Polifarmacija nosi rizik od neželjenih reakcija – kako izbeći najčešće greške i zaštititi svoje zdravlje

Kod žena starijih od 60 godina, sve češće se javlja praksa istovremenog korišćenja više različitih lekova, što uključuje terapiju za krvni pritisak, srce, šećer, bolove ili nesanicu. Ova pojava, poznata kao polifarmacija, može biti izuzetno rizična ukoliko se lekovi koriste bez jasnog plana i stručnog nadzora. Prepoznati najčešće greške i znati kako ih izbeći postaje ključno za očuvanje zdravlja u zrelom dobu.

Jedna od glavnih grešaka jeste samoinicijativno dodavanje novih lekova, vitamina ili biljnih preparata bez konsultacije sa lekarom. Suplementi i prirodni proizvodi često se smatraju sigurnim, ali mogu uticati na dejstvo osnovne terapije. Na primer, biljni preparati za smirenje mogu promeniti način na koji organizam razgrađuje lekove za razređivanje krvi, dok analgetici mogu uticati na krvni pritisak i rad srca. Farmaceut dr Milena Petrović upozorava: „Svaki novi lek ili dodatak treba prijaviti lekaru, bez izuzetka. Pacijentkinje često ne navode sve što koriste, što može dovesti do ozbiljnih interakcija.”

Zaboravnost je još jedan čest problem. Neke žene preskoče dozu jer se osećaju dobro, dok druge iz straha da nisu uzela lek, uzmu duplu dozu. Ovakve greške mogu dovesti do pogoršanja stanja, naročito kod terapije za povišen pritisak ili bolesti srca. Prema rečima dr Ane Jovanović: „Dupliranje terapije može izazvati vrtoglavicu, slabost i povećati rizik od padova, a preskakanje može dovesti do ponovnog javljanja simptoma.”

Još jedna česta situacija je kada različiti specijalisti – kardiolog, endokrinolog, reumatolog – prepišu slične ili iste lekove, a da pri tom nema međusobne koordinacije. To povećava rizik od predoziranja ili neželjenih reakcija. Zbog toga se preporučuje da svaka žena na pregled nosi ažuriran spisak svih lekova i suplemenata koje koristi.

Za žene u zrelom dobu najvažnija je otvorena komunikacija sa lekarima i farmaceutima. Vođenje dnevnika terapije – zapisivanje svake doze – pomaže da se izbegnu greške u uzimanju lekova. Takođe, nikada ne treba samostalno uvoditi nove preparate, čak ni vitamine ili biljne proizvode.

U slučaju pojave simptoma poput vrtoglavice, slabosti ili konfuzije, važno je odmah obavestiti svog lekara. Redovne kontrole i praćenje terapije su ključni za bezbedno korišćenje više lekova. Za tačnu dijagnozu i savet, obavezno se obratite svom lekaru.

Dobar doručak i rutina u ishrani pomažu ženskom zdravlju, energiji i mentalnoj jasnoći tokom celog dana

Žene svih generacija sve više razmišljaju o zdravom životu i produženju vitalnosti, a dr Dragan Ivanov, specijalista interne medicine, ističe da je prva stvar koju radimo ujutru izuzetno bitna za naše zdravlje. On tvrdi da kvalitetan doručak postavlja temelje za optimalno funkcionisanje tela i uma tokom čitavog dana.

Zašto je doručak toliko važan? Dr Ivanov objašnjava da je našem mozgu potrebna glukoza koja se nalazi u medu, svežem voću i integralnim žitaricama. “Ujutru čim ustanemo treba da uključimo mozak. Kako? Pa tako što ćemo mu dati energiju. Najbolji izvor energije za naš mozak i ceo organizam su med i voće”, kaže doktor Ivanov. On savetuje da dan započnemo obrokom bogatim prirodnim, neprerađenim ugljenim hidratima, pre nego što pređemo na dnevne obaveze.

Ove smernice su naročito korisne za žene koje zbog ubrzanog tempa ili obaveza u porodici i na poslu često preskaču doručak. Redovno konzumiranje doručka doprinosi stabilnoj energiji, boljoj koncentraciji i smanjuje verovatnoću razvoja hroničnih bolesti.

