Španska Civilna garda presrela brod u međunarodnim vodama, istraga pod sudskim nadzorom, saopštila policijska unija

Španska Civilna garda presrela je brod u međunarodnim vodama kod Kanarskih ostrva, zaplenivši količinu kokaina za koju se veruje da predstavlja nacionalni rekord, saopštila je policijska unija. Operacija je sprovedena u petak, a prema navodima izvora iz glavne policijske unije AUGC, u akciji je uhapšeno oko 20 osoba.

Izvori iz policijske unije navode da je u brodskom skladištu pronađeno između 35 i 40 tona kokaina, koje su zaplenjene, što je opisano kao istorijska zaplena. Brod je prethodno isplovio iz Fritauna, prestonice Sijera Leonea, sa navedenom destinacijom u Bengaziju, Libija. Međutim, prema obrascu ranijih operacija ovog tipa, pretpostavlja se da je droga bila namenjena prepakivanju i prebacivanju na manje brodove radi distribucije po Evropi, budući da bi iskrcavanje ovako velike količine u jednoj luci izazvalo sumnju, navode izvori iz AUGC.

Nakon presretanja, brod je prevezen u Kanarska ostrva, gde je u toku detaljan pregled. Izvori iz policije ističu da je operacija najverovatnije rezultat međunarodne saradnje i koordinacije, s obzirom na obim zaplenjene količine i složenost logistike koja bi bila potrebna za distribuciju.

Ministar unutrašnjih poslova Španije, Fernando Grande-Marlaska, izjavio je novinarima u Madridu da je reč o jednoj od najvećih zaplena, ne samo na nacionalnom nivou, već i u međunarodnim okvirima. Više detalja, međutim, nije izneo, pozivajući se na istragu koja se vodi pod sudskim nadzorom.

Izvori iz policijske unije dodaju da je na slučaj uvedena sudska tajnost, zbog čega nisu dostupne sve informacije o toku i rezultatima istrage. Civilna garda nije zvanično potvrdila pojedinosti operacije.

Španija je, prema izveštajima međunarodnih medija, jedan od glavnih ulaznih punktova za narkotike u Evropi, zbog geografskog položaja i tradicionalnih veza sa Latinskom Amerikom. U januaru je zabeležena i ranija najveća zaplena kokaina na moru kada je sa broda oduzeto skoro 10 tona ove droge, dok je u oktobru prošle godine zaplenjeno 6,5 tona kokaina posle dojave američkih službi.

Prema navodima izvora, najnovija operacija pokazuje nastavak saradnje između španskih i međunarodnih policijskih službi u borbi protiv krijumčarenja narkotika. Istraga u vezi sa zaplenjenim brodom, posadom i poreklom droge je u toku, a očekuju se dalji rezultati nakon završetka svih policijskih i sudskih procedura.

Lideri evropskih i zapadnih zemalja razgovaraju o bezbednosti i energetskoj stabilnosti, uz poruke o suverenitetu Jermenije

U Jerevanu je danas otvoren samit Evropske političke zajednice, na kojem učestvuju predstavnici 40 država, sa ciljem jačanja saradnje i bezbednosti u regionu Kavkaza. Skup se održava u trenutku povećanih tenzija između Jermenije i Rusije, a prema dostupnim informacijama, poseban značaj daje prisustvo najviših evropskih i zapadnih zvaničnika.

Na samitu se, osim bezbednosti i energetske stabilnosti, razgovara i o ulozi Rusije u regionu, imajući u vidu da je Jermenija decenijama bila oslonjena na ruske vojne garancije. Učešće Kanade i drugih država van evropskog kontinenta naglašava međunarodni značaj događaja i podršku suverenitetu Jermenije.

“Ovo nije samo sastanak o saradnji; ovo je dokaz da se svet kreće napred i da Rusija više nije nezaobilazan faktor čak ni u svom neposrednom komšiluku”, izjavio je jedan od diplomata na marginama samita, prema zvaničnim izvorima.

Samit u Jerevanu se tumači kao signal promene geopolitičkog balansa u regionu, a Evropska politička zajednica se pozicionira kao platforma za stabilnost i alternativu postojećim savezima. Prema izjavama učesnika, poruka skupa je jasno usmerena ka podršci Jermeniji u izboru političke budućnosti.

Zaključci samita naglašavaju da je Jermenija izabrala put ka saradnji sa evropskim partnerima, dok je ruski uticaj u regionu ocijenjen kao sve slabiji.

Američka vojska najavila obnovu slobode plovidbe, Iran tvrdi da je sprečio ulazak američkih brodova

Sjedinjene Američke Države započele su operaciju bezbednog izvlačenja brodova iz Ormuskog moreuza 17.06.2024, nakon najave američkog predsednika Donalda Trampa, saopšteno je iz vojnih izvora. Istovremeno, iranska mornarica tvrdi da je sprečila ulazak američkih i izraelskih razarača u ovu stratešku pomorsku rutu.

Prema zvaničnim informacijama, iranska državna novinska agencija prenela je da je mornarica, posle upozorenja, onemogućila ulazak „neprijateljskih razarača“ u Ormuski moreuz. Američka Centralna komanda potvrdila je da će njihove snage obnavljati slobodu plovidbe za komercijalni saobraćaj kroz moreuz, ističući važnost ove misije za regionalnu bezbednost i globalnu ekonomiju.

Admiral Bred Kuper izjavio je da podrška odbrambenoj misiji ostaje neophodna, uz napomenu da se održava i pomorska blokada.

Napetosti su dodatno porasle nakon što su iranske vlasti saopštile da su ispalile dve rakete na američki ratni brod u blizini ostrva Jask, navodeći da je brod ignorisao upozorenja i potom se povukao iz područja. Ove tvrdnje prate informacije da je Ormuski moreuz gotovo prazan, sa samo jednim sankcionisanim tankerom, dok su komercijalni brodovi izostali iz saobraćaja u jutarnjim časovima.

Portparolka Ujedinjenih nacija Karlota Volf upozorila je na pogoršanje humanitarne situacije usled poremećaja u transportu humanitarne pomoći prema Sudanu i Libanu, što dodatno komplikuje stanje u regionu. Prema podacima UN, troškovi transporta pomoći u Sudanu su se udvostručili, a zalihe su prepolovljene.

U odvojenom incidentu, iranska dobitnica Nobelove nagrade za mir Narges Mohamadi prebačena je prošle nedelje iz zatvora u bolnicu u kritičnom stanju. Porodica i pristalice apeluju na vlasti da joj omoguće adekvatnu medicinsku negu.

“Naša podrška ovoj odbrambenoj misiji je neophodna za regionalnu bezbednost i globalnu ekonomiju, jer takođe održavamo pomorsku blokadu”, izjavio je admiral Bred Kuper, komandant Centralne komande SAD.