Porast slučajeva raka debelog creva kod mlađih žena zahteva pravovremenu pažnju na prve znake i redovne preglede

Sve veći broj žena mlađih od 50 godina suočava se sa rakom debelog creva, što ovu bolest čini jednim od vodećih uzroka smrtnosti u toj starosnoj grupi. Upravo zato je od izuzetnog značaja prepoznati kada je neophodno obaviti kolonoskopiju i pre preporučenih godina, kako bi se bolest otkrila na vreme i povećale šanse za izlečenje.

Gastroenterolog dr Nil Parik objašnjava da se rak debelog creva obično razvija iz polipa, promena na sluzokoži creva koje je moguće ukloniti pre nego što postanu opasne. On ističe: “Moramo da promenimo način razmišljanja sa pitanja ‘da li imam rak’ na ‘kako da sprečimo da se rak uopšte razvije’,” naglašavajući važnost preventivnih pregleda.

Faktori rizika za razvoj raka debelog creva uključuju ishranu bogatu ultra-prerađenom hranom, manjak fizičke aktivnosti, višak kilograma, pušenje, konzumaciju alkohola i izloženost aditivima i konzervansima. Iako se istražuje i potencijalna uloga mikroplastike, dokazi još nisu dovoljno snažni da bi se potvrdila veza sa pojavom bolesti.

Mnoge mlađe žene često zanemaruju prve simptome, tumačeći ih kao bezazlene ili ih pripisuju hemoroidima. Najvažniji znaci na koje treba obratiti pažnju su: krv u stolici, promene u učestalosti ili izgledu pražnjenja creva, dugotrajan proliv ili zatvor, bol u stomaku i neobjašnjiv gubitak težine. Dr Parik upozorava: “Mnogi kažu: ‘Video sam krv, ali verovatno je hemoroid.’ Upravo takva pretpostavka može da dovede do toga da se bolest otkrije kasno.”

Skrining kolonoskopija se preporučuje od 45. godine, ali ukoliko se jave neki od navedenih simptoma, ne bi trebalo čekati — važno je odmah se obratiti lekaru i otvoreno razgovarati o tegobama. Pravovremena dijagnostika i uklanjanje polipa značajno umanjuju rizik od razvoja raka.

Žene koje brinu o zdravlju trebalo bi da vode računa o ishrani, redovnoj fizičkoj aktivnosti i preventivnim pregledima. Ako primetite neobične simptome ili imate porodičnu istoriju bolesti, obavezno se konsultujte sa lekarom o pravom trenutku za kolonoskopiju. Za svaku dijagnostiku i savet, najbolje je potražiti stručno mišljenje.

Oko 700.000 ljudi u Srbiji ima hroničnu bubrežnu insuficijenciju, a prvi simptomi često izostaju do kasne faze bolesti

Hronična bolest bubrega predstavlja ozbiljan zdravstveni izazov koji pogađa približno 700.000 osoba u Srbiji, a žene su izložene riziku bez obzira na godine. Ova bolest uglavnom napreduje tiho, jer bubrezi ne šalju jasna upozorenja sve dok njihova funkcija ne bude značajno ugrožena. Upravo zato, rano prepoznavanje i prevencija su od suštinskog značaja. Stručnjaci naglašavaju da žene, posebno u srednjim i starijim godinama, treba da povedu računa o zdravlju bubrega zbog hormonskih promena, trudnoće, ali i povećane sklonosti ka infekcijama mokraćnih puteva.

Naši bubrezi svakodnevno prečiste oko 200 litara krvi, eliminišući štetne materije, regulišući krvni pritisak i održavajući ravnotežu tečnosti. Kod hronične bubrežne insuficijencije, ovi procesi su poremećeni, što može voditi ka ozbiljnim zdravstvenim posledicama, uključujući potrebu za dijalizom ili transplantacijom. Najveći izazov leži u tome što bolest najčešće ne izaziva bol niti druge očigledne simptome na početku, pa se često otkriva tek kada je funkcija bubrega već znatno smanjena.

Simptomi na koje bi žene trebalo da obrate pažnju su: izražen umor, otoci na nogama i licu, promenjena boja urina, pojačana potreba za mokrenjem tokom noći, povišen krvni pritisak i smanjen apetit. Profesor dr Zoran Kovačević, specijalista interne medicine-nefrolog, naglašava: “Kod većine pacijentkinja, bolest se otkriva sasvim slučajno, često kada je funkcija bubrega već ozbiljno narušena. Zato je važno redovno kontrolisati krv i urin, posebno kod osoba sa povišenim krvnim pritiskom, dijabetesom ili porodičnom istorijom bolesti bubrega.”

