Mnogima se dešava ista stvar – naviju alarm za određeno vreme, a onda se probude nekoliko minuta pre nego što telefon zazvoni. Iako deluje kao slučajnost ili neka vrsta „predosećaja“, iza ovog fenomena zapravo stoji složen sistem koji upravlja našim telom.

Ljudski organizam ima svoj unutrašnji biološki sat, poznat kao cirkadijalni ritam, koji reguliše kada smo budni, kada nam se spava, ali i brojne druge procese u telu. On funkcioniše zahvaljujući promenama hormona, telesne temperature i aktivnosti mozga tokom dana.

Kada svakog dana ustajemo u približno isto vreme, mozak počinje da prepoznaje taj obrazac. Ako znamo da moramo da se probudimo, na primer, u sedam sati, organizam se postepeno priprema za taj trenutak.

Nekoliko sati pre buđenja telo počinje da povećava nivo hormona kortizola, koji pomaže organizmu da se razbudi i pripremi za aktivnost. Kako se približava vreme ustajanja, nivo budnosti raste, pa se mnogi ljudi probude čak i pre zvuka alarma.

Ovaj proces nije svestan. Mozak ne „gleda“ na sat, već koristi prethodna iskustva i navike kako bi predvideo kada je vreme za buđenje. Što je rutina stabilnija, veća je verovatnoća da će se osoba probuditi nekoliko minuta pre alarma.

Ipak, to ne znači da se to dešava uvek. Ako smo neispavani, pod stresom, promenimo raspored spavanja ili legnemo mnogo kasnije nego obično, unutrašnji sat može da bude poremećen.

Zanimljivo je da su istraživanja pokazala da ljudi koji imaju ustaljen ritam spavanja često razviju veoma precizan osećaj za vreme. Njihov organizam praktično „navija“ alarm iznutra.

Postoji i psihološki faktor. Ako nam je nešto važno ili moramo rano da ustanemo zbog obaveze, mozak može biti dodatno aktivan tokom sna jer očekuje buđenje u određeno vreme.

Dakle, kada otvorite oči nekoliko minuta pre alarma, to nije magija niti slučajnost. Vaš mozak i telo samo rade ono za šta su evolutivno pripremljeni – prate ritam, uče navike i pomažu vam da se probudite onda kada je potrebno.

Rano prepoznavanje simptoma kao što je iznenadni bol u grudima može spasiti život, posebno ženama sa povišenim pritiskom

Iznenadni bol u grudima može biti znak ozbiljnog srčanog problema kod žena i zahteva hitnu pažnju. Ovaj simptom često ukazuje na disekciju aorte (rascep unutrašnjeg sloja najveće arterije), što predstavlja životno ugrožavajuće stanje. Pre svega, žene sa hroničnom hipertenzijom (stalno povišenim pritiskom), kao i one u uzrastu između 40 i 70 godina, posebno su podložne ovom oboljenju. Statistika pokazuje da čak 40 odsto obolelih može preminuti u prvim satima bez brze medicinske intervencije. Zbog toga je ključno brzo prepoznati simptome i zatražiti pomoć.

Simptomi iznenadnog bola u grudima i kada treba reagovati

Glavni simptom disekcije aorte jeste iznenadan, jak bol u grudima. Mnoge žene opisuju ga kao „cepanje“ ili „razdiranje“, što ga razlikuje od klasičnog bola kod srčanog udara. Međutim, bol se može širiti i između lopatica ili prema stomaku. Pored toga, mogu se javiti i slabost, nesvestica, otežano disanje ili razlika u pulsu između ruku. U nekim slučajevima, žene primete probleme sa govorom ili prolazne neurološke smetnje. Na kraju, moguć je i nagli pad pritiska ili pojava novog šuma na srcu. Ako primetite ovakve simptome, naročito uz visok pritisak ili nasledne bolesti, odmah se javite lekaru.

Faktori rizika i prevencija: šta svaka žena treba da zna

Disekcija aorte javlja se kod dve do tri osobe na 10.000 stanovnika godišnje, ali češće pogađa one sa povišenim pritiskom. Osim toga, žene sa genetskim bolestima vezivnog tkiva, kao što je Marfanov sindrom, imaju povećan rizik. Pušenje, ateroskleroza (nakupljanje masnoća u krvnim sudovima) i prethodne povrede grudnog koša dodatno povećavaju verovatnoću ovog stanja. Zbog toga je važno redovno meriti pritisak, hraniti se zdravo i izbegavati pušenje. Zapravo, briga o zdravlju srca i krvnih sudova smanjuje rizik i drugih komplikacija.

Lečenje i operacije: kako izgleda put oporavka

Lečenje disekcije aorte zavisi od tipa i mesta oštećenja. Kod tipa A, koji zahvata uzlazni deo aorte, potrebna je hitna operacija. Tokom zahvata, lekari uklanjaju oštećeni deo krvnog suda i postavljaju veštački graft (umetak), a ponekad menjaju i srčanu zalisku. Kod tipa B, koji zahvata donji deo aorte, terapija može biti lekovima uz strogu kontrolu pritiska i srčanog ritma. U nekim slučajevima koristi se ugradnja stent-grafta minimalno invazivnim metodama. Na taj način, pacijentkinje imaju šansu za brz oporavak i povratak svakodnevnim aktivnostima.

