Nakon godina provedenih u inostranstvu, Rada Kalajdžić u penziji gradi porodične veze i neguje tradiciju u Srbiji

U podnožju planine Jelice, u mirnom selu Ježevica, Rada Kalajdžić je pronašla pravu sreću okružena porodicom, tradicijom i prirodom. Nakon više od dvadeset godina rada i života u Švajcarskoj, ova sedamdesetogodišnja baka i penzionerka odlučila je da se sa suprugom vrati u Srbiju. Kupili su kuću i imanje, želeći da penzionerske dane provedu u skladu sa vrednostima koje su im najvažnije.

Rada je majka dva sina i baka, a porodici i poštenom radu posvetila je ceo svoj život. Ističe da je od oca naučila ljubav prema ručnim radovima, te je nastavila da štrika, hekla i veze, ispunjavajući njegovu želju. Sve što napravi poklanja drugima, posebno onima kojima je pomoć najpotrebnija, nastavljajući tako porodičnu tradiciju.

Iako se vratila na selo, Rada nije ostala samo u okviru svog domaćinstva. Aktivno učestvuje u lokalnom udruženju žena, gde sa ostalim članicama organizuje podršku osobama sa invaliditetom, crkvama, manastirima i deci. Vodi računa o svojoj bašti, gde uzgaja voće i povrće, i uživa u svakodnevnim seoskim poslovima, daleko od gradske vreve.

Posebno je ponosna na odnos sa snajama – znanje iz domaćinstva nesebično deli sa njima, a one joj uzvraćaju poštovanjem. Kako sama kaže: „Verujem u pravdu i reč, a ono što obećam – to i ispunim, bez obzira na okolnosti.“ U njihovom domu poštovanje i razumevanje su svakodnevnica, a meštani često u šali kažu da je Ježevica selo u kojem se svekrve i snaje zaista vole – što je za Radu stvarnost, a ne izuzetak.

Za Radu je najveće bogatstvo porodica koja se drži zajedno, ljubav koja se prenosi i znanje koje ostaje kroz generacije. Svojim primerom pokazuje da je moguće spojiti tradiciju, međusobno poštovanje i toplinu, čak i nakon godina provedenih u inostranstvu.

Sukob i nepoverenje u porodici kulminirali su otkrivanjem šokantnih činjenica neposredno pred zakazano venčanje

Priča iz Srbije o jednoj porodici dobila je neočekivan preokret kada je sin Majk, tokom završne godine studija, obavestio majku da će postati otac sa svojom devojkom Šelmit. Majka je iz brige predložila DNK test, želeći da bude sigurna da njen sin preuzima odgovornost za svoje dete. Ovaj potez je izazvao prve trzavice sa Šelmit, koja je ovakav zahtev doživela kao znak nepoverenja i bila povređena. Kada su rezultati DNK testa potvrdili da je Majk otac deteta, on je odlučio da podrži Šelmit i ozvaniči njihovu vezu. Međutim, odnos između njegove majke i buduće snaje ostao je napet i hladan, pa se Majkova majka povukla kako bi izbegla dalje sukobe.

Stvari su se dodatno zakomplikovale kada su se Majk i Šelmit odlučili na veridbu. Prema rečima Majkove majke, Šelmit je tada počela negativno da govori o njoj u okolini, što je dovelo do toga da se i deo porodice okrene protiv nje. Kulminacija je nastupila kada je Majk zahtevao od majke izvinjenje Šelmit, uz ultimatum da u suprotnom neće moći da prisustvuje venčanju. “To je bio jedan od najtežih trenutaka za mene. Nisam želela da priznam nešto što nisam uradila,” izjavila je Majkova majka. Ostala je pri svom stavu, zbog čega joj je poziv na venčanje povučen.

Dve nedelje pre venčanja situacija se drastično promenila. Šelmitina majka Dženifer je hitno pozvala Majkovu majku i otvoreno saopštila: “Moramo da otkažemo venčanje. Saznala sam da je Šelmit sve vreme lagala.” U iskrenom razgovoru ispostavilo se da je DNK test organizovao Šelmitin otac, a postoji sumnja da su rezultati bili falsifikovani. Otkriveno je i da je Šelmit tada bila u vezi sa više muškaraca, dok biološki otac deteta nije mogao da pruži finansijsku podršku. Zbog toga je, prema rečima Majkove majke, Šelmit odlučila da svoju budućnost veže za Majka i njegovu porodicu.

Kada je istina izašla na videlo, venčanje je otkazano, a Šelmit se preselila kod svog oca. Iako je za Majka ovaj period bio izuzetno težak, uz podršku porodice uspeo je da prebrodi krizu i započne novi život. Zanimljivo je da su se upravo tada Majkova majka i Dženifer zbližile, shvativši da su zajedno prošle kroz složenu porodičnu situaciju.

Popadija Danijela Jeremić već tri godine volontira u crkvenoj kuhinji, pružajući podršku i toplinu onima kojima je najpotrebnija

Danijela Jeremić, popadija iz sela Sibnica kod Sopota, već tri godine nesebično volontira u crkvenoj kuhinji Verskog dobrotvornog starateljstva u Beogradu, gde svakog četvrtka, a sve češće i drugim danima, ustaje u pet sati ujutru kako bi stigla do Francuske ulice i pripremila obrok za beskućnike i socijalno ugrožene porodice. Njena želja da pomaže drugima javila se još u detinjstvu, a danas je ostvaruje kroz kuvanje i volonterski rad.

Danijelin dan u kuhinji počinje paljenjem kandila i kratkom molitvom, nakon čega sa ostatkom tima priprema jela za one koji su ostali bez doma ili žive u izuzetno teškim uslovima. “Zahvalna sam što mogu da pomognem. Nije mi teško da ustanem rano, jer znam da mnogima taj obrok znači mnogo više od hrane”, ističe Danijela.

U ovu misiju uključila se sasvim slučajno, kada je, pripremajući posnu sarmu za crkvenu slavu, upoznala jednog od volontera koji joj je predložio da se priključi kuhinji. “Moj suprug je sveštenik, ali nisam od njega saznala za ovu kuhinju. Sada sam ovde već tri godine i ne planiram da prestanem”, kaže ona.

Iako je svakodnevno suočena sa životnim pričama ljudi kojima pomaže, Danijela naglašava da joj je najvažnije da korisnicima pruži podršku i saosećanje. “Prvih meseci bilo mi je teško, ali naučila sam da nije sramota zatražiti pomoć. Važno je da znaju da uvek ima neko ko brine o njima”, objašnjava ona.

Njen primer inspiriše i druge, poput Marka Olimpića iz Beograda, koji je kroz volontiranje u kuhinji pronašao nove prijatelje i životnu snagu. On ističe da su korisnici kuhinje često ljudi koji su se iznenada našli u teškim životnim okolnostima, ali da mnogi od njih ne gube veru i dostojanstvo.

Danijela poziva sve koji žele i mogu da pomognu, bilo volontiranjem ili donacijama, da se priključe radu crkvene kuhinje. “Svako može dati doprinos, bilo volontiranjem ili donacijom. Najvažnije je da se ljubav i vera pretvore u konkretna dela”, poručuje ona.