Izborna komisija potvrdila rezultate, opozicija tražila ponovno brojanje glasova nakon tesne trke

Poslovni čovek i advokat Abelardo de la Espriella proglašen je za novog predsednika Kolumbije nakon što su izborni organi objavili rezultate drugog kruga predsedničkih izbora održanih u nedelju. Prema zvaničnim podacima, de la Espriella je pobedio progresivnog kandidata i poslanika Ivana Cepedu sa razlikom od jednog procentnog poena, odnosno sa više od 251.000 glasova prednosti.

De la Espriella, koji je pre izbora bio poznat kao preduzetnik sa ulaganjima u različite sektore, prvi put se kandidovao za javnu funkciju. Tokom kampanje je dobio podršku bivšeg predsednika Sjedinjenih Američkih Država Donalda Trampa, što je izazvalo pažnju domaće i međunarodne javnosti.

Prema navodima izborne komisije, gotovo svi glasovi su prebrojani nekoliko sati nakon zatvaranja birališta. Poraženi kandidat Ivan Cepeda i aktuelni predsednik Gustavo Petro nisu odmah priznali rezultate, a Cepeda je izjavio da će sačekati završetak zvaničnog prebrojavanja pre nego što donese odluku o priznavanju ishoda. Izborna komisija je završila ponovno brojanje i potvrdila pobedu de la Espriella.

Izborni rezultat ocenjen je kao odraz nezadovoljstva birača politikom dosadašnje vlasti, koju je Cepeda nameravao da nastavi. U prethodnom periodu, vlada Gustava Petra pokušavala je da započne dijalog sa različitim oružanim grupama, ali izveštaji pokazuju da takve inicijative nisu dovele do smanjenja nasilja. Prema dostupnim studijama, tokom sprovođenja ovih politika došlo je do širenja oružanih kriminalnih grupa i porasta njihove aktivnosti.

Posebno su pogođene siromašne zajednice u oblastima gde se uzgaja biljka koka, koja se koristi za proizvodnju kokaina. Organizacije za ljudska prava zabeležile su više od 50 incidenata sa masovnim žrtvama u Kolumbiji tokom godine, što je dodatno uticalo na javnu debatu o bezbednosti i mirovnim pregovorima.

De la Espriella će preuzeti predsedničku funkciju u periodu kada bezbednosni izazovi ostaju u centru pažnje kolumbijske javnosti. Njegova pobeda izazvala je različite reakcije u političkom spektru, dok su međunarodni posmatrači pratili proces radi očuvanja transparentnosti izbora. Opozicija je najavila da će nastaviti da prati ispunjavanje predizbornih obećanja i sprovođenje politike nove administracije.

Američka geološka služba potvrdila potres, Nacionalna meteorološka služba izdala upozorenje za priobalne oblasti u regionu

Preliminarni zemljotres jačine 7,1 stepen po Rihteru registrovan je u sredu uveče na severozapadu Venecuele, saopštila je Američka geološka služba (USGS). Epicentar potresa lociran je 28,3 kilometra jugoistočno od grada Montalbán, na dubini od 13,2 kilometra, prema podacima USGS.

Nakon potresa, Nacionalna meteorološka služba Sjedinjenih Američkih Država izdala je upozorenje na mogućnost cunamija za Portoriko i Devičanska ostrva. Prema saopštenju američkog Sistema za upozorenje na cunami, na osnovu dostupnih podataka postoji opasnost od promena nivoa mora i jakih morskih struja, koje mogu predstavljati rizik za priobalna područja, plaže, luke i obalne vode u navedenim regionima.

“Na osnovu svih dostupnih informacija, postoji pretnja od promena nivoa mora i snažnih struja duž obala, što može predstavljati opasnost za Portoriko i Devičanska ostrva”, navedeno je u saopštenju Nacionalne meteorološke službe.

Trenutno nije poznat obim eventualne štete niti broj povređenih ili nastradalih u zemljotresu. Nadležne službe prate situaciju, a informacije o mogućim posledicama biće ažurirane kada budu dostupne.

Ovaj deo Venecuele povremeno je pogođen seizmičkom aktivnošću, ali zemljotresi ovakve jačine su ređi u regionu. Geolozi napominju da su područja Kariba i severne Južne Amerike podložna seizmičkim pomeranjima zbog prisustva više tektonskih ploča.

Izdavanje upozorenja na cunami standardna je procedura nakon potresa ove jačine u priobalnim zonama, dok se lokalne vlasti i stanovništvo pozivaju na oprez dok traju procene potencijalnih rizika.

Zemljotres je registrovan 24. juna 2026. godine. Očekuje se da će dalji izveštaji doneti više detalja o uticaju na lokalno stanovništvo i infrastrukturu.

Prema rezultatima ankete, većina ispitanika navodi da nije dovoljno upoznata sa data centrima, dok zabrinutost zbog uticaja na resurse i životnu sredinu preovladava

Najnovija anketa sprovedena u Sjedinjenim Američkim Državama pokazuje da veći broj građana izražava protivljenje izgradnji novih data centara u svom okruženju u odnosu na one koji to podržavaju. Istraživanje ukazuje na to da je glavni razlog za ovu rezervisanost nedovoljno poznavanje funkcionisanja i uticaja data centara, kao i zabrinutost zbog mogućih negativnih posledica na životnu sredinu i lokalne resurse.

Prema navodima iz ankete, samo manji deo ispitanika, oko 16%, izjavljuje da zna „mnogo“ o data centrima. Većina ipak priznaje da ima ograničene ili nikakve informacije o ovim objektima, što značajno utiče na njihov stav prema izgradnji novih centara u njihovoj neposrednoj blizini. Ispitanici koji navode da nisu upoznati sa data centrima uglavnom su neodlučni ili izrazito oprezni po pitanju njihove izgradnje.

Rezultati pokazuju da su Amerikanci podeljeni po pitanju potrebe za izgradnjom većeg broja data centara u zemlji, posebno u kontekstu tehnološke konkurentnosti i razvoja veštačke inteligencije. Oni koji podržavaju izgradnju novih centara u svom okruženju najčešće smatraju da su ti objekti važni za zadržavanje konkurentnosti Sjedinjenih Država u odnosu na druge zemlje.

Razlike u mišljenju postoje i među politički opredeljenim grupama. Prema rezultatima ankete, više ispitanika koji se identifikuju kao republikanci smatra da su data centri neophodni za tehnološki razvoj i konkurentnost, ali i među ovom grupom preovlađuje protivljenje izgradnji centara u sopstvenom okruženju.

Većina građana smatra da izgradnja data centara ima pretežno negativan uticaj na životnu sredinu, kao i na potrošnju resursa poput vode i električne energije. Takođe, izražena je zabrinutost da bi prisustvo ovih objekata moglo dovesti do povećanja lokalnih troškova energije i komunalnih usluga.

Sa druge strane, nešto veći broj ispitanika smatra da bi izgradnja data centara mogla doneti određene ekonomske koristi, uključujući potencijalno povećanje prihoda od poreza i doprinos lokalnoj ekonomiji. Ipak, ovi pozitivni stavovi su u manjini u poređenju sa brojem onih koji izražavaju zabrinutost ili protivljenje.

Ovi rezultati odražavaju opšti trend neodlučnosti i opreza u javnosti kada je u pitanju prisustvo data centara, uz naglašenu potrebu za većom informisanošću i transparentnošću o njihovom uticaju na zajednicu.