Žene starije od 40 godina posebno treba da obrate pažnju na promene u gornjem desnom delu stomaka

Ako primetite bol i pojavu kvrge u gornjem desnom delu stomaka, važno je da ne zanemarite ove promene, naročito ako ste žena iznad 40 godina. Iako se bolovi često povezuju sa probavnim smetnjama ili hormonalnim promenama, na tom mestu nalaze se važni organi kao što su jetra, žučna kesa, deo pankreasa, bubreg i deo debelog creva. Najčešći razlozi za ovakav bol su upale žučne kese ili jetre, ali ponekad može biti reč i o ozbiljnijem problemu, kao što je rak žučne kese. Iako je ova bolest retka, često se otkriva tek kada tumor poraste i izazove jasne simptome. Najviše su ugrožene žene od 50 do 70 godina, ali se može javiti i kod mlađih.

Simptomi koji ukazuju na mogućnost raka žučne kese su: uporan ili povremen bol u gornjem desnom stomaku (može biti tup ili oštar), kvrga ili oticanje na istom mestu, žutica (žutilo kože i beonjača), mučnina, povraćanje, gubitak apetita i nenamerno mršavljenje, svrab kože, tamna mokraća i svetla ili masna stolica. Kada tumor zapuši žučne kanale, žuč se može nagomilati u žučnoj kesi, što dovodi do otoka i stvaranja kvrge ispod desnog rebra.

Gastroenterolog dr Milica Vasiljević naglašava: “Ukoliko žena primeti bol i neobičan otok u gornjem desnom delu stomaka, obavezno treba da se obrati lekaru, jer rano otkrivanje može spasiti život.” Često žene ignorišu prve simptome smatrajući ih prolaznim, ali svaki bol koji traje više dana ili je praćen drugim pomenutim simptomima zahteva pregled kod lekara. Posebnu pažnju treba obratiti ako se jave žutica, mučnina ili nagli gubitak težine.

Prevencija podrazumeva redovne medicinske kontrole i zdravu ishranu. Preporučuje se smanjenje masne hrane, prestanak pušenja i održavanje normalne telesne težine. Za one koji imaju porodičnu istoriju bolesti žučne kese ili pripadaju rizičnoj grupi, savetuje se dogovor sa lekarom o češćim preventivnim pregledima.

Uvek se obratite lekaru za tačnu dijagnozu i savete. Pravovremeno prepoznavanje simptoma i stručna pomoć ključni su za uspešno lečenje.

Nutritivne razlike ne postoje, a izbor jaja zavisi od vaših navika i vizuelnih želja

Kako se približava Uskrs, mnoge žene se pitaju da li je bolje odabrati smeđa ili bela jaja za farbanje i svakodnevnu ishranu. Česta zabluda je da su smeđa jaja zdravija ili prirodnija, ali stručnjaci ističu da je razlika isključivo u boji ljuske. Ova nijansa zavisi od rase kokoške: one sa belim perjem i ušnim resicama nose bela jaja, dok kokoške sa smeđim perjem i crvenim ušnim resicama nose smeđa. Pigment protoporfirin IX daje smeđoj ljusci specifičnu boju, a nijanse variraju i zbog ishrane ili starosti kokoške, ali to ne utiče na nutritivni kvalitet.

Prema naučnim istraživanjima, smeđa i bela jaja imaju gotovo identičan sastav – oba tipa sadrže visokovredne proteine, vitamine (A, D, E, B12), minerale i oko 80 kalorija po jajetu. Studije su jasno pokazale da boja ljuske ne menja količinu hranljivih materija, pa je izbor stvar ličnih preferencija.

Kako navodi dr Milena Jovanović, specijalista ishrane: “Nema nutritivne razlike između smeđih i belih jaja. Razlike su minimalne i odnose se pre svega na rasu kokoške, a ne na kvalitet proizvoda. Žene mogu slobodno izabrati jaja prema vizuelnim preferencijama ili navikama u pripremi hrane.”

Za one koje planiraju farbanje jaja za praznike, bitno je znati da boja ljuske može uticati na krajnji izgled – smeđa jaja daju intenzivnije nijanse u jarkim bojama, dok bela jaja daju pastelne tonove. Međutim, ukus i nutritivna vrednost ostaju isti.

Pri kupovini, savetuje se da birate sveža jaja, bez obzira na boju, i da obratite pažnju na deklaraciju i poreklo. Ako imate posebne zdravstvene zahteve ili alergije, obavezno se konsultujte sa lekarom ili nutricionistom. Za svaku dilemu i tačnu dijagnozu, obratite se svom izabranom lekaru.

Novi BA.3.2 soj cicada ima više od 70 genetskih izmena i može lakše izbeći postojeći imunitet

Nedavno je otkriven novi soj koronavirusa, poznat kao cicada (BA.3.2), koji je već registrovan u 23 zemlje širom sveta, uključujući uzorke iz 25 saveznih američkih država. Ova podvarijanta omikron soja privukla je veliku pažnju javnosti i medicinskih stručnjaka zbog svojih specifičnih genetskih karakteristika. Cicada je zabeležila više od 70 izmena u delu virusa koji omogućava ulazak u ćelije, što može značiti da ovaj soj lakše izbegava zaštitu stvorenu vakcinacijom ili prethodnom infekcijom.

Najviše su pogođene odrasle osobe svih uzrasta, bez razlike među polovima. Stručnjaci napominju da su mutacije kod virusa prirodne, ali da se cicada izdvaja brojem i vrstom promena. Dr Tomas Russo, infektolog, ističe: “Ova varijanta se pojavila nakon dužeg perioda neaktivnosti svog prethodnika BA.3, što ukazuje na to da virusi mogu dugo ostati neprimećeni i pojaviti se u novom obliku.” Dr Vilijam Šafner takođe naglašava da, iako cicada još nije dominantna, pažljivo praćenje njenog širenja je ključno za dalji tok pandemije.

Simptomi koje izaziva cicada nisu znatno drugačiji od prethodnih varijanti. Najčešći su povišena temperatura, osećaj umora, bolovi u mišićima i grlu, kao i otežano disanje kod težih slučajeva. Posebno se savetuje dodatna pažnja trudnicama, starijim osobama i ženama sa hroničnim bolestima, jer su ove grupe pod povećanim rizikom od komplikacija.

Preporučuje se nastavak osnovnih mera zaštite: redovno i temeljno pranje ruku, nošenje zaštitnih maski u zatvorenim prostorijama i izbegavanje velikih okupljanja. Dr Russo naglašava: “Iako cicada ima izmenjenu strukturu, osnovne mere prevencije i dalje su efikasne.” Ukoliko primetite simptome respiratorne infekcije ili ste bili u kontaktu sa osobom pozitivnom na COVID-19, savetuje se testiranje i konsultacija sa lekarom. Vakcinacija ostaje važan vid zaštite, naročito za osobe sa oslabljenim imunitetom. Za tačnu dijagnozu i savet uvek se obratite svom lekaru.