Američki Kongres još nije postigao dogovor o produženju spornog programa nadzora, glasanje odloženo do srede

Vašington – Sudbina nadležnosti američkog programa nadzora, poznatog kao Odeljak 702 Zakona o nadzoru stranih obaveštajnih službi (FISA), ostaje neizvesna nakon što je glasanje u Predstavničkom domu ponovo odloženo. Ovaj program, koji omogućava prikupljanje komunikacija stranih državljana van Sjedinjenih Američkih Država bez naloga, trebalo bi da istekne u četvrtak, nakon što je prethodno produžen za 10 dana u odnosu na prvobitni rok 20. aprila.

Glasanje o obnovi programa bilo je planirano za utorak, ali predlog zakona nije izglasan u Odboru za pravila do večernjih sati. Lideri Republikanske stranke u Predstavničkom domu odlučili su da pomere glasanje na sredu, nakon što su ukombinovali predlog o FISA programu sa drugim zakonima vezanim za pomoć poljoprivredi i finansiranje imigracije, što je izazvalo dodatno nezadovoljstvo među pojedinim republikancima.

Prema najavama, Predstavnički dom trebalo bi da održi proceduralno glasanje po partijskim linijama u sredu u 10:30, čime bi se otvorila rasprava i omogućilo konačno glasanje o predlogu produženja. Odeljak 702, uveden 2008. godine, omogućava američkim vlastima praćenje komunikacija stranih državljana u inostranstvu bez sudskog naloga. Program takođe može obuhvatiti i podatke američkih državljana koji komuniciraju sa inostranim ciljevima, a Federalni istražni biro (FBI) može pristupiti tim podacima bez naloga.

Zvaničnici iz oblasti nacionalne bezbednosti tvrde da je primena Odeljka 702 od ključnog značaja za sprečavanje terorističkih i špijunskih aktivnosti, kao i za borbu protiv međunarodnog trgovanja narkoticima. Istovremeno, deo članova Kongresa izražava zabrinutost zbog mogućnosti narušavanja privatnosti američkih građana, s obzirom na to da podaci prikupljeni ovim programom mogu obuhvatiti i komunikaciju građana SAD bez prethodne sudske kontrole.

Pitanje produženja ovog programa izazvalo je podelu u Kongresu, pri čemu pojedini poslanici insistiraju na uvođenju strožih ograničenja i nadzora nad korišćenjem podataka američkih državljana. Drugi, međutim, naglašavaju važnost nastavka programa zbog nacionalne bezbednosti. Predlog produženja Odeljka 702 trenutno je deo šireg zakonodavnog paketa, što dodatno komplikuje proces usvajanja.

Ako do dogovora ne dođe do četvrtka, program bi mogao da istekne, što bi uticalo na kapacitete američkih obaveštajnih agencija u prikupljanju informacija iz inostranstva. Debata o balansu između bezbednosti i zaštite privatnosti ostaje u centru pažnje, dok se očekuje konačna odluka Kongresa u narednim danima.

Banka potvrdila incident, zahtevala smrtovnicu za pristup sredstvima, naglašene poteškoće sa dokumentacijom u ruralnim područjima

Muškarac iz Indije doneo je telo svoje preminule sestre u poslovnicu banke u istočnoj indijskoj državi Odiša, nakon što mu je odbijen zahtev za podizanje novca sa njenog računa zbog nedostatka smrtovnice. Prema saopštenju predstavnika banke, incident se dogodio u ponedeljak, kada je Jitu Munda, pripadnik ustavno priznate plemenske zajednice, pokušao da podigne sredstva sa računa svoje sestre koja je preminula nekoliko dana ranije.

Banka je navela da su mu zaposleni objasnili da “podizanje novca od strane trećih lica nije dozvoljeno bez odgovarajuće dokumentacije”, uključujući smrtovnicu. Nakon što je njegov zahtev odbijen, Munda se vratio u banku donoseći posmrtne ostatke svoje sestre, prema navodima iz saopštenja banke.

Snimci koje su emitovali televizijski kanali prikazali su osobu kako nosi telo umotano u plastiku, sa vidljivim delovima skeleta, na ramenu, što je izazvalo uznemirenost među prisutnima u banci. Banka je potvrdila da je incident izazvao “izuzetno neprijatnu situaciju” na njihovim prostorijama.

Iz banke su naveli da je do incidenta došlo zbog “nedostatka informisanosti” i nespremnosti pojedinca da isprati propisanu proceduru. Takođe su naglasili da će zahtev za povlačenje sredstava iz naloga preminule biti razmotren prioritetno, čim bude dostavljena zvanična smrtovnica.

Prema važećim propisima u Indiji, registracija rođenja i smrti je obavezna. Međutim, izveštaji ukazuju na to da u pojedinim ruralnim oblastima i dalje postoje poteškoće sa izdavanjem i prikupljanjem neophodne dokumentacije, pa pojedine porodice ostaju bez zvaničnih potvrda o smrti.

Predstavnici banke ponovili su važnost poštovanja procedura, navodeći da su pravila postavljena radi zaštite sredstava klijenata i sprečavanja zloupotreba. Incident je prema navodima banke rešen tako što je klijentu predočeno da će isplata biti izvršena nakon dostavljanja potrebne dokumentacije.

Policija sprovodi istragu nakon što su otkrivene radikalne objave Kol Tomasa Alena na društvenim mrežama

Kol Tomas Alen (31), osumnjičen za pokušaj atentata na predsednika Sjedinjenih Američkih Država Donalda Trampa tokom večere dopisnika Bele kuće, godinama je pokazivao znake radikalizacije na društvenim mrežama, saopštili su policijski izvori. Prema analizi njegovih naloga, Alen je više puta upoređivao Trampa sa Adolfom Hitlerom i pozivao na kupovinu oružja, što je potvrđeno i u manifestu koji je poslao porodici pre napada.

Na njegovim nalozima na platformama X i Bluskaj primećen je prelazak sa objava o video-igrama na izražene političke stavove. Policija je potvrdila da je Alen do 2022. godine promovisao svoj Jutjub kanal o igrici Super Smash Bros, dok je tokom 2024. počeo da deli i retvituje politički sadržaj, uključujući objave u kojima je Trampa upoređivao sa Hitlerom i izražavao sumnje u vezi sa prethodnim pokušajem atentata u Pensilvaniji.

Zvaničnici Ministarstva pravde navode da je Alen koristio nalog “CForce3000” na mreži X, gde je, između ostalog, podržavao tvrdnje o navodnom insceniranju napada na Trampa i zalagao se za poništavanje izbornih rezultata. Takođe, istražitelji analiziraju objave u kojima je Alen podsticao kritičare Trampa na kupovinu oružja.

Policija je potvrdila da je istraga u toku i da se prikupljaju svi relevantni dokazi sa društvenih mreža. “Istraga je u toku i sve okolnosti ovog slučaja biće detaljno proverene”, saopšteno je iz policije. Nadležni organi nastavljaju rad na utvrđivanju motiva i eventualne povezanosti sa drugim licima.

Analitičari ističu da primer Alena ukazuje na potencijalne rizike radikalizacije putem društvenih mreža i potrebu za pažljivijim praćenjem ekstremističkog sadržaja.