Poznata ruska influenserka otvoreno govori o putu do majčinstva, izazovima osude okoline i životu sa decom na Kubi

Ruska influenserka Olga Akimova iz Moskve poslednjih pet godina posvetila je svoj život roditeljstvu. Nakon što je saznala da njen tadašnji partner očekuje dete sa drugom ženom, odlučila je da sama postane majka uz pomoć vantelesne oplodnje i anonimnog donora. Prvog sina, Mišu, rodila je 2019. godine, a dve godine kasnije i ćerku Viku, oba puta prolazeći kroz proces vantelesne oplodnje.

Njena odluka da sama osnuje porodicu izazvala je brojne komentare, posebno zbog toga što nije bila u braku i što su identiteti očeva nepoznati. “Rađati van braka, ne znajući ko je otac, nije ispravno!” je rečenica koju je često slušala, ali Olga ističe da je vremenom naučila da se nosi s osudama. “Plakala sam mnogo, ali sam u toj magli shvatila da ću majka postati uprkos svemu. Izabrala sam donora i tako je došao Miša, a kasnije i Vika”, iskreno priznaje.

Danas živi sa decom na Kubi, gde je, kako kaže, pronašla jednostavniji način života i niže troškove, što joj kao samohranoj majci mnogo olakšava svakodnevicu. “Život je ovde lakši, ljudi su opušteni. Troškovi su manji, a imam i dadilju koja mi pomaže oko dece”, objašnjava Olga.

Iako je ispunjena u ulozi majke, priznaje da joj povremeno nedostaju podaci o genetskom poreklu dece. “Bila bih presrećna da znam više o njihovoj genetici, ne da bih nekoga opterećivala obavezama, nego da bih bolje razumela šta moja deca nose u sebi”, kaže.

Posebno izazovan period bio je kada njen sin Miša do četvrte godine gotovo nije govorio. Prošli su kroz razna lekarska ispitivanja i dijagnoze, od kašnjenja u razvoju govora do autizma, ali je na Kubi, iznenada, progovorio na ruskom i španskom. Olga veruje da to nije povezano sa vantelesnom oplodnjom, ali bi volela da zna više o biološkim očevima, radi mira i razumevanja dece.

Njena ćerka Vika, rođena 2022. godine, veoma je emotivno vezana za majku, pa Olga za sada odlaže planove za treće dete, iako i dalje priželjkuje proširenje porodice. “Još uvek želim treće dete, to je moj stari plan. Sanjala sam da ću do tridesete imati troje”, kaže iskreno.

Podršku joj pruža majka, dok otac nikada nije prihvatio njen izbor. “Naučila sam da nemam očekivanja”, priznaje Olga. Otvorena je za novu ljubav, ali smatra da potencijalni partner mora da prihvati njenu životnu priču. “Ne krijem da imam dvoje dece i da sam radila vantelesnu. Ko to ne može da prihvati, to je, po meni, nezrelost”, zaključuje.

Olga ne žali ni za čim i sigurna je da bi ponovo izabrala isti put. Deci planira da ispriča istinu o njihovom poreklu i veruje da je najvažnije da rastu u ljubavi i sigurnosti.

Psihološkinja savetuje koje izjave izbegavati kako biste sačuvali detetovo samopouzdanje i zdrav odnos

Majke često biraju reči iz najbolje namere, ali nisu uvek svesne koliko pojedine izjave mogu uticati na sinovljevo samopouzdanje i emocionalno zdravlje. Psihološkinja Eliza Presman izdvaja sedam najčešćih rečenica koje bi roditelji trebalo da izbegavaju u svakodnevnom razgovoru sa sinovima, jer mogu ostaviti dugotrajne posledice na njihovu ličnost.

Među najproblematičnijim izjavama je: „Zašto ne možeš da budeš kao tvoj brat ili sestra?“. Presman objašnjava da ovakva poređenja kod deteta izazivaju osećaj manje vrednosti, a često i rivalitet među braćom i sestrama.

Izjava „Nikada ništa nećeš postići“ može obeshrabriti dete i narušiti njegovu motivaciju, što vremenom vodi do gubitka vere u sebe. Ovakve reči stvaraju osećaj bespomoćnosti i nisko samopouzdanje, ističe Presman.

