Policija istražuje napad u južnom Izraelu, Netanjahu pozvao međunarodne lidere na zajedničku akciju

Pet osoba poginulo je, a najmanje stotinu povređeno u napadu balističkim projektilom na grad Arad na jugu Izraela 23. dana sukoba, prema policijskim izvorima. Napad je izveden projektilom iz Irana koji je pogodio strateški cilj u Aradu, dok su istovremeno gađani i drugi gradovi poput Teherana, Natanca, Jerusalima i Dimone.

Prema saopštenju, Iran je balističkim projektilom gađao i područje Dimone, gde se nalazi glavno nuklearno postrojenje Izraela. U Aradu je zabeležen najveći broj žrtava, a hitne službe su na terenu. Ukupno je više od 3.000 ljudi izgubilo život od početka sukoba, a najteže stanje je zabeleženo u Iranu i Libanu. Zalivske zemlje i američke vojne baze u regionu takođe su pod napadima.

Premijer Benjamin Netanjahu posetio je mesto napada u Aradu i pozvao međunarodne lidere da se pridruže izraelsko-američkoj vojnoj kampanji protiv Irana. “Ispalili su međukontinentalnu balističku raketu na Diego Garsiju… Sada imaju kapacitet da dosegnu duboko u Evropu”, izjavio je Netanjahu, ističući da Iran blokira međunarodne pomorske i energetske puteve i pokušava da izvrši pritisak na ceo svet. “Vreme je da vidimo lidere ostalih zemalja kako se pridružuju”, dodao je on, bez preciziranja koje zemlje su se do sada priključile.

Američki zvaničnici su, prema navodima, uputili Iranu ultimatum i zahtevaju otvaranje Ormuskog moreuza u roku od 48 sati, uz pretnju napadima na energetska postrojenja ukoliko se to ne dogodi. Iran je odgovorio najavom napada na desalinizaciona postrojenja širom Zaliva i Bliskog istoka.

Policija je saopštila da su sve hitne i bezbednosne službe angažovane na mestu napada i da je istraga u toku.

Spasilačke ekipe tragaju za još dve osobe ispod ruševina, istraga o uzroku eksplozije u toku

Dve zgrade srušile su se danas nakon eksplozije u okrugu Fatih, u evropskom delu Istanbula, potvrđeno je iz zvaničnih izvora. Prema informacijama, do eksplozije je došlo tokom dana, a više spasilačkih ekipa je odmah upućeno na lice mesta.

Kako je saopšteno, pretpostavlja se da je eksploziju izazvao prirodni gas, nakon čega su se urušile dve susedne zgrade. U momentu nesreće, pet osoba se nalazilo ispod ruševina. Do sada su spasene tri osobe, koje su prebačene u bolnicu radi ukazivanja medicinske pomoći.

Na terenu su angažovane ekipe Uprave za upravljanje katastrofama i vanrednim situacijama, vatrogasne i medicinske službe, koje i dalje tragaju za još dve osobe za koje se veruje da su zarobljene ispod srušenih objekata. “Spasilačke ekipe nastavljaju radove na pronalasku i izvlačenju preostalih osoba iz ruševina”, navodi se u zvaničnom saopštenju.

Zvaničnici su potvrdili da je istraga o uzrocima eksplozije u toku. Saobraćaj u delu okruga Fatih je privremeno obustavljen, a okolne zgrade su evakuisane iz predostrožnosti.

Nadležni apeluju na građane da izbegavaju prilaz mestu nesreće dok spasilačke aktivnosti traju.

Prema informacijama američkih institucija, odluka bi mogla uticati na pravila izbora u više saveznih država

Vrhovni sud Sjedinjenih Američkih Država najavio je da će u ponedeljak razmatrati pitanje da li savezne države mogu brojati glasačke listiće poslati poštom koji su obeleženi do izbornog dana, ali pristignu nakon tog datuma. Ova pravna debata dolazi uoči predstojećih kongresnih izbora u novembru, koji će odlučiti o većini u Predstavničkom domu i Senatu.

Slučaj pred sudom, poznat kao Watson protiv Republikanskog nacionalnog komiteta, odnosi se na zakon u saveznoj državi Misisipi koji definiše rokove za prijem glasačkih listića poslatih poštom. Pitanje je da li taj zakon, kao i slični propisi u još 13 saveznih država, dolazi u sukob sa saveznim pravilima koja određuju da je izborni dan prvi utorak posle prvog ponedeljka u novembru.

Svi američki savezni zakoni nalažu da glasački listići moraju biti popunjeni i poslati do izbornog dana. Međutim, 14 saveznih država i Distrikt Kolumbija usvojili su tzv. period tolerancije, prema kojem se važećim smatraju i oni listići koji su poslati do izbornog dana, ali su stigli nakon tog datuma. Prema podacima Nacionalne konferencije državnih zakonodavstava, 29 država i Distrikt Kolumbija prihvataju i određene glasačke listiće vojnih lica i birača iz inostranstva koji stignu po isteku izbornog dana.

Tokom prethodne godine, četiri države – Kanzas, Severna Dakota, Ohajo i Juta – usvojile su zakone kojima se ukida period tolerancije, što znači da sada zahtevaju da svi glasački listići pristignu najkasnije do kraja izbornog dana. Ova promena izazvala je pažnju s obzirom na različite pristupe državnih institucija u vezi sa rokovima i brojanjem glasova.

Pitanje glasanja poštom dobilo je dodatnu pažnju nakon što je aktuelni predsednik javno izrazio zabrinutost u vezi sa tim procesom, ocenjujući ga kao nepouzdan. Administracija je preduzela korake ka promeni načina sprovođenja izbora na saveznom nivou, uključujući i potpisivanje izvršne uredbe sa ciljem reforme izbornog procesa. Međutim, pojedine odredbe te uredbe trenutno su blokirane odlukom saveznog suda.

Odluka Vrhovnog suda mogla bi imati široke posledice po način na koji se broje glasovi u različitim državama, kao i na pravila koja se odnose na glasače u vojsci i one koji žive u inostranstvu. Posmatrači ocenjuju da će ishod ovog slučaja biti važan za buduće izborne procese i pravnu sigurnost birača koji koriste mogućnost glasanja putem pošte.