Grupa izdavača i autor podneli su tužbu protiv kompanije Meta u Njujorku, navodeći da je korišćen sadržaj sa interneta bez dozvole

Grupa izdavača i poznati autor Skot Turo podneli su kolektivnu tužbu protiv kompanije Meta i njenog osnivača Marka Zakerberga pred saveznim sudom u Njujorku, tvrdeći da je ova tehnološka kompanija koristila zaštićene materijale za obuku svog sistema veštačke inteligencije. Tužbu su podneli Turo, kao i izdavačke kuće Cengage, Elsevier, Hachette, Macmillan i McGraw-Hill, navodeći da je kompanija Meta preuzela milione autorskih dela sa različitih internet izvora, uključujući i sajtove koji su poznati po deljenju materijala bez dozvole, kako bi obučila svoj model veštačke inteligencije pod nazivom Llama.

U tužbi se navodi da je Meta uklonila informacije o autorskim pravima iz tih dela kako bi prikrila njihovu upotrebu tokom procesa obuke veštačke inteligencije. Prema navodima tužilaca, AI model Llama generiše tekstualne odgovore na korisničke upite i može da proizvodi verzije originalnih dela iz romana, naučnih članaka i udžbenika, a u pojedinim slučajevima čak i doslovno prenosi delove sadržaja. Takođe, navodi se da model može da imitira lični stil određenih autora.

Tužitelji smatraju da ovakve aktivnosti kompanije Meta utiču na prihode autora i izdavača, jer im uskraćuju zaradu koju bi inače ostvarili. Navodi se i da je Mark Zakerberg lično odobravao i podsticao ovakvo postupanje, uključujući i pristup materijalima sa sajtova bez dozvole, što je, prema tužbi, uticalo na rast njegove lične imovine.

Portparol kompanije Meta je u odgovoru na optužbe izjavio da kompanija planira da se energično brani u ovom sudskom postupku. U saopštenju je navedeno da veštačka inteligencija doprinosi inovacijama, produktivnosti i kreativnosti, te da su sudovi do sada prepoznali mogućnost da se obuka AI sistema na materijalima zaštićenim autorskim pravima može smatrati dozvoljenom upotrebom.

Slični pravni sporovi između izdavača i tehnoloških kompanija vezani za korišćenje autorskih dela u obuci veštačke inteligencije pojavili su se i ranije. U jednom od prethodnih slučajeva, proizvođač AI chatbota Claude, kompanija Anthropic, postigao je vansudsko poravnanje sa izdavačima zbog sličnih optužbi. Ova tema ostaje predmet pravnih rasprava i u drugim jurisdikcijama.

Lokalni tužilac saopštio da nema osnova za podizanje optužnice, istraga obuhvatila deljenje letaka sa adresom

Politička aktivistkinja iz Arlingtona, Barbara Wien, neće se suočiti sa državnim krivičnim optužbama nakon što je prošle godine protestovala ispred doma savetnika Bele kuće Stephena Millera i delila letke sa njegovom adresom, saopštila je lokalna tužiteljka. Prema zvaničnom podnesku, okružna tužiteljka za Arlington i Falls Church Parisa Dehghani-Tafti navela je da nakon pregleda dokaza nije pronađeno dovoljno osnova za pokretanje krivičnog postupka prema zakonu koji zabranjuje korišćenje tuđeg identiteta ili adrese u svrhu zastrašivanja ili uznemiravanja.

„Ne bi se ostvarila svrha pravde niti bi se ispunile etičke obaveze tužilaštva da se pokrene postupak“, navela je Dehghani-Tafti u sudskom dokumentu, dodajući da bi eventualno podizanje optužnice protiv Wien zbog protesta protiv politika administracije Donalda Trampa potencijalno kršilo njena ustavna prava na slobodu govora.

