Proizvodnja počinje ovog leta u Minhenu, a model i3 ključan za profitabilnost i budućnost kompanije

Kompanija BMW zvanično je predstavila svoj novi potpuno električni automobil i3, koji donosi domet od čak 900 kilometara sa jednim punjenjem. Ovaj model, predstavljen u martu 2026. godine, označen je kao najvažniji projekat u karijeri predsednika upravnog odbora Olivera Cipsea, koji će u maju predati rukovodstvo Milanu Nedeljkoviću. Nova električna limuzina i3 deo je strategije “Nove klase” i trebalo bi da definiše pravac razvoja BMW-a u narednim godinama.

Model i3 odlikuje se radikalnim dizajnom, gde se prepoznatljiva dvostruka maska stapa sa farovima, dok su performanse vozila u fokusu tržišne utakmice. BMW ovim dometom direktno konkuriše električnoj Mercedesovoj C-klasi, čija je premijera zakazana za april. Prema navodima kompanije, “uložili smo srce i dušu u ovaj automobil”, rekao je Oliver Cipse tokom svetske premijere u Minhenu, ističući da je i3 “novo zaštitno lice brenda”.

Serija 3, kojoj i3 pripada, tradicionalno je najprodavaniji segment BMW-a i čini više od petine ukupnih isporuka grupe. Uspeh električnog naslednika presudan je za profitabilnost firme, posebno u periodu kada BMW, prema ekonomskim analizama, prolazi kroz tranziciju na tržištu luksuznih električnih limuzina i suočava se sa globalnim konkurentima i promenama potražnje.

Stručnjaci iz automobilske industrije, poput Štefana Bracela, ističu da “ovaj model jednostavno mora da uspe” za BMW. Proizvodnja novog i3 počeće ovog leta u glavnoj fabrici u Minhenu, što označava povratak kompanije svojim korenima, ali sa potpuno novom tehnološkom arhitekturom, koja će postati osnova za buduće električne modele BMW grupe.

Ovaj potez dolazi u trenutku kada se serija 3, kao ključni segment prodaje, nalazi u centru strategije kompanije za očuvanje i rast profita, dok elektrifikacija i inovacije ostaju prioriteti u industriji.

Do 30. aprila 2026. otvoreni pozivi za bespovratna sredstva, uz podršku investicijama do 50 odsto vrednosti u manje razvijenim područjima

Ministarstvo privrede Republike Srbije raspisalo je javne pozive za dodelu bespovratnih sredstava ukupne vrednosti 170 miliona dinara za programe finansijske podrške preradi voća i povrća, mlečnih proizvoda i proizvodnji tekstila i kože od 100 odsto domaće sirovine u 2026. godini. Prijave su otvorene do utroška sredstava, a najkasnije do 30. aprila 2026. godine, saopštilo je Ministarstvo.

Za preradu voća i povrća namenjeno je 50 miliona dinara, dok isto toliko iznosi i budžet za podršku mlekarskoj industriji, a za proizvodnju odevnih i drugih predmeta od tekstila i kože izdvojeno je 70 miliona dinara. Svi programi usmereni su na mala i mikro pravna lica, preduzetnike i zadruge registrovane najkasnije do 31. decembra 2023, kao i novoosnovane firme i preduzetnike od 1. januara 2024. godine.

Sredstva su namenjena privrednim subjektima sa teritorije Srbije, pre svega onima van gradskih opština Beograda i Novog Sada, s ciljem jačanja proizvodnih kapaciteta izvan najvećih urbanih centara i podsticanja ravnomernijeg regionalnog razvoja. Bespovratna sredstva mogu dostići do 40 odsto vrednosti investicije, odnosno do 50 odsto za korisnike iz lokalnih samouprava svrstanim u treću i četvrtu grupu razvijenosti.

Podrška obuhvata sufinansiranje nabavke nove ili polovne proizvodne opreme do pet godina starosti, dostavnih vozila, trajnih obrtnih sredstava do 20 odsto investicije, adaptacije i unapređenja proizvodnog prostora (do milion dinara), kao i računarske opreme i softverskih licenci. Preostali deo investicije može biti pokriven sopstvenim sredstvima ili kreditom Fonda za razvoj do 1,8 miliona dinara, sa rokom otplate od 60 meseci, grejs periodom od 12 meseci i kamatnom stopom od 2,5 odsto godišnje uz valutnu klauzulu.

Ministarstvo privrede, u saradnji sa Fondom za razvoj, programima nastoji da dodatno osnaži male i mikro prerađivačke proizvođače, poveća zapošljavanje i unapredi ekonomski razvoj lokalnih zajednica. Poseban akcenat stavljen je na podizanje konkurentnosti i dugoročnu održivost sektora prerade voća, povrća, mleka, tekstila i kože, kao i na stvaranje dodatne vrednosti iz domaćih sirovina.

Detaljna dokumentacija i pravila učešća dostupni su na zvaničnim sajtovima Ministarstva privrede (www.privreda.gov.rs) i Fonda za razvoj (www.fondzarazvoj.gov.rs).

Kamate na devizne depozite ostale neatraktivne, dok fondovi nude viši očekivan prinos i diversifikaciju ulaganja

Investicioni fond Vista Rica zabeležio je prinos od 10,99 odsto u proteklom periodu, prema zvaničnim izveštajima. U poređenju sa klasičnom štednjom u bankama u Srbiji, gde su kamate na devizne depozite neafirmišuće ili neatraktivne, investicioni fondovi nude značajno viši potencijal zarade i veću fleksibilnost za ulagače.

Prema analizama Narodne banke i ekonomskih stručnjaka, klasična oročena štednja i dalje nudi sigurnost čuvanja novca, ali poslednjih deset godina nije donela realnu zaradu zbog visoke inflacije i slabih prinosa na depozite. Većina građana novac drži u bankama iz poverenja, ne zbog visokih kamata, jer prevremeni raskid ugovora često znači gubitak kamate.

Investicioni fondovi, kao što su fondovi kompanije Vista Rica, predstavljaju savremenu alternativu za upravljanje novcem, omogućavajući ulaganje u akcije, obveznice i druge instrumente sa većim potencijalom prinosa. Portfolio menadžeri profesionalno raspoređuju sredstva i diversifikuju ulaganja, smanjujući ukupni rizik za investitore. Za razliku od oročene štednje, sredstva u fondu su dostupna u svakom trenutku, bez gubitka kamate.

Pravna i regulatorna sigurnost takođe je važan aspekt – fondovi u Srbiji posluju u strogo regulisanom okruženju, sa redovnim izveštajima o stanju i rizicima. Ulaganje u fondove dostupno je svima, bez minimalnog praga, što omogućava i malim ulagačima da učestvuju.

Ponuda Vista Rica uključuje više fondova: Vista Rica Invest, koji je otvoreni alternativni fond sa javnom ponudom i fokusom na akcije na domaćem i međunarodnim tržištima, ostvario je prinos od 10,99 odsto. Kompanija nudi i specijalni Corporate fond za pravna lica, Origin fond za ulaganja u zlato, srebro i druge robe, kao i Cash fondove za očuvanje vrednosti u devizama ili dinarima, koji ulažu u novčano tržište i kratkoročne obveznice, obezbeđujući stabilan i predvidiv prinos uz visok stepen likvidnosti.

Ekonomisti ističu prednosti investicionih fondova: viši očekivani prinos, profesionalno upravljanje, diversifikacija ulaganja, fleksibilnost i transparentnost. Konačnu odluku o ulaganju građani bi trebalo da donesu uz konsultaciju sa odgovornim licem fonda ili kvalifikovanim finansijskim savetnikom.