Ukupna imovina dostigla 13,3 biliona dolara, Ilon Mask povećao bogatstvo za 164 milijarde dolara

Petsto najbogatijih ljudi na svetu zabeležilo je rekordni dnevni rast bogatstva od 336 milijardi dolara, čime je njihova ukupna imovina porasla na 13,3 biliona dolara, pokazuju podaci Blumbergovog indeksa milijardera. U ponedeljak je Ilon Mask dodatno uvećao svoju prednost na listi, jer je njegovo bogatstvo poraslo za više od 10 odsto, na ukupno 1,27 biliona dolara.

Najmanje bogati sa liste, njih 12, imali su po 7,9 milijardi dolara, što predstavlja najviši prag za ulazak na ovaj indeks do sada. Optimističan trend na tržištu usledio je nakon što su Sjedinjene Američke Države i Iran postigli privremeni dogovor o ponovnom otvaranju Ormuskog moreuza.

Kompanija SpaceX ostvarila je izuzetno uspešan izlazak na berzu prošle nedelje, što je dodatno podstaklo optimizam investitora. Ovaj događaj je doprineo da indeks Dau Džons dostigne rekordni nivo, dok su Nasdak-100 i MSCI World Index trgovanje završili blizu svojih istorijskih maksimuma.

Rast vrednosti kompanije SpaceX za 20 odsto, podstaknut pojačanom potražnjom malih investitora, povećao je bogatstvo Ilona Maska za 164 milijarde dolara, što je gotovo jednako ukupnom rastu bogatstva ostalih 499 ljudi sa Blumbergovog indeksa i predstavlja jedan od najvećih dnevnih skokova zabeleženih do sada.

Maskovo bogatstvo i dalje je primer velike nejednakosti između svetske bogate elite i ostatka stanovništva, a sada ukazuje i na rastući jaz unutar samog kruga najbogatijih. Prvih 50 najimućnijih sada kontroliše 6,5 biliona dolara, dok preostalih 450 poseduje 6,8 biliona dolara, prema podacima indeksa.

Transakcija uključuje LongRange Capital i Yum China, uz dodatne troškove od 85 miliona dolara do kraja 2026. godine

Kompanija Yum Brands objavila je da prodaje globalni lanac restorana Pizza Hut investicionoj firmi LongRange Capital za iznos od 1,5 milijardi dolara. Ova prodaja ne obuhvata poslovanje Pizza Hut u kontinentalnoj Kini, koje će preuzeti kompanija Yum China za dodatnih 1,2 milijarde dolara, navodi se u zvaničnom saopštenju.

Prema podacima, Yum Brands očekuje neto prihod od oko 2,3 milijarde dolara nakon što se odbiju porezi, završni obračuni i naknade, dok je moguće da LongRange Capital do 2030. godine isplati dodatnih 75 miliona dolara. Istovremeno, procenjuje se da će jednokratni troškovi povezani sa finalizacijom ovih transakcija iznositi oko 85 miliona dolara do kraja 2026. godine.

Do ovih promena dolazi nakon višegodišnjih problema lanca Pizza Hut, čiji su slabiji rezultati negativno uticali na ukupne finansijske performanse Yum Brands-a. Na američkom tržištu, Pizza Hut je tokom godina prešla sa tradicionalnog koncepta restorana sa uslugom za stolom i salat barovima na model dostave i preuzimanja hrane, ali je u toj tranziciji izgubila tržišni udeo u korist konkurenata kao što je Domino’s Pizza, dok su dodatni pad izazvale platforme za dostavu hrane poput DoorDasha.

U saopštenju se navodi da je uprava kompanije, zajedno sa Upravnim odborom, procenila da je prodaja najbolji način za maksimizaciju vrednosti za akcionare te da će Pizza Hut dobiti vlasničku strukturu koja bolje odgovara potrebama i prioritetima na različitim tržištima. Završetak prodaje očekuje se u trećem kvartalu 2026. godine, uz uslov dobijanja regulatornih odobrenja.