Još jedna česta rečenica je: „Prestani da budeš tako osetljiv, to je samo šala“. Na ovaj način roditelji minimiziraju dečakova osećanja, što može uzrokovati da kasnije potiskuje emocije i ne ume da ih izrazi.

Zatim, rečenica „Ako ne budeš uspeo, bićeš veliko razočaranje“ povećava pritisak i stvara strah od neuspeha. „Ovakav pritisak može dovesti do perfekcionizma ili izbegavanja izazova, što nije dobro za razvoj deteta“, naglašava Presman.

Generalizacije poput „Ti si uvek problem“ snažno utiču na samopoštovanje i mogu navesti dete da poveruje da je zaista problematično i da ne može da se promeni.

Kada roditelji kažu: „Zašto si tako lenj?“, to ne podstiče dete na rad, već može izazvati stid i nesigurnost, što dodatno utiče na njegovu volju za učenjem i trudom.

Na kraju, rečenica „Zbog tebe mi je teško“ detetu prenosi teret odgovornosti koji nije primeren njegovom uzrastu i može dovesti do trajnog osećanja krivice.

Pedagog Marjana Vasiljević savetuje roditeljima da pokušaju da prepoznaju situacije u kojima se dete ne oseća dobro i da umesto ovih rečenica koriste pozitivne poruke i razgovore koji podstiču samopouzdanje. Ljubazna i ohrabrujuća komunikacija doprinosi boljem odnosu između majke i sina i pomaže detetu da izraste u stabilnu i srećnu osobu.

Varja iz Rusije, koja se oporavlja od operacije nosa, suočava se s izazovima porodičnog života i školovanja

Desetogodišnja Varja iz Rusije postala je poznata javnosti kada je otkriveno da, osim što ima zdravstvene poteškoće, živi i u veoma zahtevnim porodičnim uslovima. Rođena je prevremeno i odmah po rođenju bila je priključena na aparat za disanje, što je dovelo do deformiteta nosa, a taj problem ju je pratio kroz detinjstvo. U školskom okruženju često je bila izložena zadirkivanju i izolaciji od strane vršnjaka. Zahvaljujući jednom blogeru, pokrenuta je akcija za prikupljanje sredstava i Varja je u februaru 2026. godine operisala nos, nadajući se da će joj to olakšati svakodnevicu i omogućiti bolju integraciju među decom. Ipak, nakon operacije, povratak kući otkrio je ozbiljne porodične probleme. Komšije svedoče da Varjin otac ima ozbiljnu zavisnost od alkohola, što je često vodilo do konflikata i fizičkog nasilja u porodici. Pošto je otac završio u pritvoru zbog nasilja, uključujući i napad na maloletnog sina, sada se suočava sa mogućom višegodišnjom kaznom. Majka Anastasija, za koju su mnogi smatrali da je brižna, takođe ima problem sa alkoholom, što je i sama priznala, ali ne prihvata odgovornost za svoja dela. Zbog ovakve porodične situacije, starija deca su smeštena u dom, dok Varja privremeno živi kod rođaka. Socijalne službe su postavile jasne zahteve majci: da pronađe posao i potpuno prestane sa konzumacijom alkohola kako bi ponovo mogla da brine o deci, ali Anastasija zbog zdravstvenih problema i životnih izbora nije uspela da se zaposli. Komšije smatraju da je za oporavak porodice potreban dugotrajan tretman od zavisnosti. Stručnjaci su kod Varje uočili blagu intelektualnu zaostalost, što se odražava u poteškoćama prilikom savladavanja gradiva drugog razreda osnovne škole. Stručnjaci navode da su roditelji snosili odgovornost za nedovoljnu brigu o njenom razvoju i obrazovanju. Danas se Varja nalazi pred važnim odlukama: njen budući život zavisiće od toga da li će se vratiti porodici sa istorijom nasilja i zavisnosti ili će ostati u instituciji. Dok bloger i dalje pokušava da podstakne majku na promenu, odluka o Varjinoj sudbini uskoro će biti doneta na sudu.