Vlasti u Pekingu predložile rešenje energetskih problema Tajvana, Tajpej odbacio uslov u jeku globalne krize

Kina je 14.06.2024. zvanično ponudila Tajvanu energetsku sigurnost i stabilnost pod uslovom političkog ujedinjenja sa matičnom zemljom, saopšteno je iz Kancelarije za poslove Tajvana. U trenutku kada je snabdevanje Tajvana prirodnim gasom iz Katara pod znakom pitanja zbog nestabilnosti na Bliskom istoku i pretnji u Zalivu, Peking je ponudio da reši energetske izazove ostrva, uključujući snabdevanje strujom i prirodnim gasom.

Portparol Kancelarije za poslove Tajvana, Čen Binhua, izjavio je da je “matična zemlja” spremna da pomogne kako bi “tajvanski sunarodnici mogli da žive bolje”. Kina je istakla da je spremna da obezbedi stabilnost, ali pod uslovom ujedinjenja, što Tajpej godinama odbija.

Vlasti u Tajpeju odmah su reagovale i odbacile ponudu, ocenjujući je kao političku ucenu. “Osigurali smo alternativne izvore za naredne mesece. SAD su naš ključni partner i isporuke američkog gasa će popuniti praznine”, saopšteno je iz Tajvana uz naglasak da o budućnosti ostrva mogu odlučivati samo njegovi građani.

Analitičari upozoravaju da Peking koristi trenutne globalne energetske poremećaje kao sredstvo političkog pritiska, prelazeći sa vojne na ekonomsku strategiju. Kina je nedavno zabranila i sopstveni izvoz goriva kako bi obezbedila domaće rezerve, što dodatno pojačava značaj ponude Tajvanu.

“Ponuda je jasna: Kina ima resurse, a Tajvan bi mogao ostati bez stabilnog snabdevanja ako ne pristane na ujedinjenje”, navode stručnjaci. Situacija ostaje neizvesna dok Tajvan traži nova rešenja za energetsku sigurnost, a Kina nastavlja sa pritiskom koristeći trenutnu globalnu krizu.

Prema policijskim izvorima, situacija u Isfahanu ocenjena kao izuzetno rizična zbog mogućnosti nuklearne katastrofe

Rat na Bliskom istoku ušao je u 19. dan, a prema poslednjim informacijama, Bela kuća razmatra mogući upad u planinu Kolang Gaz La, poznatu i kao ‘Pijuk planina’, u oblasti Isfahan. Prema navodima analitičara, veruje se da Iran na toj lokaciji skriva nuklearni materijal koji je gotovo spreman za upotrebu u izradi atomske bombe.

Zvaničnici upozoravaju da bi svaka greška tokom takve operacije mogla izazvati ozbiljne posledice, uključujući i mogućnost nuklearne katastrofe. Analitičari navode da je potencijalna misija procenjena kao opasnija od prethodnih sličnih operacija na Bliskom istoku.

Istovremeno, izraelska vojska započela je masovan napad na mostove na reci Litani u Libanu, sa ciljem da spreči Hezbolah u dopremanju raketa i ljudstva prema izraelskoj granici. Zvanične izjave potvrđuju da je cilj ove akcije potpuno odsecanje juga Libana.

U Iraku je, nakon napada na iransko gasno polje Južni Pars, došlo do potpunog prekida isporuke gasa. Iranski izvori izveštavaju o velikoj materijalnoj šteti, dok izraelske strukture potvrđuju da je napad sproveden u koordinaciji sa Sjedinjenim Američkim Državama.

U glavnom gradu Irana, Teheranu, zabeleženi su snimci iz naselja Arjašar na kojima pripadnici elitne jedinice Basidž menjaju uniforme na javnim mestima. Zbog pojačanih vazdušnih udara, osoblje izbegava povratak u kasarne i baze, plašeći se da bi mogli biti direktne mete.

Iranske vlasti proglasile su rafinerije u Persijskom zalivu legitimnim metama, što je izazvalo hitnu evakuaciju zaposlenih u tom regionu. Nadležne službe prate situaciju i preduzimaju mere zaštite.

“Situacija se pažljivo prati i svi nadležni organi su u pripravnosti”, navodi se u zvaničnoj izjavi bezbednosnih službi.

Bezbednosne službe potvrdile eliminaciju ministra bezbednosti, istraga u toku nakon udara na iranski aparat

U precizno izvedenom vazdušnom napadu u centru Teherana, izraelske odbrambene snage potvrdile su eliminaciju Esmaila Hatiba, ministra bezbednosti Irana. Napad je izveden u trenutku kada se iranski režim suočava sa povećanim pritiskom i izazovima u zemlji i inostranstvu, saopšteno je iz bezbednosnih izvora.

Prema dostupnim informacijama, Hatib je bio jedna od ključnih figura iranskog bezbednosnog aparata i tokom svog mandata imao je značajnu ulogu u suzbijanju protesta i sprovođenju operacija u zemlji i van njenih granica. Izraelske snage su ga označile kao odgovornog za planiranje i realizaciju više operacija protiv ciljeva povezanih sa Izraelom i Sjedinjenim Američkim Državama.

Zvanične službe navode da je Hatib bio koordinator brojnih aktivnosti Ministarstva bezbednosti, uključujući nadzor, špijunažu i logističku podršku organizacijama na Bliskom istoku. Ova institucija decenijama je bila zadužena za praćenje i eliminaciju protivnika režima, kao i pružanje podrške proksi grupama u regionu.

Istraga o detaljima napada i njegovim posledicama je u toku. Bezbednosni analitičari smatraju da gubitak ministra Hatiba može izazvati institucionalni vakuum u iranskom sistemu i dovesti do smanjenja sposobnosti koordinacije budućih operacija.

“Operacija pokazuje sposobnost bezbednosnih službi da deluju unutar najčuvanijih delova iranskog režima”, navodi se u zvaničnoj izjavi. Stručnjaci ocenjuju da će ovaj događaj imati značajan uticaj na unutrašnju i spoljnu politiku Irana.