Evrostat navodi da muškarci u EU rade prosečno 39,5 godina, a žene 35,4, dok Rumunija ima najkraći radni vek

Evrostat je objavio najnovije podatke prema kojima je očekivani radni vek ljudi u Evropskoj uniji dostigao 37,5 godina. Ovaj pokazatelj, poznat kao „očekivani radni vek u EU“, porastao je za 0,3 godine u odnosu na 2024. godinu i za 2,3 godine u poređenju sa 2016. godinom. Ključna tema, očekivani radni vek u EU, time je postala centralni indikator kretanja evropskog tržišta rada.

Holandija na vrhu sa 44 godine radnog veka

Prema podacima Evrostata, najduži očekivani radni vek među članicama Evropske unije zabeležen je u Holandiji i iznosi čak 44 godine. Slede Švedska sa 43,4 godine, Danska sa 42,6 godina, Estonija sa 41,5 godina, Irska sa 40,7 godina, Nemačka sa 40,2 i Finska sa 40,1 godinu. S druge strane, Rumunija beleži najkraći očekivani radni vek od 32,7 godina, dok Italija ima 33 godine, a Bugarska 34,6 godina. Ovakve razlike ukazuju na regionalne socioekonomske razlike i specifične nacionalne politike na tržištu rada.

Polne razlike i metodologija Evrostata

Kada se posmatraju polne razlike, muškarci u Evropskoj uniji mogu očekivati prosečan radni vek od 39,5 godina, dok je kod žena taj pokazatelj 35,4 godine. Najduži očekivani radni vek muškaraca zabeležen je u Holandiji (45,9 godina), Švedskoj i Danskoj (po 44,5 godina). Žene najduže ostaju na tržištu rada u Švedskoj (42,3 godine), Holandiji (41,9 godina) i Estoniji (41,8 godina). Prema objašnjenju Evrostata, očekivani radni vek predstavlja prosečan broj godina koji osoba sa navršenih 15 godina može da očekuje da će provesti na tržištu rada, bilo kao zaposlena ili nezaposlena. Ovaj indikator računa se na osnovu aktuelnih stopa učešća radne snage i očekivanog životnog veka stanovništva.

Širi značaj pokazatelja za evropsko tržište rada

Očekivani radni vek u EU ne označava zakonsku granicu za penzionisanje, niti preporučeno trajanje radnog odnosa. On pre svega odražava obrasce učešća stanovništva na tržištu rada i promene u demografskim i ekonomskim politikama država članica. U praksi, duži očekivani radni vek može ukazivati na uspešnije politike zapošljavanja i socijalne zaštite, ali i na produžavanje radnog života zbog demografskog starenja stanovništva. S druge strane, kraći očekivani radni vek u pojedinim državama često je rezultat ranijeg napuštanja tržišta rada, većeg učešća neaktivnog stanovništva ili manjih mogućnosti za zapošljavanje.

Trendovi i implikacije za budućnost

Posmatrano kroz poslednju deceniju, trend produžavanja radnog veka u EU odražava šire promene u evropskim ekonomijama. Povećanje očekivanog radnog veka utiče i na penzioni sistem, tržište rada i ukupnu konkurentnost. Prema Evrostatu, ovaj pokazatelj treba posmatrati prvenstveno kao ilustraciju aktuelnih obrazaca učešća na tržištu rada, a ne kao preporuku ili ograničenje. Iako pojedine države nastoje da motivišu stanovništvo na duži ostanak u zaposlenju, razlike između članica ostaju značajne i predstavljaju izazov za harmonizaciju radne i socijalne politike na nivou Evropske unije.

Kompanija prvi put posle tri godine beleži rast prodaje u svim kategorijama, snažan doprinos tržišta Amerike i Kine

Barberi je zabeležio rast maloprodaje 5 odsto u prvom fiskalnom kvartalu, ostvarivši prihod od 455 miliona funti (535 miliona evra), što je prvi rast prodaje u poslednje tri godine, saopštila je kompanija. Ključni podatak za ovaj kvartal je da je Barberi ostvario uporedivu prodaju veću 5 odsto u odnosu na isti period prošle godine, dok je godinu dana ranije zabeležen pad od 1 odsto.

