Prema podacima MMF-a, kineska privreda beleži pad udela u svetskom BDP-u i povećanje razlike u odnosu na američku

Kina je tokom prethodnih decenija smatrana najizglednijim kandidatom za najveću svetsku ekonomiju, ali najnoviji podaci Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) za 2026. godinu pokazuju da se ekonomski jaz između Kine i Sjedinjenih Američkih Država povećava. U 2021. godini kineski BDP iznosio je oko 78% američkog, dok je u 2026. godini procenat pao na 64,4%. BDP Sjedinjenih Država procenjuje se na približno 32,38 biliona dolara, dok je kineski na nivou od 20,85 biliona dolara.

Prema ovim podacima, Kina se vratila na nivo iz 2017. godine u odnosu na snagu američke privrede, ali je razlika između dve ekonomije sada više nego duplirana – sa 5,5 biliona dolara u 2021. na 11,5 biliona dolara u 2026. godini. Udeo Kine u globalnom BDP-u pao je sa 18,5% u 2021. na 16,5% u 2026. godini, što analitičari tumače kao signal da Peking gubi trku za ekonomski primat.

Demografski izazovi dodatno utiču na kinesku ekonomiju. U 2026. godini beleži se četvrta uzastopna godina smanjenja broja stanovnika, što sa sobom nosi pad radne snage i rast troškova socijalne zaštite. Privredni rast je usporen na 4,4% godišnje, što je nedovoljno za sustizanje SAD. Stari model rasta zasnovan na nekretninama i državnim investicijama više ne daje očekivane rezultate, dok privatni sektor usporava zbog stroge kontrole.

Spoljni faktori takođe imaju ulogu. Politika smanjenja rizika Zapada dovela je do izmene lanaca snabdevanja u korist drugih zemalja, dok su tehnološke restrikcije u oblastima veštačke inteligencije i poluprovodnika dodatno usporile kinesku produktivnost. Analitičari ističu da su rezultati posledica političkog pravca, jer je snažan rast Kine ranije bio rezultat smanjenja državne intervencije, dok je sadašnji povratak centralizaciji doveo do neefikasnije raspodele kapitala.

Većina ekonomskih modela sada predviđa da Kina možda nikada neće prestići SAD po veličini BDP-a, a američka privreda pokazuje otpornost na globalne potrese i inflaciju. Udeo Kine u svetskom BDP-u od 16,5% analitičari vide kao kraj ere ubrzanog kineskog ekonomskog rasta.

Državni izborni organi potvrdili održavanje referenduma, visoka izlaznost zabeležena tokom ranog glasanja

Građani Virdžinije odlučuju 21. aprila 2026. godine na referendumu o predlogu za ponovno crtanje granica kongresnih okruga, čime bi, prema predlogu, demokrate imale prednost u deset od jedanaest mesta u Predstavničkom domu. Izborni organi Virdžinije saopštili su da je izlaznost na ranom glasanju izuzetno visoka za specijalne izbore, sa više od 1,35 miliona birača koji su glasali do ponedeljka, što je gotovo jednako ukupnom broju birača na prošlogodišnjim izborima na nivou cele države.

Referendum predviđa izmenu državnog ustava kako bi se omogućilo vanredno crtanje izbornih granica na osnovu mape koju je izradila skupština pod kontrolom demokrata. Predlogom je predviđeno da nova raspodela bude na snazi do izbora 2030. godine, nakon čega bi se vratio standardni postupak redovnog preslaganja okruga na osnovu popisa stanovništva koji se sprovodi svakih deset godina.

Trenutno, demokrate drže šest od jedanaest mesta u Predstavničkom domu iz Virdžinije, dok je važeća mapa okruga nastala radom dvostranačke komisije. Prema predloženim promenama, severni deo države, uključujući predgrađa glavnog grada Vašingtona, bio bi podeljen na drugačiji način, što bi moglo uticati na političku zastupljenost.

Izborni organi navode da su biračka mesta otvorena do 19:00 po lokalnom vremenu na dan referenduma. Ranije glasanje započelo je 6. marta, a prema podacima izborne organizacije, broj ranih glasača blizu je ukupnog broja birača sa prošlogodišnjih državnih izbora. Zvaničnici su potvrdili da su sve pripreme za glasanje sprovedene u skladu sa zakonima.

