Naučna studija iz 2024. otkriva da veći unos vode nije jedini korak – individualni pristup je ključan za žene

Kamen u bubregu predstavlja čest zdravstveni izazov za žene svih dobi, a gotovo polovina pacijentkinja doživi njegov povratak nakon prve pojave. Iako se često savetuje povećan unos vode kao osnovna mera prevencije, najnovije istraživanje iz 2024. godine, koje je obuhvatilo 1.658 ljudi, pokazuje da to nije dovoljno za sprečavanje ponovne pojave kamena u bubregu.

Simptomi koji ukazuju na ovaj problem obično su iznenadni i jaki bolovi u leđima ili donjem delu stomaka, zbog čega je često potrebna hitna medicinska intervencija. Statistika otkriva da svaka jedanaesta osoba razvije kamen u bubregu tokom života, dok su žene dodatno izložene riziku zbog hormonskih promena, trudnoće ili naslednih faktora.

Studija objavljena u renomiranom medicinskom časopisu pokazala je da su ispitanici koji su pratili unos vode, koristili pametne uređaje i primali personalizovane savete zaista unosili više tečnosti, ali to nije uticalo na broj novih epizoda bolesti. Dr Čarls Skels, jedan od glavnih istraživača, napominje: “Održati visok unos tečnosti na duže staze mnogo je teže nego što deluje.”

Važno je znati da potrebe za tečnošću nisu iste za sve žene i zavise od godina, telesne mase, načina života i opšteg zdravlja. Univerzalni savet „pijte više vode“ ne odgovara svima jednako. Dr Gregori Tasian, autor studije, ističe: “Umesto istih saveta za sve, potrebno je razumeti šta zaista pomaže pojedincu i zašto ljudi često odustaju od preporuka.”

Za žene koje su u riziku, preporučuje se sledeće:
– Unos tečnosti treba prilagoditi ličnim potrebama (na primer, povećati ga tokom fizičke aktivnosti i vrućih dana)
– Redovno posećivati nefrologa, naročito ako ste već imale kamen u bubregu
– Prilagoditi ishranu i izbegavati prekomeran unos soli i oksalata (spanać, cvekla, čokolada)
– Po potrebi koristiti medicinsku terapiju prema preporuci lekara

Kamen u bubregu može imati različite uzroke, pa je individualizovan pristup najvažniji za efikasnu prevenciju. Za tačnu dijagnozu i savet, uvek se obratite svom lekaru. Na osnovu vaših navika, zdravstvenog stanja i analiza, on će predložiti optimalan plan zaštite i prevencije.

Autoimuna bolest štitne žlezde često pogađa žene između 30. i 50. godine, a rani znaci lako promaknu

Hašimoto tiroiditis je autoimuna bolest koja nastaje kada imuni sistem napada štitnu žlezdu, a najčešće se javlja kod žena u srednjim godinama. Simptomi se razvijaju postepeno i mnoge žene ih pripisuju svakodnevnom umoru ili stresu, zbog čega se bolest često ne prepozna na vreme. Prepoznavanje ranih simptoma ključno je za očuvanje zdravlja i kvalitet života.

Najčešće tegobe su dugotrajan umor, nagle promene telesne mase (povećanje ili smanjenje), suva koža, kosa sklona lomljenju, osećaj hladnoće u rukama i nogama, kao i nagle promene raspoloženja. Ova bolest se uglavnom javlja kod žena starosti od 30 do 50 godina, a rani simptomi lako ostanu neprimećeni. Kako ističe dr Milica Petrović, endokrinolog: „Pacijentkinje mi se žale na iscrpljenost i promene na koži i kosi, a često ne pomisle da je uzrok štitna žlezda”.

Iako Hašimoto tiroiditis može uticati na svakodnevicu, pravilna ishrana i zdrave navike mogu mnogo doprineti boljem opštem stanju. Preporučuje se unos namirnica bogatih jodom, selenom, vitaminom D i omega-3 masnim kiselinama. Važno je i redovno se kretati, praktikovati fizičku aktivnost, obezbediti dovoljno sna i koristiti tehnike za smanjenje stresa, poput meditacije ili šetnje, kako bi se očuvala hormonska ravnoteža i energija.

