Ministarstvo odbrane Ujedinjenog Kraljevstva potvrdilo višenedeljnu operaciju praćenja, ruske podmornice napustile područje nakon akcije

Britanska i norveška vojska sproveli su višenedeljnu operaciju u Severnom Atlantiku sa ciljem nadzora ruskih podmornica za koje se sumnjalo da sprovode aktivnosti u blizini podvodne infrastrukture severno od Ujedinjenog Kraljevstva. Ovu informaciju potvrdilo je Ministarstvo odbrane Ujedinjenog Kraljevstva 9. aprila 2026. godine.

Prema izjavama britanskog ministra odbrane Džona Hileja, u operaciji su učestvovali fregata, avioni i stotine pripadnika oružanih snaga, koji su pratili rusku napadnu podmornicu i dve podmornice za izviđanje na ovom području. Operacija je, prema navodima britanskih zvaničnika, trajala više od mesec dana, nakon čega su ruske podmornice napustile okolinu podvodnih kablova i cevi.

Ministar Hilej naveo je da je cilj operacije bio da se nadgleda kretanje ruskih podmornica i osigura bezbednost ključne infrastrukture. On je izjavio: „Vidimo vašu aktivnost iznad naših kablova i naftovoda i treba da znate da će svaka namera njihovog oštećivanja imati ozbiljne posledice.“

Predstavnici Ministarstva odbrane i Ministarstva spoljnih poslova Norveške, kao i oružanih snaga te zemlje, nisu odmah dali komentare povodom ove operacije.

Britanski zvaničnici poslednjih meseci ističu važnost praćenja aktivnosti Rusije u Severnom Atlantiku, navodeći da je bezbednost podmorske komunikacione i energetske infrastrukture od strateškog značaja. Ministar Hilej je tokom konferencije za novinare istakao da Ujedinjeno Kraljevstvo i njegovi saveznici „neće skretati pažnju sa aktivnosti Rusije“, uprkos globalnoj pažnji usmerenoj na sukob na Bliskom istoku i situaciju u Ukrajini.

Prema navodima britanske vlade, Ujedinjeno Kraljevstvo i Norveška su krajem prošle godine postigle sporazum o zajedničkom nadzoru i zaštiti podvodnih komunikacionih linija u Severnom Atlantiku. Ova saradnja deo je šireg paketa bezbednosne saradnje usmerene na jačanje regionalne stabilnosti i zaštitu vitalne infrastrukture.

Nije bilo izveštaja o incidentima ili oštećenju infrastrukture tokom ove operacije, a nezavisna potvrda kretanja podmornica nije objavljena. Ruska strana nije javno komentarisala navode o prisustvu svojih podmornica u blizini teritorije Ujedinjenog Kraljevstva u ovom periodu.

Operacije nadzora podmorskih aktivnosti u Severnom Atlantiku redovno sprovode evropske zemlje u saradnji sa partnerima, kako bi zaštitile komunikacione i energetske resurse. Ovakvi zahvati deo su šireg bezbednosnog okvira u uslovima pojačanih napetosti između NATO saveznika i Rusije.

Vlada Italije ostaje do kraja mandata, nema ostavki, prioritet borba protiv mafije i ekonomska stabilnost

Premijerka Italije Đorđa Meloni saopštila je danas u Donjem domu parlamenta da njena vlada neće podnositi ostavke niti sprovoditi rekonstrukciju, ističući da će mandat trajati svih pet godina kako je predviđeno. Meloni je predstavila političku „mapu puta“ i naglasila da nema potrebe za promenom političkih smernica, potvrđujući stabilnost administracije.

Meloni je odbacila spekulacije o navodnoj nestabilnosti unutar vlade i istakla da su sve politike deo vladinog programa. “Nema ostavki, nema rekonstrukcija, nema potrebe za novim političkim smernicama, jer su naše uvek bile deo vladinog programa. Vladaćemo pet godina, kao što smo se obavezali da ćemo to učiniti”, izjavila je Meloni.

Na temu međunarodnih odnosa, Meloni je odgovorila na optužbe o pokornosti prema američkom predsedniku Donaldu Trampu i pritiscima da se Italija opredeli između Vašingtona i Brisela. “Kažem ovo da bih odgovorila pre nego što počne refren koji je postao kliše o mojoj pokornosti američkom predsedniku Trampu, ili još veći kliše pod nazivom ‘Meloni treba da bira između Trampa i Evrope’. Italijanska vlada je tvrdoglavo ujedinjena po pitanju odnosa SAD i Evrope i mi smo tvrdoglavo zapadni. Samo ako je Zapad ujedinjen može da bude sila sposobna da izrazi svoj glas svetu”, navela je premijerka.

