U 2026. godini 25 odsto firmi već deli troškove bezbednosti sa partnerima; najviša spremnost u Indiji, Indoneziji i Rusiji

Prema najnovijem istraživanju kompanije Kaspersky, 69 odsto ispitanih kompanija širom sveta planira da investira u sajber bezbednost svojih izvođača kako bi povećale otpornost na napade u 2026. godini. Još 25 odsto preduzeća već aktivno učestvuje u podeli troškova bezbednosti sa partnerima, što ukazuje na rastuću svest o važnosti zajedničke zaštite u okviru lanca snabdevanja.

Istraživanje, sprovedeno među 1.714 poslovnih lidera iz 16 zemalja, pokazuje da je spremnost za ulaganje u sajber otpornost izvođača posebno naglašena u Indiji (83 odsto), Indoneziji (80 odsto), Rusiji (80 odsto) i Brazilu (76 odsto). U ovim državama, kako je navedeno, organizacije često imaju veći broj izvođača sa pristupom njihovim sistemima, što dodatno povećava značaj bezbednosnih mera.

Porast napada na lance snabdevanja tokom prethodne godine pogodio je skoro svaku treću kompaniju, dok su incidenti koji su narušili odnose poverenja uticali na četvrtinu firmi globalno. Zbog toga mnoge organizacije redefinišu interne bezbednosne politike i prepoznaju da ukupni nivo sajber sigurnosti zavisi od zaštite svih partnera koji pristupaju njihovoj infrastrukturi.

Prema rečima Bojana Antovića, menadžera prodaje za velike kompanije u regionu zapadnog Balkana u kompaniji Kaspersky: „Danas kompanije shvataju da bezbednost ne može da se završi na granicama njihove sopstvene organizacije, već mora da se proširi na čitav ekosistem. Manje kompanije često nemaju bezbednosne kapacitete koje imaju preduzeća kojima pružaju usluge, što za ove potonje predstavlja dodatni rizik. Deljenjem resursa i stručnosti, veće kompanije mogu da zatvore taj jaz, jačajući slabe tačke duž celog lanca zavisnosti — i postanu ključni pokretač globalne sajber otpornosti.“

Stopa usvajanja podele troškova bezbednosti najviša je u Hong Kongu i Tajvanu (33 odsto), Španiji (33 odsto), Turskoj (31 odsto) i Vijetnamu (31 odsto). Kaspersky preporučuje kompanijama da unaprede bezbednost kroz temeljnu procenu dobavljača, primenu ugovornih zahteva i implementaciju tehnoloških mera kao što su princip najmanjih privilegija i „zero trust“ pristup. U izveštaju se takođe ističe da procena ranjivosti i sprovođenje penetracionih testova postaju standard za softverske i cloud usluge.

Istraživanje je obuhvatilo kompanije sa više od 500 zaposlenih iz Nemačke, Španije, Italije, Brazila, Meksika, Kolumbije, Singapura, Vijetnama, Kine, Indije, Indonezije, Saudijske Arabije, Turske, Egipta, Ujedinjenih Arapskih Emirata i Rusije.

Ministarstvo poljoprivrede zabranilo 350 pošiljaka hrane, a Nacionalna laboratorija analizirala 93.855 uzoraka sirovog mleka u poslednjih godinu dana

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Srbije saopštilo je da je u proteklom periodu fitosanitarna inspekcija obavila ukupno 123.393 kontrole hrane na graničnim prelazima, pri čemu je za 350 pošiljaka doneto rešenje o zabrani uvoza. Ministar poljoprivrede Dragan Glamočić istakao je tokom sednice Narodne skupštine da se posebna pažnja posvećuje kvalitetu hrane koja ulazi na tržište Srbije, što podrazumeva strogu kontrolu svih pošiljaka na granici.