Redovne kontrole i laboratorijske analize štitne žlezde kod lekara su od velike važnosti. Lekar može da prilagodi terapiju kad god je potrebno, čime se sprečavaju moguće komplikacije i omogućava da se energija i raspoloženje poboljšaju. Dr Petrović naglašava: „Uz pravilnu terapiju i male promene u životnim navikama, većina žena može voditi aktivan i ispunjen život.”

Praktični saveti uključuju vođenje dnevnika simptoma, planiranje obroka bogatih nutrijentima i uvođenje kratkih rituala opuštanja. Mala promena poput zamene kafe zelenim čajem ili kraće šetnje nakon obroka može doprineti boljem osećaju tokom dana.

Hašimoto tiroiditis ne mora da određuje vaš život. Pravovremena dijagnoza, odgovarajuća terapija i promena svakodnevnih navika mogu pomoći da sačuvate energiju i kvalitet života. Za tačnu dijagnozu i savet uvek se obratite svom lekaru.

Praktični saveti kako članovi porodice mogu olakšati svakodnevicu i unaprediti život žena sa šizofrenijom

Šizofrenija je ozbiljno i dugotrajno mentalno oboljenje koje menja način na koji osoba razmišlja, oseća i ponaša se, a najčešće se javlja kod mladih odraslih, podjednako pogađajući i žene. Oko 1% svetske populacije suočava se sa ovim poremećajem, zbog čega je gotovo svaka porodica potencijalno dotaknuta izazovima koje on nosi. Prava podrška porodice presudna je za kvalitet života žene sa šizofrenijom, jer doprinosi prevenciji pogoršanja simptoma i osnažuje osećaj sigurnosti.

Gail Simmons, poznata kulinarska autorka, podelila je svoje iskustvo podrške bratu koji boluje od šizofrenije. Ističe da su zajedničke aktivnosti, posebno obroci, doprinele bliskosti i međusobnom razumevanju. Kako kaže: “Hrana nikada nije bila način da se nešto popravi, već prilika da budemo zajedno na način koji je svima prijao.”

Donosimo pet najvažnijih načina na koje porodica može biti oslonac ženi sa šizofrenijom:

1. Pružite prisustvo čak i kada ne znate šta reći – Nije uvek potrebno nuditi rešenja ili velike reči. Nekad je dovoljno biti tu, provoditi vreme zajedno ili raditi jednostavne stvari, bez pritiska na razgovor. Takva blizina šalje snažnu poruku da ona nije sama.

2. Doživite bolest kao zdravstveni izazov – Šizofrenija je, kao i dijabetes tipa 2 (gde telo ne koristi insulin kako treba), stanje koje zahteva medicinsku pažnju, a nije krivica obolele osobe. Umesto traženja krivca i frustracije, važno je ponuditi razumevanje i podršku.

3. Obrazujte se zajedno o bolesti – Upoznajte sebe i ostale članove porodice sa simptomima i načinom funkcionisanja sa šizofrenijom. Znanje umanjuje predrasude i olakšava svakodnevnu komunikaciju.

4. Osigurajte bezbedno i podržavajuće okruženje – Porodica treba da bude mesto gde nema osude ni pritiska. Kada žena sa šizofrenijom oseti sigurnost, lakše će otvoreno govoriti o svojim osećanjima i potrebama.

5. Uključite stručnjake i pratite lekarske preporuke – Redovan kontakt sa medicinskim timom je neophodan. Ako primetite promene u ponašanju ili pogoršanje simptoma, obavezno se obratite lekaru. Psihijatar dr Patricija Ares-Romero naglašava: “Najvažnije je stvoriti prostor gde član porodice zna da je prihvaćen, bez obzira na sve izazove.”

Za žene koje žive sa šizofrenijom, porodična podrška može biti odlučujuća za stabilnost i kvalitet života. Članovi porodice treba da brinu i o sopstvenom blagostanju – pomoć se može potražiti kroz savetovališta, grupe za podršku ili razgovor sa stručnjacima. Za tačnu dijagnozu i savet, uvek se obratite lekaru.