Connect with us

Vesti

KO JE ODLUČIO DA DAN TRAJE BAŠ 24 SATA? Priča o podeli vremena krije zanimljiv odgovor

Objavljeno pre

1 sat

,

Close-up view of a collection of vintage alarm clocks with various designs, showcasing time's passage. Fer ID

Danas nam je sasvim normalno da dan traje 24 sata, da jedan sat ima 60 minuta, a minut 60 sekundi. Međutim, retko ko se zapita ko je prvi odlučio da vreme izgleda upravo ovako.

Odgovor nije jednostavan, jer sistem koji danas koristimo nije nastao preko noći. Njegovi temelji postavljani su hiljadama godina, a važnu ulogu imali su stari Egipćani i Vavilonci.

Stari Egipćani među prvima su podelili dan na 24 dela. Oni su vreme pratili pomoću Sunca i zvezda, a dan su posmatrali kao period svetlosti i period mraka.

Prema sistemima merenja vremena koji su se razvijali u starom Egiptu, dnevni deo vremena podeljen je na 12 delova, a noćni takođe na 12. Kada su se ta dva perioda spojila, nastala je podela na 24 časa.

Zašto baš broj 12? Jedno od objašnjenja vezuje se za praktično brojanje. Kada pogledate četiri prsta na jednoj ruci, ne računajući palac, svaki od njih ima po tri dela. Palcem je moguće dodirivati te delove i tako brojati do 12.

Kasnije su Vavilonci, čiji je brojčani sistem bio zasnovan na broju 60, snažno uticali na način na koji danas delimo manje jedinice vremena.

Zahvaljujući tom sistemu, jedan sat je podeljen na 60 minuta, a svaki minut na 60 sekundi. Broj 60 bio je izuzetno praktičan jer se može deliti mnogim brojevima — 2, 3, 4, 5, 6, 10, 12 i drugim.

Ipak, postoji još jedan zanimljiv detalj. Današnjih 24 sata nisu nastala zato što je neko jednom seo i doneo odluku da dan mora trajati baš toliko. Podela je rezultat dugog razvoja astronomije, matematike i načina na koji su drevne civilizacije posmatrale nebo.

Vremenom su se sistemi menjali i usavršavali, a sa pojavom preciznijih satova podela vremena kakvu poznajemo postala je standard širom sveta.

Tako je nešto što danas proveravamo bez razmišljanja — koliko je sati — zapravo rezultat ideja starih nekoliko hiljada godina.

A sve je počelo posmatranjem Sunca, zvezda i potrebom čoveka da jednom zauvek pronađe način da „podeli“ dan.

Povezano
Pročitaj još

Region

Požar zahvatio Sutomore, gust dim prekrio letovalište, vatra blizu kuća

Veliki požar izbio je u Sutomoru, dok se dim širi iznad naselja. Nema podataka o povređenima ili šteti.

Objavljeno pre

10 minuta

,

avgust 15, 2026

Objavio:

Požar zahvatio Sutomore, gust dim prekrio letovalište, vatra blizu kuća – požar u Sutomoru

Veliki požar izbio je u Sutomoru, dok se dim širi iznad naselja. Nema podataka o povređenima ili šteti.

Veliki požar u Sutomoru izazvao je zabrinutost među stanovnicima i turistima, dok se gust dim nadvio iznad ovog popularnog letovališta. Prema objavljenim snimcima, vatra se približila naseljenom delu, a požar u Sutomoru postao je tema brojnih diskusija na društvenim mrežama. Za sada nema podataka o povređenima niti o materijalnoj šteti na objektima.

Požar u Sutomoru: situacija na terenu

Dramatični prizori prikazuju kako plamen dolazi veoma blizu kuća, a gust dim širi se iznad dela crnogorskog primorja. Prema navodima sa društvenih mreža, požar u Sutomoru zahvatio je područje poznato po velikom broju turista tokom letnje sezone. Takođe, broj ljudi koji borave u letovalištu dodatno povećava zabrinutost zbog potencijalnog širenja požara.

Zvaničnih informacija o uzroku požara još nema. Nadležne službe prate situaciju, a za sada nema potvrde o evakuaciji stanovnika ili gostiju iz ugroženih područja. Ipak, zbog blizine požara objektima, građani su pozvani na pojačan oprez.

Saobraćajna ograničenja zbog rekonstrukcije mosta

Osim požara, važno je napomenuti i promene u saobraćaju na putu iz Srbije ka Crnoj Gori. Zbog rekonstrukcije mosta na Đurđevića Tari, od 10. avgusta na toj deonici važi potpuna obustava saobraćaja. Zbog toga, svi koji planiraju putovanje trebalo bi da unapred provere aktuelne informacije i prilagode svoje rute.

Iako je požar u Sutomoru izazvao pažnju javnosti, trenutno nema pouzdanih informacija o eventualnoj šteti ili povređenima. S obzirom na to da je letnja sezona u punom jeku, nadležne službe ostaju na terenu i prate razvoj situacije. Dodatne informacije očekuju se u narednim satima.

Pročitaj još

Vesti

NE MOŽETE DA IZBACITE PESMU IZ GLAVE? Niste jedini: Evo zašto nam se melodije „zaglave“ u mozgu

Objavljeno pre

32 minuta

,

avgust 15, 2026

Objavio:

Black and white image of a bearded musician singing live with dynamic lighting.

