Muzičar otkrio detalje iz devedesetih, osvrnuo se na Evroviziju i istakao da mu je zdravlje sada prioritet

Srđan Čolić, poznatiji kao Srđan Mobi Dik, otvoreno je govorio o periodu najveće popularnosti grupe ‘Mobi Dik’, kao i o nedavno otkazanom koncertu u Republici Srpskoj. U intervjuu za domaće medije, Srđan je podelio svoja sećanja na burne devedesete godine, ističući da su tadašnje okolnosti često bile van njihove kontrole.

Govoreći o saradnji sa koleginicama iz tog perioda, Srđan je jasno rekao da mu je Anabela, poznata kao bivša supruga Gagija Đoganija, isključivo prijateljica. ‘Nisam se upuštao u odnose sa ženama tog doba, Anabela je moja prijateljica, Tanja je žena našeg menadžera… Uvek sam posao shvatao kao posao, nisam to brkao sa privatnim’, izjavio je Srđan.

Povod za razgovor bio je i otkazani koncert, na šta je Srđan odgovorio da mu je zdravlje sada najvažnije. ‘Kad dođeš u ozbiljnije godine, zdravlje ti je najbitnije, ne pare’, istakao je muzičar, podsećajući da je nekada muzička scena bila znatno haotičnija i da su uslovi rada često bili teški.

Srđan se dotakao i ovogodišnje Evrovizije, navodeći da nije veliki fan, ali da ove godine ima pozitivnije utiske. ‘Lavina nije moja šolja čaja, ali su doveli sve na jedan evropski nivo. Italijanska pesma mi je bila super, stara škola, simpatičan mi je bio i Grk’, rekao je iskreno.

Iako je koncert otkazan zbog slabog interesovanja, Srđan ostaje dosledan svom stavu da je kvalitet života iznad svega. Njegova iskrenost i profesionalni pristup radu iz devedesetih do danas ostaju prepoznatljivi.

Bol, tuga i briga ove porodice odlaze u prošlost, i to zahvaljujući velikim delima vlasnika Pink Media Grupe Željka Mitrovića, koji je u živote Almire, Eme, Alena i njihove majke uneo radost i sreću, doneo poklone, kao i novčanu pomoć.

Naime, Mitrović se danas, na društvenoj mreži Instagram oglasio sa još jednom objavom koja je oduševila sve njegove pratioce. Vlasnik Pink Media Grupe nastavio je svoju humanitarnu misiju i pružio pomoć još jednoj porodici sa teškom sudbinom.

– Ovo troje mališana je ostalo bez oca, jer je poginuo radeći na građevini, ali se majka Behzada Nezir bori kao lavica, ovde u Sarajevu, da odgaji Alena, Emu i Almiru! Možda nikad nisam objasnio zašto na poseban način volim Sarajevo i Sarajlije! Davne 1985. godine služio sam armiju ovde u Sarajavu, da budem skroz precizan u Rajlovcu u sklopu“ Vazduhoplovno-tehničke vojne akademije (VTVA) i škole stručnih radnika! Iako sam u Sarajevo poslat po kazni jer sam u Trebinju na obuci imao incident i pretukao nadredjenog oficira iz Slovenije koji mi je opsovao majku, cela kasarna je bila na mojoj strani, uključujući i pukovnika, komadanta kasarne, koji je bio Sarajlija! Proceduralno sam dobio zbog tuče 7 dana vojnog zatvora ali mi je komadant ponudio da dobrovoljno dva puta dam krv i da će mi to neutralisati zatvorsku kaznu! Tako je i bilo! Posle obuke sam prebačen u Sarajevo,zapravo aerodrom Rajlovac, gde je moj slučaj već bio uveliko poznat! I pored toga što je Rajlovac trebalo da bude moja kazna, bio je najbolje što mi se desilo u životu! Svi oficiri su nekako skriveno podržavali moj incident iz Trebinja a umesto kazne, omogućili su mi i školovanje na vojnim vazduhoplovima na Rajlovačkim aerodromskim poligonima! Najviše oficira u Rajlovcu je bilo iz Sarajeva, dobijao sam stalnu dozvolu za izlazak u grad i tada i napravih ogroman broj poznanstava i prijateljstava u Sarajevu! Čak su mi tolerisali i presvlačenje u civlno odelo u toaletu hotela Holiday Inn, što je po vojnim pravilima bilo strogo zabranjeno. To je razlog zašto se danas u Sarajevu osećam kao i u Beogradu, u kome sam rodjen, i zato mi je i važno, da se odužim Sarajlijama i da pomognem Sarajevu u što većoj meri, a posebno ovoj porodici Nezir, koju je zadesila zla sudbina! Živi bili dragi moji Alene, Ema, Almira i Behzada! – napisao je Mitrović uz podeljeni video-snimak.

Željkov dolazak najviše je obradovao decu, posebno dvanaestogodišnju Emu, kojoj je dijagnostikovan autizam.

– Izvolite, ovo je za vas! Ja sam Željko, kako se ti zoveš? Ćao Alene… Doneli smo vam malo poklona! – rekao je Mitrović.