Pored doručka, dr Ivanov preporučuje da ručak sadrži mahunarke, dok večera treba da bude lagana ili da se, ukoliko niste gladni, preskoči. “Kada na vreme legnemo, naspavaćemo se, sintetisaće se melatonin i on će zajedno sa hormonom rasta da regeneriše naš mozak i ceo organizam”, podvlači dr Ivanov, naglašavajući koliko je kvalitetan san bitan za žensko zdravlje.

Fizička aktivnost je još jedan važan faktor. On predlaže svakodnevnu šetnju ili vožnju bicikla u trajanju od 45 do 60 minuta, kao i boravak na suncu rano ujutru ili kasno popodne, čime se podstiče sinteza vitamina D, kao i hormona serotonina i melatonina koji utiču na raspoloženje i dobar san.

Ženama koje mnogo sede ili rade za računarom, dr Ivanov savetuje da na svaka tri do četiri sata ustanu i odvoje 5-10 minuta za razgibavanje. “Ako radimo neki sedeći posao, treba da budemo svesni da se nakon 3-4 sata sedenja, 80% mozga inhibiše, isključi. Treba da prekinemo to sedenje i gledanje u ekran ili papire i da se 5-10 minuta razgibamo. Mozak će se tako ponovo aktivirati i sve te poslove uradićemo efikasnije”, ističe on.

Praktični saveti dr Ivanova ženama mogu značajno pomoći da poboljšaju svakodnevne navike: ne preskačite doručak, birajte prirodne izvore energije, negujte dobar san i pronađite vreme za fizičku aktivnost. Za sva pitanja i zdravstvene dileme, preporučuje konsultacije sa lekarom.

Intenzivan osećaj straha i ubrzan rad srca po buđenju često zbunjuju žene svih uzrasta – evo šta ih izaziva i kako sebi pomoći

Buđenje uz nagli talas straha, ubrzan rad srca i otežano disanje može biti prvi znak jutarnjeg napada panike, koji najčešće pogađa žene različitih životnih dobi. Ovi simptomi obično nastupaju odmah nakon što otvorite oči, bez jasnog razloga, što dodatno može povećati osećaj brige i stresa na samom početku dana.

Jutarnji napadi panike karakterišu iznenadne i snažne epizode anksioznosti koje traju svega nekoliko minuta. Tipični simptomi uključuju jako lupanje srca, osećaj nedostatka vazduha, preznojavanje, drhtanje i vrtoglavicu. Zbog toga što podsećaju na simptome srčanog udara, mnoge žene u tom trenutku pomisle da je reč o ozbiljnom kardiološkom problemu i često potraže hitnu medicinsku pomoć. Pored fizičkih tegoba, javlja se i osećaj gubitka kontrole, strah od smrti ili izražena zbunjenost.

Stručnjaci objašnjavaju da je jedan od glavnih uzroka jutarnjih napada panike povišeno lučenje hormona stresa, posebno kortizola i adrenalina, u ranim jutarnjim satima. Ova fiziološka reakcija pomaže telu da iz stanja sna pređe u budno stanje, ali kod osoba sklonih anksioznosti može izazvati izraženije simptome panike. Hronični stres, emotivna iscrpljenost, narušen san i psihičko opterećenje dodatno povećavaju verovatnoću ovih tegoba. Žene koje već imaju anksiozne poremećaje, depresiju ili posttraumatski stres posebno su osetljive na ovakve simptome.

Dr Marija Petrović, specijalista psihijatrije, naglašava: “Jutarnji napadi panike najčešće se javljaju kod osoba koje su pod dugotrajnim stresom ili imaju genetsku predispoziciju za anksiozna stanja. Simptomi su intenzivni, ali nisu opasni po život. Važno je prepoznati ih i naučiti tehnike smirivanja.”

Kako biste lakše ublažili simptome nakon buđenja, preporučuje se da pažnju usmerite na disanje – nekoliko minuta dubokih, sporih udaha i izdaha može umiriti telo. Može pomoći i kratka šetnja, umivanje hladnom vodom ili lagano istezanje. Fokusiranje na predmete ili zvuke iz okruženja takođe može smanjiti osećaj straha. Ženama koje češće doživljavaju jutarnje napade panike savetuje se vođenje dnevnika simptoma i razgovor sa stručnjakom.

Važno je napomenuti: Ukoliko su simptomi česti ili se pogoršavaju, obavezno se javite lekaru radi provere ozbiljnijih stanja i stručne podrške. Samostalno postavljanje dijagnoze i terapije se ne preporučuje – za tačnu dijagnozu i savet obratite se stručnjaku.