Dogodi se potpuno neočekivano: čujete nekoliko sekundi pesme, nastavite sa svojim danom, a onda shvatite da vam se ista melodija iznova vrti u glavi. Pokušate da mislite o nečemu drugom, ali se refren ponovo pojavi.

Ovaj fenomen ima i svoje ime — „earworm“, odnosno pojava kada nam se deo pesme neprestano ponavlja u mislima.

Iako može da bude zabavno, ponekad ume ozbiljno da nervira. Posebno kada je u pitanju pesma koju čak ni ne volimo.

Zašto baš neke pesme ostaju u glavi?

Jedan od razloga je struktura same melodije. Pesme sa jednostavnim, ponavljajućim ritmom, lako pamtljivim refrenom i melodijom koja se brzo prepoznaje imaju veće šanse da ostanu u našim mislima.

Mozak voli obrasce i ponavljanje. Kada neku muzičku frazu čujemo više puta, nervni sistem može da je zapamti veoma brzo.

Još zanimljivije je to što ne moramo čak ni namerno da slušamo pesmu. Dovoljno je da čujemo neku reč, vidimo određenu situaciju ili se nađemo na mestu koje nas podseti na nju.

Tada se aktivira asocijacija i melodija može ponovo da se pojavi u mislima.

Zašto se pesma često pojavi baš kada je ne želimo?

Jedan od razloga može biti to što naš mozak nastavlja da se bavi informacijom i kada joj više ne posvećujemo pažnju.

Ako pokušavate da je na silu „izbacite“, možete postići upravo suprotan efekat. Što više proveravate da li je pesma još u vašoj glavi, to više pažnje posvećujete upravo toj melodiji.

Zato se često savetuje da se pažnja prebaci na neku drugu aktivnost umesto da se borimo protiv melodije.

Nekima pomaže i da odslušaju pesmu do kraja, naročito ako im se u glavi neprestano ponavlja samo mali deo. Na taj način mozak može da dobije osećaj da je muzička celina završena.

Zašto se ovo dešava gotovo svima?

Ovakvo „zaglavljenost“ melodije u mislima nije znak da sa nama nešto nije u redu. To je relativno uobičajena pojava koja pokazuje koliko snažno muzika može da utiče na memoriju i pažnju.

Ponekad je dovoljan samo jedan refren da mozak pokrene čitav niz zvukova i asocijacija.

I zato, ako vam se danas neka pesma vrti u glavi satima, možda nije problem u tome što ste je previše slušali. Problem je što je vaš mozak pronašao melodiju koju je veoma lako zapamtiti.

Pročitaj još

Ostalo

DVE REKE SE SUSREĆU, A VODA IM OSTANE RAZLIČITE BOJE: Kako je moguće da se dugo ne pomešaju?

Objavljeno pre

34 minuta

,

avgust 15, 2026

Objavio:

Stunning aerial view of two rivers converging, one red and one blue, with lush greenery.

Na pojedinim mestima širom sveta mogu se videti prizori koji izgledaju gotovo nestvarno: dve vodene mase različite boje susreću se, ali granica između njih ostaje jasno vidljiva. Na prvi pogled deluje kao da se reke jednostavno odbijaju da pomešaju, ali iza ovog fenomena krije se vrlo zanimljiva fizika.

Jedan od najpoznatijih primera nalazi se u Brazilu, u blizini Manausa, gde se Rio Negro i Rio Solimoes sastaju i formiraju Amazon. Voda jedne reke je tamnija, gotovo crna, dok je druga svetlija i mutnija, pa na mestu susreta nastaje upečatljiva granica.

Međutim, nije reč o tome da se vode uopšte ne mešaju. One se mešaju, ali proces može biti sporiji nego što bismo očekivali.

Jedan od ključnih razloga je razlika u temperaturi vode. Kada se dve vodene mase različitih temperatura susretnu, njihovo mešanje može biti usporeno.

Važnu ulogu imaju i brzina i pravac toka. Ako se dve reke kreću različitim brzinama i pod različitim uglovima, njihove vode neko vreme mogu teći jedna uz drugu pre nego što se potpuno sjedine.

Tu je i razlika u količini i vrsti materijala koji voda nosi. Jedna reka može sadržati mnogo više suspendovanog sedimenta, dok druga može biti bogata rastvorenim organskim materijama. Zbog toga njihove boje mogu izgledati potpuno različito.

Kod Rio Negra tamna boja povezana je sa velikom količinom rastvorenih organskih materija iz biljaka i zemljišta, dok Rio Solimoes nosi mnogo više sedimenata, zbog čega voda izgleda svetlije i mutnije.

Zato čuvena „granica“ između dve reke nije prava zidana linija. To je zona u kojoj se dve različite vodene mase postepeno mešaju.

Što su razlike u temperaturi, gustini, sastavu i brzini toka veće, to granica može biti vidljiva na većoj udaljenosti.

I upravo zbog toga prizor može izgledati kao da se dve reke susreću, ali svaka tvrdoglavo zadržava svoju boju.

U stvarnosti, voda ne odbija da se pomeša — samo joj za potpuno mešanje treba vreme.

Pročitaj još

U Trendu