Akcionari odobrili pokriće gubitka za 2025. godinu iz neraspoređene dobiti od 300 milijardi dinara, ukupan iznos i dalje 287,8 milijardi dinara

Naftna industrija Srbije (NIS), zajednička rusko-srpska kompanija sa sedištem u Novom Sadu, donela je odluku na 18. redovnoj sednici Skupštine akcionara da gubitak iz 2025. godine u iznosu od 12.233.405.000 dinara (104,2 miliona evra) pokrije iz ranijih godina neraspoređene dobiti evidentirane u bilansu stanja na dan 31. decembra 2025. godine. Ova odluka, objavljena na sajtu Beogradske berze, dolazi u trenutku kada je trgovanje akcijama kompanije privremeno suspendovano zbog američkih sankcija NIS-u.

Prema usvojenoj odluci, deo dobiti iz prethodnih godina, ukupno 300.115.050.000 dinara (oko 2,56 milijardi evra), biće iskorišćen za pokriće prošlogodišnjeg gubitka, dok će ukupan iznos neraspoređene dobiti nakon ove transakcije iznositi 287.881.645.000 dinara (2,45 milijardi evra). Ovi podaci potvrđuju stabilnu finansijsku poziciju kompanije uprkos izuzetno izazovnim tržišnim okolnostima.

NIS se nalazi pod pritiskom međunarodnih sankcija koje su Sjedinjene Američke Države uvele početkom oktobra 2025. godine, zbog većinskog ruskog vlasništva u kompaniji. Sankcije su najavljene još u januaru iste godine, a cilj im je bio da većinski udeo Gaspromnjefta bude prodat nekom zapadnom, tj. ne-ruskom entitetu. Poslovanje NIS-a od tada funkcioniše pod posebnim operativnim i pregovaračkim licencama koje izdaje američka Kancelarija za kontrolu stranih sredstava (OFAC), što je značajno otežalo dugoročno planiranje i svakodnevne operacije.

Pored toga, kompanija se suočava sa stalnim rizicima u međunarodnom platnom prometu, što uključuje i nemogućnost korišćenja platnih kartica američkih izdavaoca (Visa, Mastercard, American Express) za kupovinu goriva na domaćem tržištu. Istovremeno, NIS je pod posebnim operativnim režimom, što dodatno komplikuje nabavku sirove nafte i snabdevanje tržišta, na kojem je do uvođenja sankcija pokrivala 80 odsto potreba za naftnim derivatima.

Odluka o pokriću gubitka iz ranije akumulirane dobiti pokazuje da kompanija koristi dostupne finansijske resurse za očuvanje stabilnosti i finansijske discipline, sa ciljem zaštite interesa akcionara i očuvanja operativne likvidnosti. Akcionari su jednoglasno podržali ovu meru, uz potvrdu da ukupna neraspoređena dobit i dalje ostaje značajna za buduće poslovne potrebe.

Iako su trenutni uslovi poslovanja izuzetno otežani, NIS zadržava visok nivo kapitala i likvidnosti. Kompanija nastavlja da radi pod strogim regulatornim okvirom, uz očuvanje ključnih funkcija na tržištu Srbije, dok se istovremeno traži rešenje za vlasničku strukturu u skladu sa zahtevima međunarodnih sankcija.

Od 360 planiranih brzih i međugradskih vozova, 98 je obustavljeno, dok je saobraćaj teretnih linija smanjen za 222 voza

Železnički sindikat u Španiji organizovao je prvi od nekoliko planiranih 24-časovnih štrajkova, što je dovelo do otkazivanja oko 320 vozova širom zemlje. Štrajk je pokrenut zbog neispunjenih sporazuma iz novembra 2023. godine koji se odnose na socijalne garancije tokom restrukturiranja teretnog sektora Renfe Merkansijas, kao i zbog nezadovoljstva povodom korupcije i hroničnog nedostatka ulaganja u železnicu, što je, prema sindikatima, dovelo do nedavnih nesreća sa više desetina stradalih na pruzi.

Prema saopštenju, od ukupno 360 planiranih brzih i međugradskih vozova, 98 je obustavljeno, dok je od 642 teretna voza otkazano 222, prenela je agencija Efe. Saobraćaj je smanjen na minimalnih 75 odsto u Madridu, Asturiji, Kantabriji, Galiciji, Kastilji i Leonu, Sevilji, Kadizu, Malagi, Valensiji, Murciji i Saragosi, u skladu sa Uredbom o minimalnom radu.

Sindikati optužuju državnu kompaniju Renfe da nije ispoštovala dogovore o očuvanju radnih mesta tokom traženja strateškog partnera. Dodatno, radnici protestuju protiv eksternalizacije poslova poput tendera za održavanje lokomotiva i zatvaranja radionica, navodeći kao primer pogon u Miranda de Ebro.

Nakon železničkih nesreća početkom godine kod Kordobe i Barselone, sindikati upozoravaju da su mere štednje narušile bezbednost putnika i zaposlenih, zahtevajući bolji nadzor i održavanje železničke infrastrukture. Drugi celodnevni štrajk zakazan je za 15. jul.

Otkupne cene u Hrvatskoj 30% niže od Pariskih berzi, gubici po hektaru i do 75 evra prema domaćim analizama

Hrvatski poljoprivredni proizvođači beleže direktan gubitak između 30 i 40 evra po hektaru zbog niskih otkupnih cena žitarica, što je za 30% ispod cena na Pariskoj berzi, pokazuju podaci Fakulteta agrobiotehničkih nauka iz Osijeka. Hrvatska poljoprivredna komora (HPK) ocenila je da su ovako niske cene žitarica dovele ratarstvo u alarmantnu situaciju, zbog čega su proizvođači na dnu Evropske unije po visini otkupnih cena.

U Srbiji je situacija još nepovoljnija, jer cena pšenice na novosadskoj berzi iznosi do 20 dinara po kilogramu, dok su troškovi proizvodnje procenjeni na oko 27 dinara, što proizvođačima donosi gubitke. Prema analizi Hrvatskog agronomskog društva, gubici poljoprivrednika u Hrvatskoj dostižu i do 75 evra po hektaru.

“Trenutna situacija u ratarstvu alarmantna je i zahteva sistemski i brz zaokret prema podizanju konkurentnosti i zaštiti domaće primarne proizvodnje”, navodi se u zajedničkoj izjavi učesnika sastanka proizvođača, otkupljivača i agrostručnjaka u Osijeku. HPK je izrazila snažno nezadovoljstvo aktuelnim otkupnim cenama i zatražila hitno donošenje dugoročnih mera od Ministarstva poljoprivrede, uključujući ulaganja u prerađivačke i skladišne kapacitete, kao i jačanje privredne diplomatije u otvaranju novih izvoznih tržišta.

“HPK će u roku od 30 dana izaći s celovitim paketom mera za revitalizaciju ratarske proizvodnje”, izjavio je predsednik HPK Željko Mihelić. Učesnici sastanka zaključili su da su jače udruživanje poljoprivrednika i nove investicije u preradu ključni za opstanak sektora.