Pizza Hut je osnovana 1958. godine u Vičiti, američka savezna država Kanzas, od strane braće Den i Frenk Karni. Kompanija je već 1959. godine uvela franšizni model, a od 1969. godine je izlistana na berzi. Dve godine kasnije postala je najveći lanac picerija na svetu, a tu poziciju je držala do 2017. godine, kada ju je pretekao Domino’s Pizza. Na kraju 2025. godine, prema regulatornim izveštajima, Pizza Hut je upravljala sa gotovo 20.000 restorana u 108 zemalja i teritorija, ostvarivši godišnji sistemski promet od 12,8 milijardi dolara. Najveće tržište su Sjedinjene Američke Države sa oko 40 odsto ukupnog prometa, dok Kina učestvuje sa približno 20 odsto.

Ovim poslovima Pizza Hut izlazi iz portfolija Yum Brands-a, gde je bio zajedno sa brendovima Taco Bell i KFC. Kompanija PepsiCo preuzela je Pizza Hut 1977. godine, a 1997. godine restoranski deo PepsiCo-a izdvojen je u posebnu firmu koja je kasnije postala Yum Brands.

Specijalna licenca za NIS ističe 16. juna, pregovori o promeni vlasništva u završnoj fazi

Naftna industrija Srbije (NIS) zatražila je 10. juna novu specijalnu licencu od američke Kancelarije za kontrolu strane imovine (OFAC), budući da prethodno odobrenje iz aprila ističe 16. juna. Odluka OFAC-a direktno će uticati na nastavak poslovanja kompanije uprkos američkim sankcijama uvedenim zbog većinskog ruskog vlasništva. U zahtevu NIS-a istaknuto je da je kontinuitet poslovanja od ključnog značaja za stabilno snabdevanje domaćeg tržišta naftom i naftnim derivatima, posebno u uslovima povećane neizvesnosti na globalnom energetskom tržištu.

Kompanija je naglasila da su pregovori o promeni vlasničke strukture u poodmakloj fazi, što je bio razlog zbog kojeg je OFAC prethodno više puta produžavao važenje posebne licence. NIS je izrazio zahvalnost domaćim i međunarodnim institucijama koje učestvuju u pronalaženju rešenja za nastavak redovnog rada i očuvanje energetske stabilnosti Srbije.

Bivša ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihajlović izjavila je da se odluka američke administracije očekuje tokom dana i da se više ne govori o višemesečnim produženjima licence, već o kratkim rokovima koji se mere danima. Mihajlović smatra da ključna odluka zavisi od ruske strane i spremnosti ruskih vlasnika da prihvate promenu vlasničke strukture. “Srbija je obavila razgovore sa potencijalnim budućim vlasnikom i učinila ono što je bilo do nje. Glavno pitanje ostaje da li će ruska strana pristati na prodaju svog udela”, izjavila je Mihajlović.

Jedan od potencijalnih kupaca većinskog udela je mađarska kompanija MOL, koja sa ruskim Gasprom njeftom vodi razgovore o mogućem preuzimanju vlasništva. OFAC je za nastavak tih pregovora ranije izdao posebnu licencu koja takođe važi do 16. juna. Mihajlović ističe da eventualni dogovor sa novim vlasnikom ne bi trebalo da se odnosi isključivo na promenu vlasništva, već i na dugoročne obaveze prema Srbiji, uključujući investicioni plan za modernizaciju rafinerije, nova ulaganja, razvoj kompanije i socijalni program za zaštitu zaposlenih.

Govoreći o mogućim posledicama u slučaju da licenca ne bude produžena, Mihajlović smatra da građani ne treba da strahuju za snabdevanje gorivom. Srbija, prema njenim rečima, raspolaže dovoljnim rezervama sirove nafte i naftnih derivata, a država ima mehanizme da reaguje u slučaju poremećaja na tržištu. Mihajlović je podsetila da je i tokom prošle godine rafinerija privremeno obustavila rad, ali da nije došlo do nestašica na tržištu. Dodala je da država može da razmotri i druge modele rešavanja situacije, uključujući preuzimanje ruskog udela, ali je naglasila da je cilj da se rešenje pronađe dogovorom svih uključених strana.