Nemačka avio-kompanija procenjuje uštedu od 40.000 tona kerozina, dok cene goriva rastu, a Beograd ostaje na mreži

Nemačka avio-kompanija Lufthanza saopštila je da će do oktobra 2026. godine otkazati oko 20.000 kratkih letova, kao deo mera smanjenja troškova usled rasta cena goriva i radnih sporova. Ova odluka dolazi nakon prevremenog zatvaranja regionalne podružnice Sitilajn, čime će kompanija ostvariti uštedu od oko 40.000 tona kerozina, čija se cena udvostručila od početka iransko-iračkog rata.

Prema planu optimizacije letnjeg reda letenja, Lufthanza će smanjiti broj letova na svojih šest glavnih čvorišta – u Frankfurtu, Minhenu, Cirihu, Beču, Briselu i Rimu, ali će putnicima i dalje biti omogućeno povezivanje sa globalnom mrežom destinacija. Kompanija je najavila privremenu suspenziju članova pilotske kabine i posade pogođenih letovima, dok je 27 starijih aviona tipa “kanader crj” već povučeno iz upotrebe.

Od ponedeljka je pokrenuto oko 120 otkazivanja letova dnevno, što će trajati do kraja maja, a svi pogođeni putnici su obavešteni. Privremeno su obustavljene rute iz Frankfurta ka Poljskoj i Stavangeru u Norveškoj, dok će deset linija unutar Lufthanza grupe biti preusmereno preko drugih aerodroma, uključujući Heringsdorf, Kork, Gdanjsk, Ljubljanu, Rijeku, Sibiu, Štutgart, Trondhajm, Tivat i Vroclav.

Lufthanza je najavila da će detalji revidiranog plana ruta za srednjoročni period biti objavljeni krajem aprila ili početkom maja, uz očekivanje stabilnog snabdevanja gorivom tokom letnje sezone.

Letovi između Beograda i Minhena, kao i Frankfurta, ostaju na redu letenja Lufthanze, koja je jedna od najfrekventnijih inostranih avio-kompanija u Srbiji. Kompanija trenutno svakodnevno nudi više polazaka iz Beograda ka dva najveća grada u Nemačkoj.

Potražnja za ovim kadrovima raste, dok iskusni stručnjaci u velikim firmama mogu da zarade i nekoliko hiljada evra mesečno

Stručnjaci za bezbednost i zdravlje na radu u Srbiji postaju sve traženiji, a prosečne zarade u ovom sektoru kreću se od 100.000 do 150.000 dinara, prema podacima iz aprila 2026. godine. Iskusni kadrovi u većim kompanijama mogu ostvariti mesečne prihode od nekoliko hiljada evra, dok početnici u ovom poslu obično zarađuju oko prosečne zarade u privredi, navodi se u analizama stručnjaka iz branše.

Za obavljanje ovog posla u Srbiji su najčešće neophodni formalno obrazovanje, položen stručni ispit i praktično iskustvo. Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu prepoznaje dve kategorije stručnih lica: savetnike sa završenim VII ili najmanje VI-2 stepenom tehničko-tehnološke, biološke ili medicinske struke i položenim stručnim ispitom, i saradnike sa nižim stepenom stručne spreme koji mogu biti angažovani u niskorizičnim delatnostima. Najvažnija znanja, međutim, stiču se kroz rad u kompanijama.

Radni dan stručnjaka za bezbednost na radu je dinamičan i obuhvata praćenje i kontrolu primene mera, izradu Akta o proceni rizika, sprovođenje obuka zaposlenih, organizaciju lekarskih pregleda i vođenje evidencija. Posao uključuje rad i na terenu i u kancelariji, gde je važno usklađivanje sa zakonskim propisima i izrada potrebne dokumentacije. Ključna uloga stručnjaka jeste prevencija, odnosno prepoznavanje i otklanjanje rizika pre nego što dođe do problema.

Poznavanje propisa i dobra komunikacija sa zaposlenima su osnov za sprovođenje mera bezbednosti. Najuspešniji stručnjaci kombinuju tehničko znanje, razvijene komunikacione veštine i odgovornost, dok su analitičke sposobnosti i zapažanje detalja presudni za prepoznavanje potencijalnih opasnosti. Lične osobine kao što su odgovornost, integritet i strpljenje omogućavaju doslednost i u zahtevnim situacijama.

Potreba za ovim kadrovima naročito raste u građevinarstvu, industriji i proizvodnji, ali i u uslužnim delatnostima. Osim zbog zakonskih obaveza, interesovanje za ovo zanimanje raste i zbog sve većeg usklađivanja sa evropskim standardima i povećane svesti poslodavaca o značaju bezbednosti zaposlenih.

Prihodi kompanije pali na 144 milijarde dinara, kratkoročne obaveze ponovo iznad milijardu evra

Državno preduzeće Srbijagas iz Novog Sada zabeležilo je u 2025. godini neto dobit od 9,78 milijardi dinara (83 miliona evra), dok su ukupni dugovi kompanije porasli na 785 miliona evra, prema finansijskom izveštaju za prošlu godinu. Prihodi Srbijagasa iznosili su 144 milijarde dinara (1,23 milijarde evra), što je za 20% manje u odnosu na 2024. godinu, pre svega zbog izostanka subvencija.

Dugoročne obaveze kompanije porasle su sa 54,3 na 72,2 milijarde dinara, a najveći deo rasta odnosi se na dugoročne kredite uzete u zemlji, koji su povećani sa 33,3 na 57,8 milijardi dinara. Ova sredstva uglavnom su korišćena za finansiranje izgradnje gasovoda, čime raste i vrednost aktive preduzeća. Istovremeno, zaduženost po osnovu kredita iz inostranstva smanjena je sa 16,4 na 9,9 milijardi dinara.

U segmentu kratkoročnih obaveza, koje se dospevaju u roku do godinu dana, zabeležen je rast sa 107 na 120 milijardi dinara. Time su kratkoročne obaveze Srbijagasa, posle jednogodišnjeg pada, ponovo prešle prag od milijardu evra. U ovu sumu ulaze kratkoročne pozajmice prema bankama, kao i obaveze prema Upravi za javni dug, dobavljačima i ostalim poveriocima. Najviše su porasle obaveze prema domaćim pravnim licima koja nisu banke, sa 36,6 na 57,2 milijarde dinara, a najveći deo tog iznosa odnosi se na obaveze prema Upravi za javni dug, koja je uplaćivala sredstva za kredite uz državnu garanciju.

Kratkoročne obaveze prema domaćim bankama smanjene su sa 28,8 na 26,4 milijarde dinara. Većina finansijskih pokazatelja ukazuje na rast zaduženosti, ali i na povećanje dobiti, dok je izostanak subvencija bio ključni faktor smanjenja prihoda u 2025. godini.