Kada potražiti pomoć i šta preporučuju lekari

Svaka žena koja oseti iznenadni bol u grudima, posebno uz poznate faktore rizika, treba odmah da ode u zdravstvenu ustanovu. Brza dijagnostika i lečenje mogu spasiti život. „Ovo je apsolutni hirurški hitni slučaj“, ističe dr Jonathan Gover, kardiohirurg. On naglašava: „Ako se ne leči, rizik od smrtnog ishoda raste za 4% svakim satom tokom prvih 48 sati“. Zbog toga, ne treba ignorisati simptome niti odlagati odlazak kod lekara. Na kraju, za tačnu dijagnozu i savet obratite se lekaru.

Praktični saveti za žene: kako smanjiti rizik od disekcije aorte

Redovno proveravajte krvni pritisak i ne zanemarujte simptome poput iznenadnog bola u grudima. Održavajte zdravu telesnu težinu, izbegavajte pušenje i hranite se uravnoteženo. Ako imate nasledne bolesti ili dugotrajan visok pritisak, konsultujte se sa kardiologom. Pored toga, obavezno obratite pažnju na sve promene u organizmu. Pravovremena reakcija može biti presudna za vaše zdravlje.

Gotovo svako u društvu poznaje osobu koja se leti žali da je komarci „obožavaju“, dok drugi prolaze gotovo bez ijednog ujeda. Jedna od najčešćih teorija jeste da su za to krive krvne grupe. Ali da li je to zaista tačno ili je reč o još jednom mitu?

Naučna istraživanja pokazuju da krvna grupa može imati određeni uticaj, ali je daleko od jedinog razloga zbog kojeg pojedini ljudi privlače komarce.

Krvna grupa može igrati određenu ulogu

Pojedine studije ukazuju da komarci nešto češće sleću na osobe sa krvnom grupom O nego na ljude sa krvnom grupom A, dok se osobe sa krvnom grupom B uglavnom nalaze između te dve grupe.

Ipak, naučnici naglašavaju da razlike nisu toliko velike da bi se samo na osnovu krvne grupe moglo predvideti ko će biti najčešća meta komaraca.

Mnogo važniji je ugljen-dioksid koji izdišemo

Najveći „mamac“ za komarce jeste ugljen-dioksid koji izdišemo.

Što osoba proizvodi više ugljen-dioksida, to je komarci lakše pronalaze. Zato češće ujedaju:

• odrasle nego decu;
• više osobe;
• ljude koji se bave fizičkom aktivnošću;
• trudnice, koje u proseku izdišu veću količinu ugljen-dioksida.

Telesna temperatura i znoj privlače komarce

Komarci ne traže samo krv – oni prate i toplotu tela.

Osobe koje se više znoje ili imaju višu temperaturu kože privlačnije su ovim insektima. Znoj sadrži mlečnu kiselinu, amonijak i druge supstance koje komarci mogu da registruju.

Zbog toga su ljudi često izloženiji ubodima nakon treninga, trčanja ili rada na otvorenom.

Bakterije na koži takođe imaju uticaj

Mikroorganizmi koji prirodno žive na ljudskoj koži stvaraju specifične mirise.

Istraživanja pokazuju da upravo kombinacija bakterija i hemijskih jedinjenja na površini kože može objasniti zašto pojedine osobe komarci napadaju mnogo češće od drugih, čak i kada su u istoj prostoriji.

Da li tamna odeća privlači komarce?

Odgovor je – da, u određenoj meri.

Komarci lakše uočavaju tamne boje poput crne, tamnoplave i tamnocrvene, naročito tokom dana. Svetla odeća može otežati insektima da uoče čoveka, ali nije potpuna zaštita.

Alkohol može povećati rizik

Neka istraživanja ukazuju da konzumiranje alkohola, posebno piva, može povećati privlačnost za komarce. Razlog nije sasvim razjašnjen, ali se pretpostavlja da alkohol utiče na telesnu temperaturu, širenje krvnih sudova i sastav izdahnutog vazduha.

Kako smanjiti broj ujeda?

Stručnjaci preporučuju nekoliko jednostavnih mera:

• koristiti repelente na otkrivenim delovima kože;
• nositi svetlu odeću dugih rukava kada je to moguće;
• izbegavati zadržavanje pored stajaće vode;
• postaviti mreže protiv komaraca na prozore;
• ukloniti posude sa vodom iz dvorišta, jer predstavljaju idealno mesto za razmnožavanje komaraca.

Dakle, da li je krvna grupa presudna?

Odgovor je – ne.

Iako postoje dokazi da osobe sa krvnom grupom O mogu biti nešto privlačnije komarcima, naučnici smatraju da mnogo veći uticaj imaju količina ugljen-dioksida koju izdišemo, telesna temperatura, sastav znoja, bakterije na koži, trudnoća, fizička aktivnost i okruženje.

Drugim rečima, ako imate utisak da ste „omiljena meta“ komaraca, velika je verovatnoća da razlog nije samo vaša krvna grupa. Nauka pokazuje da je privlačnost za komarce rezultat kombinacije više bioloških faktora, od kojih većinu ne možemo da kontrolišemo.