Rast prodaje u Americi i Kini

Najveći doprinos rastu maloprodaje dali su Severna i Južna Amerika, gde je prodaja povećana 12 odsto zahvaljujući snažnoj domaćoj tražnji i prilivu novih kupaca. S druge strane, u Kini je zabeležen rast od 9 odsto, što je rezultat veće lokalne potrošnje i značajnog povećanja broja kupaca iz generacije Z. U Azijsko-Pacifičkom regionu prodaja je porasla 3 odsto, dok je region Evrope, Bliskog istoka, Indije i Afrike zabeležio pad od 3 odsto. Pad se dovodi u vezu sa sukobima na Bliskom istoku i manjim brojem turista. Kao rezultat, Barberi je prvi put posle tri godine postigao rast u svim ključnim kategorijama proizvoda, uključujući žensku i mušku modu, aksesoare i dečju kolekciju.

Rezultati po segmentima i fokus na generaciju Z

Posebno se izdvojio segment kaputa i jakni (Outerwear), koji je ostvario dvocifren rast. Takođe, internet prodaja je ostvarila zapažen napredak. Kompanija ističe da broj kupaca iz generacije Z beleži dvocifren rast, što je strateški važno za dugoročnu bazu potrošača. Džošua Šulman, izvršni direktor kompanije, ocenio je da strategija „Barberi napred“ donosi rezultate: „Kompanija uspeva da privuče širok spektar kupaca na različitim tržištima“, naveo je Šulman. On smatra da ovaj napredak učvršćuje poverenje uprave u dugoročne mogućnosti rasta.

Veleprodaja i izazovi na globalnom tržištu

Kompanija je u izveštaju navela da je povećala prognozu rasta veleprodaje za prvo polugodište fiskalne 2027. godine, zbog veoma pozitivnog odziva poslovnih partnera. Barbari je zadržao očekivanje da će tokom cele fiskalne godine povećati prihode i poboljšati profitne marže. Međutim, geopolitička neizvesnost i dalje predstavlja rizik za poverenje potrošača i tražnju na tržištu luksuzne robe. Ovi rezultati ukazuju na povratak rasta Barberi grupe i potencijalnu stabilizaciju poslovanja posle tri godine izazova, uz oslanjanje na nove generacije potrošača i regionalne razlike u dinamici tržišta.

Izostanci iz kancelarija u SAD porasli 26% dan posle utakmice, dok je globalni gubitak procenjen na 17 milijardi dolara

Svetsko prvenstvo u fudbalu značajno je uticalo na radnu produktivnost u Sjedinjenim Američkim Državama, pokazala je analiza kompanije Envoy. Fokus_keyphrase „gubitak produktivnosti tokom Mundijala“ posebno je došao do izražaja 7. jula, dan nakon poraza američke reprezentacije od Belgije, kada je broj dolazaka zaposlenih u kancelarije pao za 26% u odnosu na prosečan dan. Ovaj pad je bio skoro deset puta veći nego posle finala Superbola, najgledanijeg sportskog događaja u SAD.

Gubitak produktivnosti tokom Mundijala u brojkama

Prema proceni kompanije UKG, gubitak produktivnosti tokom Mundijala mogao bi američku ekonomiju da košta oko 11,7 milijardi dolara (oko 1.320 milijardi dinara). Takođe, procenjuje se da bi globalni gubitak, usled pada radne efikasnosti, mogao da dostigne 17 milijardi dolara. Interesovanje za fudbalske utakmice uticalo je na radnu naviku i tokom trajanja turnira. Na dan kada je igrala američka reprezentacija, broj dolazaka u kancelarije bio je za 8,5% niži u poređenju sa prosečnim ponedeljkom u prethodna tri meseca.

Razlozi i reakcije kompanija

Više od četvrtine zaposlenih u SAD planiralo je da tokom prvenstva zakasni na posao, ranije ode kući ili potpuno izostane da bi pratilo 104 utakmice. Poseban izazov predstavljale su utakmice koje su se, zbog vremenske razlike, igrale tokom radnog vremena u Americi. Kao rezultat, kompanije su morale da prilagode svoje politike. JP Morgan Chase, Goldman Sachs i S&P ohrabrivali su zaposlene da rade od kuće u danima kada su igrane utakmice, kako bi se smanjile gužve u saobraćaju i olakšao dolazak na posao.

Širi ekonomski kontekst i istorijska poređenja

Analitičari ističu da veliki sportski i kulturni događaji tradicionalno utiču na pad produktivnosti zaposlenih. Slični trendovi zabeleženi su tokom Olimpijskih igara, ali i prilikom masovnog interesovanja za filmske premijere poput „Barbi“ i „Openhajmer“ tokom 2023. godine. Ipak, ovako izražen gubitak produktivnosti tokom Mundijala retko se viđa i ukazuje na rastući značaj sporta u savremenom poslovnom okruženju. Kompanije nastoje da pronađu ravnotežu između fleksibilnosti za zaposlene i očuvanja radne efikasnosti tokom globalnih sportskih manifestacija.