Govoreći o unutrašnjoj bezbednosti, Meloni je istakla nastavak bespoštedne borbe protiv organizovanog kriminala. Odbacila je pokušaje da se njena stranka poveže sa mafijaškim strukturama, podsećajući da je od početka političke karijere protiv mafije. “Borim se protiv mafije od svog ulaska u politiku. Inspirisana sam ubijenim tužiocima Đovanijem Falkoneom i Paolom Borselinom. Parlamentarna komisija treba da se pozabavi infiltracijom mafije u političke stranke, uključujući i moju”, istakla je Meloni.

Na ekonomskom planu, Meloni je upozorila na moguće posledice iranskih dodatnih carina u Ormuskom moreuzu, koje bi mogle izazvati nepredvidive ekonomske posledice. Predložila je da Evropska unija, u slučaju pogoršanja krize u Iranu, suspenduje Pakt o stabilnosti i rastu, kao tokom pandemije kovida-19. Premijerka je naglasila da je vlada spremna da reaguje i protiv spekulacija cenama energije.

Prema analizi stručnjaka, trenutni prekid sukoba rezultat je pritiska Sjedinjenih Američkih Država i potrebe za unutrašnjim dogovorom u Iranu

U Iranu je tokom poslednjih nedelja proglašeno primirje nakon intenzivnih vojnih operacija u kojima je, prema dostupnim saopštenjima, uništeno više od 26.000 ciljeva, uključujući 90% raketnog potencijala i brojne vojne instalacije. Operacije pod nazivima „Epski gnev“ i „Rika Lava“ izvele su američke i izraelske snage, uz značajnu vazdušnu superiornost postignutu već u prvim danima napada.

Iranske snage pokušale su da odgovore asimetričnom taktikom, ali ovakvi napadi nisu značajno uticali na operativnu sposobnost izraelske i američke vojske. Prema analitičarima, efikasnost protivvazdušne odbrane u regionu iznosila je najmanje 93%. Blokada Hormuškog tesnaca dodatno je povećala geopolitički rizik, ali se navodi da zatvaranje ovog strateškog prolaza nije jedini razlog za postizanje primirja.

Politički cilj primirja, kako se ocenjuje, jeste omogućavanje iranskim vlastima vreme za unutrašnju konsolidaciju i pravljenje plana za ispunjavanje 15 američkih zahteva, koji prema izveštajima predstavljaju uslove kapitulacije. Trenutni predsednik parlamenta Irana, Muhamed Bager Galibaf, uključen je u sprovođenje ovih zahteva, dok iranska strana pokušava da javno opravda svoju poziciju kroz sopstvenu listu od deset tačaka. Stručnjaci napominju da su iranski i američki zahtevi potpuno suprotni i da je primirje politički ustupak Teheranu radi očuvanja unutrašnje stabilnosti.

U narednih dve nedelje očekuje se razjašnjenje političke situacije u Iranu, kao i izrada planova za eventualno ispunjavanje spornih zahteva. Upozorava se da bi prekid primirja mogao biti izazvan pokušajem iranskih snaga da pristupe ili obnove uništena nuklearna postrojenja, čije lokacije su pod stalnim nadzorom satelita.

Izraelski vojni ciljevi i operacije, prema analizi, nisu uvek potpuno usklađeni sa američkim interesima, ali izraelske snage zadržavaju inicijativu u uništavanju pretnji na osnovu svojih obaveštajnih podataka. Ključni infrastrukturni ciljevi, uključujući pruge i mostove, gađani su kako bi se sprečilo kretanje iranskih kopnenih trupa. Analitičari procenjuju mogućnost razvoja unutrašnjih sukoba, pobuna i atentata unutar iranskog rukovodstva, uz potencijalnu podršku iz inostranstva.

Ekonomska situacija u Iranu dodatno je pogoršana vojnim operacijama, dok su veze sa susednim državama oslabljene. Glavni kupac iranske nafte ostala je Kina, pri čemu su paradržavne kineske rafinerije otkupljivale naftu po sniženim cenama. U kontekstu međunarodnih saveza, Iran je prema analizi indikator disfunkcionalnosti BRIKS-a i Šangajske organizacije za saradnju, jer ključne članice imaju različite interese u vezi sa blokadom Hormuškog tesnaca.

U narednom periodu očekuje se dalji razvoj političkih i bezbednosnih procesa u Iranu, sa naglaskom na unutrašnju konsolidaciju i moguće ispunjavanje međunarodnih zahteva.