Priča Dajane Raškaj o životu sa cističnom fibrozom, izazovima i podršci koju pruža drugim majkama

Dajana Raškaj iz Beograda postala je majka sa 21 godinom, presrećna što je na svet donela zdravog dečaka po imenu Vasilije. Međutim, već u prvim mesecima života njenog sina, počela je da uočava da Vasilije ne napreduje u težini, iako su joj lekari govorili da je sve u granicama normale. Prava zabrinutost nastala je kada je, tokom kupanja sa četiri meseca, Dajana primetila da njena beba ne može da podigne ruke i noge, a telo mu je delovalo otečeno. “Shvatila sam da je situacija ozbiljna, da Vasilije ne reaguje kako bi trebalo i da nešto nije u redu”, ispričala je Dajana.

Zahvaljujući odlučnosti svoje majke, Dajana je istog dana odvela sina u bolnicu, gde su lekari brzo reagovali i spasili mu život. Dijagnoza koja je brzo usledila bila je cistična fibroza – retka, neizlečiva genetska bolest koja najviše pogađa pluća i sistem za varenje. Dajana pamti trenutak kada su joj lekari rekli da je očekivani životni vek dece sa ovom dijagnozom tada bio svega 25 godina.

Vasilije je morao da se pridržava rigorozne terapije i posebnog režima ishrane. Dajana navodi: “Imala sam zadatak da za svaki njegov obrok otvorim kapsule i izbrojim tačno 186 granula enzima, samo da bi mogao da svari mleko.” Svakodnevni život bio je ispunjen inhalacijama, čestim boravcima u bolnici i izolacijom kako bi se izbegle infekcije.

Dolaskom inovativne terapije, Vasilijev život se promenio nabolje. Danas ima 35 kilograma, ide u peti razred i bavi se fudbalom. Redovno uzima terapiju, a često svojoj mami govori da je “carica života i lavica”. Dajana nije samo majka troje dece, već je i predsednica Udruženja cistične fibroze Srbije. Tokom godina suočila se i sa ozbiljnim zdravstvenim komplikacijama, posebno tokom drugog porođaja.

Svim majkama koje prolaze kroz slične izazove Dajana poručuje: “Nije sramota potražiti pomoć psihoterapeuta. Morate da ostanete jake. Ako je mama dobro, dobro je i dete. Retki su snažni i retki su važni!”

Želja za mirnim slavljenjem 40. rođendana otvorila je važno pitanje porodičnih odnosa i prihvatanja dece iz prethodnih brakova

Jedna žena iz Srbije podelila je svoje iskustvo sa proslave 40. rođendana, gde je njena odluka da proslavi u malom krugu najbližih dovela do nepredviđenih tenzija u porodici. Ona je želela da njen jubilarni rođendan protekne u opuštenoj atmosferi, pa je zamolila supruga da njegova deca iz prvog braka tog dana budu kod njihove majke. Muž je u početku prihvatio ovu zamisao bez protivljenja, pa je slavljenica bila sigurna da će veče proći mirno.

Međutim, kada su gosti stigli, napetost se osećala u vazduhu. Suprug joj je prišao tokom večeri sa poklon-kesom i rekao: „Deca su želela da ti daju ovo. Radovala su se što će doći.“ Potom je dodao: „Razmislio sam. Ako moja deca ne mogu da sede za stolom na tvoj rođendan, onda možda ni ja ne bi trebalo.“ Nakon tih reči, suprug je napustio proslavu, ostavivši slavljenicu i goste zatečene situacijom.

Priča ove žene izazvala je mnogo komentara na društvenim mrežama. Neke žene su podržale njen izbor da proslavi rođendan po svojoj meri, dok su druge istakle važnost prihvatanja dece partnera: „Ne možete razdvajati partnera od njegove dece. Kada ste odlučili da budete zajedno sa njim, prihvatili ste i njih“, glasio je jedan od komentara. Bilo je i onih koji su ukazali da ovakve situacije mogu povrediti decu, koja se mogu osetiti isključeno: „Možda ste želeli mirno veče, ali za decu to može izgledati kao da nisu dobrodošla“, primetila je jedna korisnica.

Ova ispovest pokrenula je diskusiju o složenim porodičnim odnosima, naročito kada su u pitanju deca iz prethodnih brakova. I dok je prirodno želeti intimnost i lični prostor, balansiranje tih potreba sa porodičnim obavezama i međusobnim razumevanjem često zahteva dodatnu dozu empatije i kompromisa.

Petoro dece raste okruženo prirodom i tradicionalnim vrednostima, daleko od mobilnih telefona i televizora

Dimitrije i Svetlana su sa svojih petoro dece odlučili da napuste gradski život i Dimitrijev posao državnog službenika, i presele se u mirno planinsko selo u Ukrajini. Njihov novi dom nalazi se u mestu koje je proglašeno za najlepše selo na svetu, i gde vreme, kako kažu, kao da je stalo u 14. veku. Porodica je ovu promenu napravila kako bi deca rasla u prirodnom okruženju, daleko od svakodnevnih uticaja mobilnih telefona i televizora, i posvetila se tradicionalnim vrednostima i zajedništvu.

U njihovoj kući preovlađuju toplina i jednostavnost, a okolina je bogata netaknutim prirodnim lepotama i snežnim planinskim pejzažima. Porodica svakodnevno priprema obroke koristeći lokalne namirnice, a posebno mesto zauzimaju tradicionalna ukrajinska jela čije se porodične recepte prenose s generacije na generaciju. Dimitrije i Svetlana ravnomerno dele kućne obaveze, a i najmlađi članovi su uključeni u svakodnevne poslove i pripremu praznične trpeze.

Kako ističe Dimitrije, „najvažnije nam je da decu naučimo koliko su rad, zajednica i porodica bitni za srećan život“. On objašnjava da im je svakodnevica ispunjena igrom na otvorenom, praktičnim učenjem i zajedničkim obeležavanjem praznika. Tokom praznika porodica razmenjuje poklone, priseća se lepih trenutaka i razgovara o stvarima na kojima su zahvalni, a svaki član daje svoj doprinos proslavi.

Svetlana naglašava koliko ovakav način života pomaže deci da rastu uz prirodu, razvijaju veštine i grade bliske odnose unutar porodice. „Želimo da naš dom bude mesto gde se svi osećaju voljeno i prihvaćeno, gde svako ima svoju ulogu i doprinosi zajedničkoj sreći“, kaže ona.

Njihov život i svakodnevica prikazani su i putem video zapisa na popularnom internet kanalu, gde gledaoce inspirišu načinom na koji pripremaju obroke i proslavljaju praznike. Ovakav izbor života bez tehnologije privukao je pažnju mnogih koji su inspirisani njihovom posvećenošću jednostavnijem i ispunjenijem životu.