Cene mlaznog goriva skočile sa 85–90 na 150–200 dolara, rast troškova doneo doplate od 10 do 150 dolara i otkazivanje letova

Nagli rast cena mlaznog goriva, koje je sa 85–90 dolara poraslo na 150–200 dolara po barelu u poslednjim nedeljama, značajno je uticao na globalnu avio-industriju. Snabdevanje gorivom obuhvata četvrtinu operativnih troškova avio-kompanija, a porast cena primorao je vodeće prevoznike da povećaju cene karata, uvedu nove takse i smanje broj letova, kako navode ekonomske analize.

Grčka avio-kompanija Egejan Erlajns najavila je obustavu letova ka Bliskom istoku i ocenila da će skok cena imati „značajan uticaj” na finansijske rezultate u prvom kvartalu. Er Frans je odlučio da podigne cene karata za duge relacije za 50 evra po povratnom letu, dok je holandski KLM otkazao 160 evropskih letova za naredni mesec zbog rasta troškova. Er Indija je saopštila da doplate na međunarodnim rutama nisu uspele da pokriju eksponencijalni rast cena goriva.

Novozelandska avio-kompanija smanjiće broj letova tokom maja i juna, a karte će poskupeti. Amerikana Erlajns povećava naknade za predati prtljag za 10 dolara za prvi i drugi kofer, dok će treći sada koštati dodatnih 150 dolara na domaćim i kraćim međunarodnim linijama. Istovremeno, kompanija je smanjila određene pogodnosti za putnike ekonomske klase.

Čajna Istern Erlajns uvodi doplatu za gorivo na domaćim letovima od 5. aprila, tako da će putnici na rutama do 800 km plaćati dodatnih 8 dolara, a oni na dužim relacijama 17 dolara. Asiana smanjuje 22 leta između aprila i jula, dok Delta Erlajns smanjuje kapacitet za oko 3,5 procentnih poena i povećava taksu za treći prtljag na 50 dolara.

EasyJet očekuje polugodišnji gubitak pre oporezivanja u rasponu od 731 do 758 miliona dolara, uz dodatnih 25 miliona funti troškova goriva u martu. IAG, vlasnik Britiš Ervejza, naveo je u martu da neće odmah povećavati cene karata jer je već obezbedio značajne količine goriva na kraći i srednji rok.

Najveća indijska avio-kompanija Indigo uvodi naknade za gorivo na svim letovima – 900 rupija za letove do Bliskog istoka i 2.300 rupija za evropske destinacije. JetBlue Airways povećava naknade za registrovani prtljag za 4 ili 9 dolara, dok Korean Air prelazi na vanredni režim od aprila.

Lufthanza će ranije nego planirano prizemljiti 27 aviona CityLine za kratke linije i četiri starija Airbus A340-600 za duge relacije, čime će broj aviona za kratke i srednje letove biti smanjen za pet tokom zime 2026/2027. Turkiš Erlajns od 1. maja uvodi privremenu doplatu za gorivo od 10 evra po putniku na rutama između Turske i Evrope, koja će se odnositi na rezervacije napravljene od 1. aprila i letove sa polascima od 1. maja.

United Airlines smanjuje neprofitabilne letove tokom naredna dva kvartala, očekujući da cene nafte ostanu iznad 100 dolara do kraja 2027. godine, uz napomenu da su povećali cene karata bez značajnog uticaja na rezervacije. Kanadski WestJet uvodi doplatu za gorivo od 43 dolara na određene rezervacije i kombinuje letove kako bi pokrio rast troškova.

Inflacija u evrozoni prevazilazi prethodne prognoze, rast privrede usporava na 0,9 odsto u 2026. godini

Evropska centralna banka (ECB) planira da podigne kamatne stope u junu, nakon što je inflacija u evrozoni ubrzala na 2,8 odsto tokom ove godine, prema istraživanju koje je sproveo Bloomberg. Ovo povećanje od četvrt procentnog poena, prema anketi sprovedenoj od 9. do 15. aprila, verovatno će biti jedini takav potez ECB-a ove godine, jer trenutni sukobi ne ukazuju na dugotrajan cenovni šok.

Najnovije procene pokazuju da će inflacija, koja je prema prethodnoj prognozi iznosila 2,0 odsto, sada dostići 2,8 odsto u 2026. godini, dok bi potom trebalo da se vrati na 2,1 odsto u 2026. i 2,0 odsto u 2027. godini, što je u skladu sa ciljem ECB.