Barbara Wien, bivša univerzitetska profesorka i dugogodišnja politička aktivistkinja iz Arlingtona, bila je pod istragom od prošle godine, pošto je u avgustu i septembru delila letke sa Millerovom adresom i njegovom fotografijom na „poternici“ za navodne zločine protiv čovečnosti. Letak je uključivao i QR kod koji je upućivao na poziv za kongresnu istragu.

Drugi letak, takođe deljen u Millerovom komšiluku, opisivao ga je kao „alt-right ekstremistu iza najspornijih politika Donalda Trampa, Project 2025, i vašeg novog komšiju u Arlingtonu, Va.“

U obrazloženju odluke, Dehghani-Tafti je navela da letak nije pozivao na bilo kakvu akciju kod Millerove kuće niti na preduzimanje radnji protiv njega, već je samo predstavljao politički izraz. Nije pronađen dokaz da je Wien prekršila zakon o korišćenju ličnih podataka za uznemiravanje ili zastrašivanje, što je u Virdžiniji prekršaj.

Na osnovu dostupnih informacija, tužilaštvo je zaključilo da bi pokretanje postupka bilo u suprotnosti sa obavezom poštenog procesuiranja i pravima na slobodu izražavanja. Nije bilo izveštaja o incidentima nasilja ili ugrožavanju bezbednosti tokom protesta. Slučaj je time okončan na državnom nivou, dok je Wien nastavila sa svojim aktivističkim delovanjem.

Avio-kompanija potvrdila promene od 19. maja, kraći letovi bez redovne usluge uz izuzetke za prvu klasu

Delta Air Lines saopštila je da će od 19. maja uvesti izmene u politici posluživanja hrane i pića na kraćim letovima. Prema zvaničnom obaveštenju, letovi kraći od 350 milja više neće nuditi ovu uslugu putnicima u ekonomskoj i poslovnoj klasi, dok putnici u prvoj klasi ostaju izuzeti i nastavljaju da dobijaju punu uslugu. Kompanija navodi da je cilj ove odluke usklađivanje i standardizacija iskustva putnika na svim rutama.

Letovi poput onih između Njujorka i Bostona, koji su kraći od 300 milja, potpadaju pod nove smernice, dok na relacijama kao što je Los Anđeles—San Francisko, putnici i dalje mogu očekivati redovno posluženje. Ove izmene će obuhvatiti oko 9% ukupnih dnevnih letova kompanije, dok će istovremeno 14% letova dužih od 350 milja proširiti postojeću ponudu hrane i pića za putnike u Delta Comfort i Delta Main kabinama.

U saopštenju dostavljenom međunarodnim medijima, Delta ističe da će osoblje i dalje biti prisutno i dostupno putnicima na svim letovima, bez obzira na dužinu trajanja, uz fokus na brigu o korisnicima. Kompanija navodi da su ove promene deo šireg trenda u industriji, gde i druge avio-kompanije imaju slične politike. Tako, primera radi, American Airlines nudi uslugu hrane i pića na letovima dužim od 250 milja, dok Southwest ima isti prag, a United Airlines pruža ovu uslugu na letovima od 300 milja i duže.

Odluka o izmenama dolazi u trenutku kada se avio-industrija suočava sa rastom cena goriva, što je posledica globalnih dešavanja, uključujući i uticaj sukoba u Iranu na tržište mlaznog goriva. Prema izveštajima, gorivo može činiti i do 30% ukupnih operativnih troškova avio-kompanija, što je dovelo do povećanja cena karata i smanjenja broja dostupnih ruta kod više prevoznika. Analitičari navode da bi i kolaps niskobudžetne kompanije Spirit Airlines mogao uticati na dalji rast cena, s obzirom da je ta kompanija imala ulogu u održavanju nižih cena karata na tržištu.

Delta ističe da će prilagođavanje usluge omogućiti efikasnije korišćenje resursa i bolje prilagođavanje aktuelnim tržišnim uslovima. Kompanija navodi da će i dalje pratiti povratne informacije putnika i, po potrebi, dodatno prilagođavati politiku usluge na letovima.