa 14,2 odsto, dok je Raiffeisen na trećem mestu sa 11 odsto.

Evropska centralna banka je od sredine 2024. godine počela snižavanje kamata i prepolovila depozitnu stopu, dok je centralna banka u Srbiji referentnu kamatnu stopu „zamrzla” na 5,75 odsto od septembra 2024. godine. I pored ublažavanja monetarnog ciklusa, banke su zadržale visok nivo profitabilnosti i nastavile da ostvaruju značajne rezultate u svim ključnim segmentima poslovanja.

Primena PPWR počinje 12. avgusta, a obuhvata deset ključnih oblasti i četiri tačke usklađenosti za izvoznike

Privredna komora Srbije (PKS) pokrenula je inicijativu kako bi domaće kompanije na vreme pripremila za početak primene nove Uredbe Evropske unije o ambalaži i ambalažnom otpadu (PPWR), čija prva faza stupa na snagu 12. avgusta 2026. godine. Nova uredba, koja je deo Evropskog zelenog dogovora, uvodi jedinstvena pravila za svu ambalažu na tržištu EU, a njena primena će se odvijati postepeno do 2034. godine kroz dodatne podzakonske akte koje donosi Evropska komisija.

PPWR pokriva deset ključnih oblasti, među kojima su smanjenje ambalažnog otpada, reciklabilnost, minimalni udeo recikliranog sadržaja, ponovna upotreba, kompostabilnost, minimiziranje ambalaže, ograničenja jednokratne plastike, nova pravila označavanja i proširena odgovornost proizvođača (EPR), kao i sistemi povratne naknade (DRS). Samo tokom 2026. godine očekuje se donošenje dva delegirana akta Evropske komisije, koji će detaljno urediti pravila označavanja ambalaže i obračun recikliranog sadržaja, čime će se regulatorni okvir dodatno razvijati i nakon početka primene uredbe.

Savetnica predsednika PKS Dušanka Kalezić izjavila je da je PKS, zajedno sa SIPPO programom, pokrenula stručnu podršku pre svega malim i srednjim kompanijama koje izvoze ili planiraju izvoz na tržište EU. „Cilj prve faze projekta bio je da kompanije već tokom prve godine primene uredbe steknu razumevanje novih obaveza, dobiju praktične smernice za usklađivanje poslovanja i pristup edukativnim materijalima i alatima koji će im olakšati pripremu“, rekla je Kalezić.

Prva aktivnost u okviru programa bio je vebinar „Održivo pakovanje: EU Uredba o ambalaži i ambalažnom otpadu (PPWR) – kako se pripremiti?“, održan 19. juna uz podršku međunarodne ekspertkinje Laure Peano. Tokom vebinara naglašene su četiri ključne tačke usklađenosti sa Uredbom, koje firme moraju da ispune od 12. avgusta: izrada kompletne tehničke dokumentacije za svaki tip ambalaže prema Aneksu VII, uvođenje podataka za identifikaciju i sledljivost proizvoda na svakom pakovanju, registracija proizvođača u nacionalnim sistemima proširene odgovornosti (EPR) i uspostavljanje internih procedura za povlačenje neusaglašene ambalaže sa tržišta.

Pored PPWR, PKS kroz SIPPO program pruža podršku i u vezi sa Uredbom o ekodizajnu za održive proizvode (ESPR) i Digitalnim pasošem proizvoda (DPP). Takođe, razvijen je Alat za procenu spremnosti za održivo poslovanje, koji je uvršten u Drugo izdanje mapiranih inicijativa i platformi Evropske savetodavne grupe za finansijsko izveštavanje (EFRAG).

PKS je omogućila privrednicima pristup snimku vebinara na svom YouTube kanalu, a u okviru programa razvijena su i dva digitalna alata – Data Collection File i PPWR Compliance File, koji su testirani i pilotirani sa članicama PKS u realnim uslovima poslovanja. Privredna komora Srbije će i u narednom periodu nastaviti da kroz stručne skupove, obuke i konsultacije pruža podršku kompanijama kako bi spremno odgovorile na nove regulatorne zahteve EU i očuvale konkurentnost na međunarodnom tržištu.