Zvaničnici ECB-a za sada su skloni tome da zadrže kamatne stope na istom nivou na sastanku krajem aprila, ali pojedini, među kojima je i predsednik nemačke centralne banke Joakim Nagel, ne isključuju mogućnost delovanja. Prema poslednjem istraživanju, investitori očekuju dva povećanja kamatnih stopa u ovoj godini, dok su ranije prognoze ekonomista ukazivale na to da će ECB ignorisati sukob bez intervencije.

Aktuelna situacija na Bliskom istoku i rast cena energenata stavljaju ECB u nezgodan položaj, jer svako dodatno povećanje troškova zaduživanja može da uspori još uvek slab ekonomski oporavak u evrozoni, koja obuhvata 21 zemlju. Analitičari procenjuju da će privredna aktivnost u evrozoni porasti svega 0,9 odsto tokom ove godine, što je manje od ranije prognoziranih 1,2 odsto. U 2027. se očekuje rast od 1,3 odsto, a u 2028. godini 1,4 odsto.

Povećanje kamatnih stopa ECB-a u junu, uz ubrzanje inflacije i usporavanje privrednog rasta, jasno pokazuje izazove sa kojima se evropska ekonomija suočava usled geopolitičkih tenzija i rasta cena energije.

U 2026. godini 25 odsto firmi već deli troškove bezbednosti sa partnerima; najviša spremnost u Indiji, Indoneziji i Rusiji

Prema najnovijem istraživanju kompanije Kaspersky, 69 odsto ispitanih kompanija širom sveta planira da investira u sajber bezbednost svojih izvođača kako bi povećale otpornost na napade u 2026. godini. Još 25 odsto preduzeća već aktivno učestvuje u podeli troškova bezbednosti sa partnerima, što ukazuje na rastuću svest o važnosti zajedničke zaštite u okviru lanca snabdevanja.

Istraživanje, sprovedeno među 1.714 poslovnih lidera iz 16 zemalja, pokazuje da je spremnost za ulaganje u sajber otpornost izvođača posebno naglašena u Indiji (83 odsto), Indoneziji (80 odsto), Rusiji (80 odsto) i Brazilu (76 odsto). U ovim državama, kako je navedeno, organizacije često imaju veći broj izvođača sa pristupom njihovim sistemima, što dodatno povećava značaj bezbednosnih mera.

Porast napada na lance snabdevanja tokom prethodne godine pogodio je skoro svaku treću kompaniju, dok su incidenti koji su narušili odnose poverenja uticali na četvrtinu firmi globalno. Zbog toga mnoge organizacije redefinišu interne bezbednosne politike i prepoznaju da ukupni nivo sajber sigurnosti zavisi od zaštite svih partnera koji pristupaju njihovoj infrastrukturi.

Prema rečima Bojana Antovića, menadžera prodaje za velike kompanije u regionu zapadnog Balkana u kompaniji Kaspersky: „Danas kompanije shvataju da bezbednost ne može da se završi na granicama njihove sopstvene organizacije, već mora da se proširi na čitav ekosistem. Manje kompanije često nemaju bezbednosne kapacitete koje imaju preduzeća kojima pružaju usluge, što za ove potonje predstavlja dodatni rizik. Deljenjem resursa i stručnosti, veće kompanije mogu da zatvore taj jaz, jačajući slabe tačke duž celog lanca zavisnosti — i postanu ključni pokretač globalne sajber otpornosti.“

Stopa usvajanja podele troškova bezbednosti najviša je u Hong Kongu i Tajvanu (33 odsto), Španiji (33 odsto), Turskoj (31 odsto) i Vijetnamu (31 odsto). Kaspersky preporučuje kompanijama da unaprede bezbednost kroz temeljnu procenu dobavljača, primenu ugovornih zahteva i implementaciju tehnoloških mera kao što su princip najmanjih privilegija i „zero trust“ pristup. U izveštaju se takođe ističe da procena ranjivosti i sprovođenje penetracionih testova postaju standard za softverske i cloud usluge.

Istraživanje je obuhvatilo kompanije sa više od 500 zaposlenih iz Nemačke, Španije, Italije, Brazila, Meksika, Kolumbije, Singapura, Vijetnama, Kine, Indije, Indonezije, Saudijske Arabije, Turske, Egipta, Ujedinjenih Arapskih Emirata i Rusije.