Danas nam je sasvim normalno da dan traje 24 sata, da jedan sat ima 60 minuta, a minut 60 sekundi. Međutim, retko ko se zapita ko je prvi odlučio da vreme izgleda upravo ovako.
Odgovor nije jednostavan, jer sistem koji danas koristimo nije nastao preko noći. Njegovi temelji postavljani su hiljadama godina, a važnu ulogu imali su stari Egipćani i Vavilonci.
Stari Egipćani među prvima su podelili dan na 24 dela. Oni su vreme pratili pomoću Sunca i zvezda, a dan su posmatrali kao period svetlosti i period mraka.
Prema sistemima merenja vremena koji su se razvijali u starom Egiptu, dnevni deo vremena podeljen je na 12 delova, a noćni takođe na 12. Kada su se ta dva perioda spojila, nastala je podela na 24 časa.
Zašto baš broj 12? Jedno od objašnjenja vezuje se za praktično brojanje. Kada pogledate četiri prsta na jednoj ruci, ne računajući palac, svaki od njih ima po tri dela. Palcem je moguće dodirivati te delove i tako brojati do 12.
Kasnije su Vavilonci, čiji je brojčani sistem bio zasnovan na broju 60, snažno uticali na način na koji danas delimo manje jedinice vremena.
Zahvaljujući tom sistemu, jedan sat je podeljen na 60 minuta, a svaki minut na 60 sekundi. Broj 60 bio je izuzetno praktičan jer se može deliti mnogim brojevima — 2, 3, 4, 5, 6, 10, 12 i drugim.
Ipak, postoji još jedan zanimljiv detalj. Današnjih 24 sata nisu nastala zato što je neko jednom seo i doneo odluku da dan mora trajati baš toliko. Podela je rezultat dugog razvoja astronomije, matematike i načina na koji su drevne civilizacije posmatrale nebo.
Vremenom su se sistemi menjali i usavršavali, a sa pojavom preciznijih satova podela vremena kakvu poznajemo postala je standard širom sveta.
Tako je nešto što danas proveravamo bez razmišljanja — koliko je sati — zapravo rezultat ideja starih nekoliko hiljada godina.
A sve je počelo posmatranjem Sunca, zvezda i potrebom čoveka da jednom zauvek pronađe način da „podeli“ dan.