– Alene, Almira, Ema, dođite ovamo da raspakujemo poklončiće! Evo ga… Hajde, zajedno ćemo sve. Izvolite – rekao je Mitrović, a onda deci podelio poklone.

– Napadajte poklone! – rekao je potom.

Mitrović je potom porazgovarao sa majkom koju život nije mazio.

– Zla sudbina… Muž je poginuo na građevini? Ostali ste vi sami, i njih troje? Evo mali poklon od mene, 5 hiljada maraka… Da bar malo pomogne… Da ovoj dečici učiniš život malo boljim – rekao je Mitrović, a onda majci lavici uručio kovertu.

Mitrović je potom otkrio da je posebno vezan za Sarajevo, jer je baš tu, što malo ko zna, služio armiju.

– Davnih godina u Rajlovcu, bio sam plavac, u sklopu ”Vojne akademije” i ”Škole stručnih radnika”, tu sam prvi put vozio helikopter. Tu sam poslat po kazni, iz Trebinja, imao sam incident, jer sam prebio desetara.. Ali sam kompenzovao kaznu, dao sam krv dva puta. Tako da, nisam osetio čari zatvora… Onda su smislili da me po kazni pošalju ovde, a ovde je bilo bolje nego bilo gde – rekao je potom Mitrović.

Mitrović je nakon toga zajedno sa decom gledao poklone, i pokazivao im šta su sve dobili.

– Ako treba pomoć, tu sam da otvaram. Imate patike, sve što vam je neophodno… Imate slatkiše, igračke, garderobu… Evo ga, sve je tu. Brojeve smo, ja mislim nabavili koje treba, poslali ste nam vi… Evo ga i ranac, ima i auto, robo-auto… Otvori slobodno, pokloni služe da se otvaraju – kaže Željko mališanima.

– Alen i Ema idu u školu, a ona je sa posebnim potrebama, ima autizam – rekla je majka.

– Deca sa autizmom su genijalci, pogledaj film ” A Beautiful mind”. Čovek je genijalac, a autističan je. Tu su lekovi, terapije… – rekao je Željko.

– Da, mnogo je pametna… Pogledaćemo – dodala je majka, a onda se osvrnula na pokojnog supruga:

– Živeo je 6 dana, na aparatima, ali se nije izvukao… – dodala je ona.

– Život je džinovska zamka, puna prepreka… Kada naučiš da živiš sa preprekama, napraviš da živiš sa više smisla… Ovde se osećam kao kod kuće… Idemo da obiđemo još neke porodice, nemamo mnogo vremena nažalost – rekao je Mitrović, a onda pozdravio svu decu i majku hrabrost.

– Imaš kontakt, zovi kada god ti nešto treba – poručio je Željko majci predivne dečice.

Za humanitarne akcije Željka Mitrovića granice ne postoje, a sarajevska porodica samo je jedna od ukupno 250 porodica iz Srbije, Crne Gore i Bosne i Hercegovine, kojima je u nevolji pomogao vlasnik Pink Media Grupe, pružajući ruku solidarnosti i prijateljstva, i zauzvrat ne tražeći ništa osim osmeha, jer je glavna misija Željka Mitrovića da usreći što više dece i samohranih roditelja u našem regionu,u čemu se ovde ne zaustavlja.

Pevač je u emisiji otkrio detalje o ljubavi sa suprugom, reakcijama porodice i natpisima o aferama

Boban Rajović, popularni folk pevač, već više od dvadeset godina uživa u skladnom braku sa suprugom Draganom, sa kojom ima troje dece. Gostujući u jednoj emisiji, Rajović je otvoreno govorio o počecima njihove veze i izazovima koje su zajedno savladali.

Pevač se prisetio kako su on i Dragana stupili u brak još kao veoma mladi, ističući da je imao 20 godina kada su se venčali, dok je njegova supruga imala 19. “Gaga je sestra mog tadašnjeg najboljeg druga, i baš sam se u nju zaljubio. Njena porodica u početku nije bila oduševljena, ali ljubav je pobedila”, rekao je Rajović. Otkrio je i anegdotu da je Dragana, prema crnogorskim običajima, pobegla kod njega, što mu tast i dalje ponekad spomene.

Tokom godina, Rajović je, kako kaže, bio izložen raznim iskušenjima i brojnim medijskim natpisima o navodnim aferama, ali ističe da nikada nije prevario suprugu. “Skupljam apetit okolo, a jedem kod kuće”, izjavio je pevač, dodavši da je uvek poštovao svoju porodicu i da nikada nije dao povoda za sramotu.

Rajović je naglasio da je Dragana temelj njihove porodice, ističući koliko je značajna njena uloga u očuvanju braka. “Moja žena je divno stvorenje. Ako hoćeš da sačuvaš brak, moraš ponekad da zažmuriš na neke stvari”, poručio je pevač, osvrnuvši se i na razumevanje i podršku svoje dece.

Rajovići su kroz godine prošli kroz razne izazove, ali pevač tvrdi da su upravo zahvaljujući međusobnom poštovanju i podršci uspeli da očuvaju snažnu porodičnu vezu.