Istraživači sa Univerziteta u Turkuu analizirali uzorke sperme i pronašli trajne epigenetske markere povezane sa traumatskim iskustvima iz detinjstva

Istraživači sa Univerziteta u Turkuu u Finskoj objavili su 3. januara 2025. godine rezultate studije koja ukazuje da muškarci koji su kao deca bili izloženi visokom nivou stresa nose trajne epigenetske promene u spermi. Studija je sprovedena na 58 odraslih muškaraca, a analizirane su dve vrste epigenetskih markera: metilacija DNK i male nekodirajuće RNK.

Tim je regrutovao učesnike iz studije FinnBrain, koja obuhvata više od 4.000 porodica, i koristio Skalu traume i uznemirenosti (TADS) kako bi procenio nivo stresa tokom detinjstva. Rezultati su pokazali da muškarci sa visokim nivoom traume, prema TADS skali, imaju drugačiji epigenetski profil sperme u odnosu na one sa niskim nivoom stresa. Ove razlike su zadržane i nakon što su uzeti u obzir faktori kao što su pušenje ili konzumacija alkohola.

Vodeći autor studije, dr Jetro Tuulari, izjavio je da epigenetika proučava koje su oblasti DNK aktivne i da životna iskustva mogu ostaviti epigenetske promene na DNK bez promene genetskog koda. Istraživači su posebno primetili promene u ekspresiji molekula hsa-mir-34c-5p, kao i različite profile metilacije DNK oko gena CRTC1 i GBX2, koji su ranije povezani sa razvojem mozga u studijama na životinjama.

“Otkrivanje bilo kakvih veza između ovih stresora i epigenetike je apsolutno fascinantno, jer su se stresori dogodili rano u životu muškaraca”, izjavio je dr Tuulari. On je dodao da je prerano donositi zaključke o tome da li se ove promene prenose na potomstvo i kakav je njihov potencijalni uticaj na razvoj deteta, iako su slični mehanizmi potvrđeni na životinjskim modelima.

Istraživanje je deo šireg napora da se razume na koji način iskustva roditelja mogu uticati na buduće generacije putem epigenetskih promena. Istraživači planiraju dalja ispitivanja kako bi utvrdili da li i kako ove promene mogu biti prenete na decu.

Srpska pravoslavna crkva i vernici širom Srbije spremni za praznik Vaznesenja Gospodnjeg koji se tradicionalno poštuje

Vernici Srpske pravoslavne crkve u Srbiji sutra, 13. juna, obeležavaju Spasovdan, odnosno praznik Vaznesenja Gospodnjeg, jedan od 12 velikih hrišćanskih praznika i jedan od osam posvećenih Hristu. Ovaj praznik se uvek slavi 40 dana nakon Uskrsa, u četvrtak, i zauzima posebno mesto u tradiciji i verovanju srpskog naroda.

Prema narodnom predanju, na Spasovdan se, kako se veruje, Bog spasao od rđavih i nevaljalih ljudi i uzdigao na nebo. Ovaj praznik je bio poštovan i u prethrišćanskom periodu, dok je u vreme cara Dušana dodatno dobio na značaju – čuveni Dušanov zakonik objavljen je upravo na Spasovdan 1349. godine, a dopunjen na isti praznik 1354. godine.

Spasovdan se u narodnoj tradiciji smatra srećnim i blagotvornim danom, pogodnim za započinjanje novih poslova, putovanja ili donošenje važnih odluka. Praznično poštovanje uključuje i određene običaje – prema predanju, muškarci se na ovaj dan ne briju, žene se ne češljaju, a postoji i uverenje da nije dobro započinjati nove poduhvate pre Spasovdana.

Zvaničnici crkve podsećaju na značaj praznika za veru i tradiciju. ‘Spasovdan je dan radosti i nade za verujuće, dan kada se sećamo Hristovog vaznesenja i pozvani smo na mir i zajedništvo’, navodi se u zvaničnoj izjavi Srpske pravoslavne crkve.

Očekuje se da će praznik biti obeležen liturgijama u svim pravoslavnim hramovima, dok se vernici podstiču da dan provedu u molitvi i poštovanju običaja.

Advokati objašnjavaju procedure, sud i notari pokušavaju da pronađu naslednike pre dodele države

Prema zvaničnim podacima, u Srbiji je registrovano više od 123.000 napuštenih stanova, a situacije u kojima preminuli vlasnici nemaju naslednike nisu retke. Kada na ostavinskim raspravama ne postoji nijedan zakonski naslednik, kompletna imovina prelazi u svojinu Republike Srbije, kako je predviđeno zakonima o nasleđivanju.

Pravnici ističu da su ovakvi slučajevi retki, jer zakon o nasleđivanju predviđa širok krug potencijalnih naslednika, uključujući potomke, supružnike, roditelje, ali i dalje srodnike poput baba, deda i njihovih potomaka. Geografska raspodela napuštenih stanova pokazuje da ih je najviše u južnoj i istočnoj Srbiji (89.813), zatim u Vojvodini (23.750) i beogradskom regionu (10.021).

Advokat Brane Krunić navodi da sud i javni beležnik imaju obavezu da pokušaju da pronađu naslednike, uključujući i one koji žive u inostranstvu. Tek nakon što se utvrdi da nema naslednika, imovina prelazi u vlasništvo države, koja se po zakonu ne može odreći nasleđa. Sam postupak može trajati godinama, jer sud najpre oglasom poziva potencijalne naslednike da se jave u roku od godinu dana.

Država zvanično stiče pravo svojine nad pokretnim stvarima nakon tri godine, a nad nepokretnostima nakon deset godina od otvaranja nasleđa. Naslednici imaju pravo da potražuju imovinu u svakom trenutku, jer pravo na nasledstvo u Srbiji ne zastareva. Kada država preuzme nekretninu, njome upravlja Republička direkcija za imovinu, a prodaja ovakvih stanova je ređa i obično se sprovodi u specifičnim slučajevima ili javnim prodajama udela.