Pored graničnih provera, fitosanitarna inspekcija je na unutrašnjem tržištu sprovela 17.252 kontrole, iz kojih je proisteklo 1.056 rešenja, 153 zahteva za pokretanje prekršajnog postupka, 17 prijava za privredne prestupe i tri krivične prijave. Ministar Glamočić naglasio je da je unapređenje bezbednosti hrane prioritet, te je Nacionalna referentna laboratorija u Batajnici tokom poslednjih godinu dana analizirala 93.855 uzoraka sirovog mleka, a država je sufinansirala 54.620 uzoraka u okviru monitoringa.

“Uradili smo za 150 odsto više analiza nego u prethodnom periodu. Takođe, u Nacionalnoj laboratoriji ispitano je 1.792 uzorka na prisustvo pesticida, teških metala i metaloida, uz povećanje broja ovakvih kontrola za 81 odsto u odnosu na prethodnu godinu”, naveo je Glamočić. On je objasnio da su deklaracije na proizvodima predmet redovne provere, a da je propisana minimalna veličina slova na deklaracijama pet milimetara kako bi se izbegle manipulacije.

Na primedbe poslanika o mogućim zloupotrebama i sumnjama u poreklo hrane, Glamočić je odgovorio da veterinarska, poljoprivredna i fitosanitarna inspekcija redovno proveravaju ispravnost i poreklo proizvoda, te da će svi proizvodi sa oznakom “100% iz Srbije” biti pod posebnom kontrolom.

Kada je reč o uvozu mesa, ministar je naglasio da je ove godine uvoz svežeg mesa bio “u tragovima”, dok se iz inostranstva uglavnom uvozi zamrznuto meso namenjeno isključivo za proizvodnju mesnih prerađevina. “Svaka pošiljka mora imati posebnu saglasnost i tačno se zna gde to meso završava. Naloženo je 100.000 vanrednih inspekcijskih nadzora kako bi se sprečile zloupotrebe”, dodao je Glamočić.

Ministarstvo navodi da su pojačane kontrole deo šire strategije za očuvanje kvaliteta domaće hrane i zaštite potrošača, a mere će biti nastavljene i u narednom periodu.

Izvoz IKT usluga iz Srbije porastao dvanaest puta od 2012. do 2025. godine, premašivši bugarski izvoz od 4,27 milijardi evra

Srbija je u 2025. godini ostvarila izvoz informaciono-komunikacionih tehnologija u vrednosti od 4,55 milijardi evra, čime je prvi put premašila izvoz Bugarske, koji je iznosio 4,27 milijardi evra, saopštila je Kancelarija za IT i eUpravu pozivajući se na podatke Narodne banke Srbije i Centralne banke Bugarske. Ovaj rezultat predstavlja značajnu prekretnicu, s obzirom na to da je do skoro izvoz IKT usluga iz Srbije bio skoro upola manji u odnosu na Bugarsku.

U periodu od 2012. do 2025. godine, izvoz IKT usluga iz Srbije porastao je sa oko 375 miliona evra na više od 4,5 milijardi evra, što je povećanje od približno dvanaest puta. Istovremeno, Bugarska je u istom periodu povećala izvoz sa približno 574 miliona evra na nešto više od 4,2 milijarde evra, što predstavlja rast od oko sedam puta.

Direktor Kancelarije za IT i eUpravu Mihailo Jovanović izjavio je da je IKT sektor postao jedan od najvažnijih izvoznih potencijala Srbije. “Ovi podaci jasno pokazuju strukturnu promenu u domaćoj ekonomiji i potvrđuju da je IKT sektor postao jedan od najjačih izvoznih potencijala Srbije”, rekao je Jovanović.

On je istakao da dugoročan rast izvoza IKT usluga nije rezultat slučajnosti, već posledica kontinuiranih ulaganja u digitalnu infrastrukturu, razvoj domaće IT industrije i sistemsku digitalizaciju javnog sektora.

Prema analizama, dostignuti nivo izvoza IKT usluga iz Srbije u 2025. godini upisuje zemlju u red najdinamičnijih ekonomija regiona u oblasti informacionih tehnologija.