Prema uslovima referenduma, nova izborna mapa važila bi privremeno, do sledećeg redovnog popisa i ponovnog crtanja okruga 2030. godine. Takav scenario, ističu državni izvori, predstavlja izuzetak uobičajenoj praksi u kojoj se okruzi redovno crtaju jednom u deceniji, neposredno nakon popisa stanovništva.

Rasprave o novom crtanju okruga deo su šireg nacionalnog trenda u kome političke partije nastoje da obezbede povoljniju poziciju u izborima za Kongres kroz promene geografskih granica okruga. Slične inicijative zabeležene su i u drugim saveznim državama, gde su partije pokušale da kroz promenu mapa utiču na krajnji rezultat na nacionalnom nivou.

Zvaničnici pozivaju građane da iskoriste pravo glasa i napominju da će rezultati referenduma biti objavljeni nakon zatvaranja biračkih mesta i završetka brojanja glasova. U slučaju usvajanja predloga, nova raspodela okruga bila bi primenjena do sledećih izbora 2030. godine, kada bi se ponovo koristio standardni postupak na osnovu popisa stanovništva.

Zasedanje zakazano u Vašingtonu, nakon navoda o finansijskim nepravilnostima tokom izborne kampanje, saopšteno iz Odbora za etiku Predstavničkog doma

Odbor za etiku Predstavničkog doma Sjedinjenih Američkih Država održaće javno saslušanje u utorak, 21. aprila 2026. godine, kako bi razmotrio potencijalne sankcije za članicu Kongresa, Šilu Čerfilus-McCormick, nakon što je u prethodnoj istrazi utvrđeno da postoje osnovi za više od dvadeset optužbi u vezi sa navodnim finansijskim nepravilnostima tokom njene izborne kampanje. Rasprava je zakazana za 14 časova po lokalnom vremenu u Vašingtonu.

Ministarstvo pravde SAD je u novembru podiglo optužnicu protiv poslanice iz Floride, navodeći da je prisvojila pet miliona dolara iz sredstava Federalne agencije za vanredne situacije (FEMA), koja su navodno korišćena za finansiranje kampanje. Čerfilus-McCormick se izjasnila da nije kriva po 15 tačaka federalne optužnice i negirala je bilo kakvu umešanost u nezakonite radnje.

Bipartijski Odbor za etiku sproveo je višemesečnu istragu, a u izveštaju iz januara navodi se da postoji „značajan razlog za sumnju“ da je kongresmenka prekršila više saveznih zakona i pravila Kongresa. U izveštaju od 59 strana naveden je detaljan pregled navoda, uključujući i tvrdnje o trošenju sredstava na luksuzne predmete kao što su nakit, vozila, odeća poznatih marki, hotelski smeštaj i krstarenja.

Prema izveštaju, Odbor za etiku tvrdi da se radi o 25 ozbiljnih prekršaja, a u memorandumima pred saslušanje ističe se da je obim i kontinuitet navodnog ponašanja značajan, kao i da poslanica nije preuzela odgovornost za prijavljene radnje. Čerfilus-McCormick je tokom istrage nastavila da negira sve navode i odbacuje bilo kakvu krivicu.

Predstojeće saslušanje biće otvoreno za javnost, a očekuje se da će članovi odbora razmotriti sve dosadašnje nalaze i izjasniti se o eventualnim merama, uključujući moguće preporuke za disciplinske mere. Konačna odluka o eventualnim sankcijama biće doneta nakon što se saslušaju sve strane i razmotre dokazi iz istrage.

Ova situacija dolazi nakon što su u prethodnim godinama pojačane kontrole finansiranja izbornih kampanja u SAD, sa ciljem povećanja transparentnosti i odgovornosti javnih funkcionera. Javnost i politički analitičari prate slučaj zbog potencijalnog uticaja na kredibilitet izabranih zvaničnika i integritet izbornog procesa. Do trenutka objavljivanja ovog izveštaja, nije bilo novih izjava iz kabineta Čerfilus-McCormick ili saopštenja iz Ministarstva pravde.