Sanja Bojić, koja se sa bubrežnom insuficijencijom suočava od 17. godine i ima iskustvo dvostruke transplantacije, navodi: “Život na dijalizi je nevidljivi invaliditet. Okolina često nema razumevanja za umor i ograničenja koja ova bolest donosi.”

Prevencija je ključ: žene mogu čuvati zdravlje bubrega unošenjem dovoljno vode, smanjenjem upotrebe soli u ishrani, redovnom kontrolom krvnog pritiska, blagovremenim lečenjem infekcija mokraćnih puteva i redovnim medicinskim pregledima. Takođe, savetuje se izbegavanje samoinicijativnog korišćenja lekova, posebno analgetika, jer mogu da oštete bubrege.

Ako primetite bilo koji od navedenih simptoma ili imate faktore rizika, obavezno se obratite lekaru radi analize krvi i urina. Uravnotežena ishrana, dovoljno fizičke aktivnosti i redovne kontrole pomažu u očuvanju zdravlja bubrega. Za tačnu dijagnozu i odgovarajući savet, konsultacija sa lekarom je neophodna.

Uravnotežena ishrana, dobar san i manje stresa ključni su za snažnu crevnu floru kod žena

Zdravlje creva sve češće je tema među ženama različitih godina, jer utiče na energiju, imunitet i svakodnevno raspoloženje. Problemi poput nadimanja, neredovnog varenja ili promena u radu creva mogu se javiti u svim životnim dobima, naročito tokom stresnih perioda ili kod promene navika u ishrani. Stručnjaci naglašavaju da je ravnoteža mikrobiote u crevima važna ne samo za varenje, već i za odbrambene snage organizma i nivo energije.

Crevna flora, odnosno mikrobiota, sastoji se od brojnih mikroorganizama – bakterija, gljivica i virusa – koji žive u našem sistemu za varenje. Prema rečima gastroenterologa dr Vila Bulsieviča: “Mikrobiota je jedinstvena za svaku osobu i snažno utiče na način na koji funkcioniše naše telo.” On objašnjava da bakterije reaguju na naše prehrambene i životne navike, proizvodeći materije koje utiču na različite procese u telu.

Kada dođe do disbalansa u crevnoj mikroflori, mogu se javiti simptomi kao što su nadimanje, gasovi, promenjena stolica (zatvor ili dijareja), osećaj umora ili čak problemi sa kožom. Dr Karl Kvok savetuje da se obratite stručnjaku ako simptomi traju duže od nekoliko nedelja, pogoršavaju se, praćeni su gubitkom telesne mase ili jakim bolovima.

Da bi žene poboljšale zdravlje svojih creva, stručnjaci izdvajaju nekoliko jednostavnih, naučno potvrđenih koraka:

1. Uvedite raznovrsnu ishranu bogatu vlaknima: Povrće, voće, mahunarke i integralne žitarice hrane dobre bakterije.
2. Dodajte fermentisane namirnice: Jogurt, kefir, kiseli kupus i kimči obogaćuju mikrobiotu probioticima.
3. Smanjite unos prerađene hrane i šećera koji narušavaju bakterijsku ravnotežu.
4. Pijte dovoljno vode i redovno vežbajte, što doprinosi urednom radu creva.
5. Radite na smanjenju stresa kroz relaksaciju, meditaciju ili fizičke aktivnosti, jer stres negativno utiče na probavu.
6. Spavajte najmanje sedam sati tokom noći – san pomaže obnovi tela i mikrobiote.

Dr Eimi Burkhart ističe: “Male promene u ishrani i načinu života mogu napraviti veliku razliku za zdravlje creva.” Dodaje da se prvi pozitivni pomaci često vide već za nekoliko nedelja nakon uvođenja novih navika.

Ukoliko su problemi sa varenjem dugotrajni ili ozbiljni, savetuje se poseta lekaru radi precizne dijagnoze i adekvatnog lečenja. Briga o crevima je važan deo opšteg zdravlja i može značajno unaprediti kvalitet svakodnevnog života svake žene.